Boban Marjanović sve je bliži NBA ligi. Možda je pravi trenutak da se prisetimo svih gorostasa koji su tamo nastupali...
U moru vesti koje stižu iz inostranstva, o tome gde će MVP Evrolige za ovu sezonu Boban Marjanović nastaviti karijeru, stigla je poslednja u nizu.
Ona kaže da će, uprkos tvrdnjama pojedinih "dobro upućenih" novinara iz raznih evropskih zemalja, koji su Marjanovića povezivali sa Barselonom, Real Madridom i Olimpijakosom, Zvezdin gorostas ipak u – NBA.
Navodno, pet timova zainteresovano je za 223 centimetara visokog centra, kojem na leto ističe ugovor sa Crvenom zvezdom i koji će, sasvim izvesno, otići iz kluba.
Da li u NBA ligu? Pa, sačekajmo još malo, međutim bilo bi veliko iznenađenje da posle svega što je Marjanović postigao ove sezone na evroligaškim i jadranski parketima, izbor padne na neki klub sa ove strane Atlantika.
U trenutku dok se čeka "Big Bobijev" ispraćaj u najjaču ligu na svetu, koja je hronično "slaba" na visoke igrače, ligu gde centri neretko zarađuju nesrazmerno mnogo novca u odnosu na ono što "privređuju" na parketu, nije loše podsetiti se ko su bili najviši košarkaši u istoriji NBA lige i na koje mesto će Marjanović upasti kada prvi put istrči na neki od parketa širom Sjedinjenih Država.
Iako je visok 223 centimetra, Marjanović ne bi bio ni među deset najviših NBA igrača u istoriji! Da, dobro ste pročitali...
Krenimo redom!
GEORGE MUREŠAN (44 godine, 231 centimetar)
Ovaj gorostas iz Rumunije zvanično je najviši NBA košarkaš svih vremena, iako je subjektivni osećaj da je to bio daleko mršaviji i drugačije građeni Manute Bol.
Poput Bola, i Murešan je visok 231 centimetar, a precizni Amerikanci izračunali su da je Rumun, ipak, nešto viši od džina iz Sudana i da se radi o milimetrima.
Murešan je stigao u NBA kada je Bol već bio kultna figura u ligi, 1993. debitovao je za Bolov bivši klub, Vašington Buletse (danas Vizardse), čiji je dres nosio do 1997. godine. Tada se povukao iz NBA lige i napravio pauzu sve do finiša sezone 1999/2000, kada je odigrao poslednju 31 utakmicu za Nju Džersi Netse.
Pre, za vreme i posle boravka u NBA ligi igrao je i vraćao se u redove francuskog Po Orteza, za koji je nastupao tri puta. Odigrao je 307 NBA utakmica, ubacivao prosečno 9,8 poena, a imao i 6,4 skoka i 1,5 rampu po meču.
Murešan je krenuo silovito, u drugoj sezoni proglašen je za igrača koji je najviše napredovao u NBA ligi, beležio je prosečno 14,5 poena, 9,6 skokova i 2,26 blokade po meču za Buletse, a bio je i lider u ligi po uspešnosti u šutu iz igre (58,4%). Međutim, svaka naredna godina bila je gora i gora.
MANUTE BOL (47 godina, 231 centimetar)
Manute je verovatno najživopisniji gorostas u istoriji NBA lige, visok koliko i Murešan, ali verovatno čovek sa najdužim (i vizuelno najtanjim) nogama koji je ikada igrao košarku. Rodom iz Sudana, doveden je u NBA 1985. godine i debitovao, poput Murešana, za Vašington, franšizu koja je uz Hjuston Roketse najčešće eksperimentisala sa ekstraordinarno visokim igračima.
