Srbija bi mazut i druge neekološke energente u toplanama mogla da zameni biomasom i sagorevanjem slame koja ostaje posle žetve na poljoprivrednim obradivim površinama, poručeno sa skupa o biomasi.
Srbija raspolaže biomasom vrednoj kao 3,3 miliona tona nafte, što je 64 odsto svih obnovljivih izvora, naveo je Vojislav Milijić iz Nacionalne asocijacija za biomasu Srbije i dodao da je potencijal poljoprivredne biomase procenjen na 1,7 miliona tona (evivalentne nafte), a drvne na 1,5 miliona tona.
Najviše poljoprivredne biomase se dobija od kukuruza, pšenice, suncokreta, soje i šećerne repe, naveo je Milijić, na skupu u organizaciji Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ).
U Nemačkoj postoji 270 toplana koje kao energent koriste drvo, a jedna, kao energent koristi slamu, koja se sagoreva na ekološki prihvatljiv način, rekao je Helmunt Lamp iz Nemačkog udruženja za biomasu. On je naveo da energetski potencijal te vrste biomase nije dovoljno iskorišćen i da bi se u Nemačkoj sagorevanjem slame u toplanama moglo grejati oko 4,5 miliona ljudi. Lamp je ukazao da Danska od svih evropskih zemalja prednjači u iskorišćenju slame kao energenta, a Nemačka i Danka u korišćenju drvne biomase.
Potencijal biomase u Srbiji je visok, ali ne postoji ni jedno aktivno energetsko postrojenje koje radi na biomasu, iako ima nekoliko projekta kogenerativnih postrojenja i toplana koje se pripremaju da rade koristeći biomasu kao energent, kao i nekoliko individualnih poljoprivrednih proizvođača i industrijskih postrojenja koje žele da koriste biomasu za dobijanje energije, kazao je Milijić.
S druge strane, postoji dosta proizvođača peleta i drvne sečke , kao i korišćenja drveta kao ogreva, ali je to prilično neefikasno, istakao je on i dodao da je
Potencijal biomase u Srbiji je visok, ali ne postoji ni jedno aktivno energetsko postrojenje koje radi na biomasu, iako ima nekoliko projekta kogenerativnih (kombinovanih) postrojenja i toplana koje se pripremaju da rade koristeći biomasu kao energent, kao i nekoliko individualnih poljoprivrednih proizvođača i industrijskih postrojenja koje žele da koriste biomasu za dobijanje energije, kazao je Milijić.
Za veće korišćenje biomase, kako je istakao, neophodan razvoj tog tržišta, logističkih centara, sklapanje dugoročnih ugovora o obezbeđenju dovoljnih količina kvalitetne biomase u kontinuitetu, kao i veći prostor za njeno skladištenje.
S druge strane, postoji dosta proizvođača peleta i drvne sečke , kao i korišćenja drveta kao ogreva, ali je to prilično neefikasno, ukazao je Milijić.
Na skupu je rečeno da bi preduzeća i toplane u Srbiji, korišćenjem slame kao energenta, mogla ostvariti značajne uštede u troškovima goriva i istovremeno postati konkurentniji na tržištu.
Drvna biomasa se kod nas najviše koristi u zapadnoj Srbiji i na tom području su već potpisani sporazumi za zamenu mazuta biomasom u pet toplana, a nekoliko privatnih preduzeća je zainteresovano za zamenu i ugradnju novih kotlova na sagorevanje slame, a među njima toplana iz Novog Bečeja.
Organizacija GIZ, kako je istaknuto, može da pruži tehničku podršku prilikom izrade studija za postrojanje na biomasu u Srbiji, kao i spajanje sa stranim investitorma, zainteresovanim da ulažu u tu oblast.
