Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, pukovnik Vojske Republike Srpske Branko Basara potvrdio pred Haškim tribunalom da su na proleće 1992, u Sanskom Mostu počinjeni zločini nad nesrbima, ali je negirao da su ih počinili njegovi vojnici.
Sam Basara, koji je nedugo zatim došao na mesto zločina, nije, kako je rekao, imao ni vremena, ni resursa da sprovede istragu.
Na sugestiju tužioca da je poznavao vođu počinilaca Jadranka Paliju, svedok je odgovorio odrečno.
Na sličan način, svedok je objasnio i kako je, u isto vreme, došlo do masovnog ubistva u selu Hrustovo. Citirajući raniji Basarin iskaz da su među žrtvama, kasnije pronađenim u masovnoj grobnici, bili i muslimanski borci "obučeni u civilnu odeću", tužilac je svedoka
pitao tvrdi li i da su deca i žene, ekshumirani iz iste grobnice, bili borci.
"Svi znaju da oni nisu učestvovali u borbama", odgovorio je Basara.
Prema optužnici protiv Mladića, srpske snage su 31. maja 1992. u jednoj garaži u Hrustovu ubile 22 nenaoružana civila.
Citirajući Basarinu naredbu od 3. juna 1992. godine, kojom zabranjuje "genocid" nad ženama, decom i nemoćnima, tužilac je sugerisao da je ona bila posledica zločina u Vrhpolju i Hrustovu.
"Moji vojnici to nisu počinili. Čovek se uči na tuđim greškama", uzvratio je svedok, priznajući da se "plašio" od ponavljanja zlodela.
Da je pukovnik Basara mogao da inicira istragu o tim zločinima, tužilac je dokazivao činjenicom da je svedok to u junu 1992. učinio posle ubistva desetak Hrvata u selu Škrljevita.
Optužnica generala Mladića (73), tadašnjeg komandanta VRS, tereti za progon Muslimana i Hrvata iz Sanskog Mosta, tokom i nakon tih akcija počinjeni su teški zločini nad nesrpskim stanovništvom. Ta zlodela, po optužnici, imala su razmere genocida.
Za neke od tih zločina u Sanskom Mostu, Državni sud BiH u Sarajevu optužio je prošle godine i Basaru.
Tokom današnjeg iskaza, pukovnik Basara potvrdio je da je njegova brigada, krajem maja 1992, sprovela akciju razoružavanja u naselju Mahala i u Hrustovu, ali je opovrgavao tvrdnju tužilaca da su naselja "nasumično granatirana".
Rekao je da je stanovništvu bio dat rok od tri sata sada da napusti selo, posle čega su u Mahali ostali "oni koji su želeli da se bore". Tvrdio je da su granate upotrebljene tokom te borbe sa muslimanskim
snagama.
Basara je tvrdio da njegove jedinice "nisu imale zajedničke akcije" s policijom.
Svedok je nastojao da relativizuje sopstveni iskaz iz procesa policijskim liderima RS Miću Stanišiću i Stojanu Župljaninu, gde je, kao svedok optužbe, rekao da je njegov najbliži saradnik iz Sanske brigade bio odgovoran za rušenje džamije u Mahali, zbog čega
je zatražio njegovo smenjivanje.
Jednako kao od policijskog, Basara se ograđivao i od delovanjalokalnih srpskih vlasti, ostajući pri iskazu da nije bio član kriznog štaba, niti postupao po naređenju tog tela, iako mu je tužilac, tokom unakrsnog ispitivanja, predočio dokumente koji su
govorili suprotno.
Odbrana generala Mladića, svoj dokazni postupak nastaviće sutra iskazom sledećeg svedoka.
General Mladić optužen je i za genocid u Srebrenici, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
