Ona je rekla da "kao predsednica Hrvatske i kao čovek osuđuje zločine mučenja i ubijanja koji su se tu događali", saopšteno je iz njenog kabineta.

"Ideologija koja je uzrokovala ove zločine moralno je i pravno osuđena. Ta politika bila je volja režima koji se vezao uz nacističko-fašističku osovinu i na nečastan način iskoristiolegitimnu želju hrvatskog naroda za svojom državom", upisala je Grabar-Kitarović u knjigu utisaka u Jasenovcu.

Hrvatska predsednica, koja je na 70. godišnjicu proboja iz Jasenovačkog logora 22. aprila 1945. godine nenajvaljeno i bez pratnje medija došla da oda počast žrtvama, ocenila je da je Jasenovac "stratište opomena i našem vremenu da odlučno čuvamo tekovine slobode, demokratije, ljudskih prava i uvažavanja različitosti".

Ona je navela da se "Hrvatska s pravom ponosi svojim dostignućima u zaštiti ljudskih i manjinskih prava" dodajući da je vaspitavanje i obrazovanje mladih posebno važno kako bi se to očuvalo.

U knjigu utisaka Grabar-Kitarović upisala je i da se u trenutku kada se navršava 70 godina od proboja iz Jasenovačkog logora "poklanja svim žrtvama i iskazuje duboko poštovanje prema ljudima koji su tu mučeni i ubijani".

 "To su ljudi koji imaju svoja imena i prezimena, koji su imali svoje obitelji i domove, svoj identitet, svoje želje i nade, svoje snove, sve ono što svaku osobu čini neponovljivom", zapisala je hrvatska predsednica.

Koncentracioni logor Jasenovac formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije ustaške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Srpski istoričari tvrde da su ustaše u Jasenovcu pobile između 700.000 i milion Srba i ostalih, dok njihove hrvatske kolege smatraju da je taj broj deset puta manji.

Do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.

Hrvatski predsednici, kao i najviši zvaničnici do sada su uvek dolazili u Jasenovac na centralnu komemoraciju koja se obično održava u prvu nedelju posle 22. aprila, koji se obeležava kao dan proboja iz logora smrti.