U prestonici SAD zadržao se do 1988. godine, kada su ga na opšte iznenađenje preuzeli Golden Stejt Voriorsi, ekipa koja je tada igrala suludo brzu "run and gun" košarku. Svi su se pitali šta će Bol njima i kako će se on uklopiti u tu koncepciju, ali se 231 centimetar visoki košarkaš zadržao u Ouklendu čak dve sezone, pre nego što se 1990. vratio na Istok, ali u Filadelfiju Seventisikserse. Tu je proveo još tri sezone, pre nego što je 1994. godine promenio četiri kluba u jednoj godini: Majami Hit, ponovo Vašington, ponovo Filadelfiju i ponovo Golden Stejt, gde je 1995. završio NBA karijeru.
Otišao je u istoriju sa 624 odigrane utakmice, 2,6 poena po meču, 4,2 skoka i 3,3 blokade.
U sezoni 1987/88 igrao je u istom timu sa najnižim igračem u istoriji NBA lige, Magzijem Bogsom, visokim svega 160 centimetara. Razlika između njih dvojice iznosila je 71 centimetar!
Bol je ostao upamćen kao jedini igrač u istoriji koji je na kraju karijere imao više blokada (2.086) nego poena (1.599). Preminuo je 19. juna 2010. godine u Čarlstonvilu, Virdžinija, posle duge i teške bolesti bubrega.
SLAVKO VRANEŠ (32 godine, 230 centimetara)
Da bi Slavko mogao da se nađe u NBA ligi moglo je da se nasluti još kada je kao tinejdžer stigao u tek oformljenu Košarkašku akademiju FMP Železnika, u kom se zadržao kratko od 1997. do 2000. godine. Tada je odlučio da košarkaško školovanje nastavi u Turskoj, u Tofašu i Efes Pilsenu, ali to nije dalo željene rezultate, pa se Pljevljak 2002. godine vratio u zemlju i zaigrao za Budućnost iz Podgorice.
Posle solidne sezone u Budućnosti, odlučio je da se prijavi za Draft, izabrali su ga Njujork Niksi u drugom krugu, ali tamo nije dobio priliku pa se rastao sa klubom u decembru 2003. godine. Prvih dana 2004. dobio je priliku na drugoj obali, u Portlandu, koji je sa njim potpisao desetodnevni ugovor i... Tog 8. jauara 2004. Vraneš je ušao u igru protiv Minesote Timvervulvs, proveo na parketu tri minuta, uputio jedan šut ka košu i napravio jedan faul, pre nego što se vratio u zemlju, ovog puta u dres Crvene zvezde.
Iako je na terenu proveo samo tri minuta, Vraneš će do daljeg biti treći najviši igrač koji je nastupio u NBA ligi.
ŠON BREDLI (43 godine, 229 centimetara)
Šon Bredli, Amerikanac nemačkih korena, koji je stoga izabrao da igra za reprezentaciju Nemačke, zajedno sa dugogodišnjim saigračem iz Dalasa, Dirkom Novickim, najviši je igrač u NBA ligi koji može da kaže da je imao respektabilnu karijeru, da je bio pretnja za protivnike i da je igrao važne uloge u važnim mečevima i serijama.
Bredli je sa 229 centimatara visine debitovao za Filadelfiju 1993. godine, potom je igrao za Nju Džersi od 1995. do 1997. a sebe je pronašao u Teksasu, u dresu Dalasa, koji je nosio od 1997. do 2005. kada se povukao.
Iza sebe ima 832 utakmice i prosek od 8,1 poena, 6,3 skoka i 2,5 blokada po meču, a sve to postigao je da u karijeri nije težio više od 103 kilograma (!?), što je neverovatna težina u odnosu na nesvakidašnju visinu.
Bredli, koji je bio jednako uspešan i na porodičnom planu, jer je otac šestoro dece, verovatno bi igrao veliko NBA finale 2006. godine protiv Majamija, Šakila O'Nila i Dvejna Vejda, da se leto pre toga nije složio sa ljudima iz Dalasa da su brojne povrede koje je istrpelo njegovo krhko telo odnele pobedu i da je najbolje da se povuče.
JAO MING (34 godine, 229 centimetara)
Poput Bredlija, i najviši Kinez svih vremena Jao Ming imao je 229 centimetara, proslavio se u Teksasu, ali u dresu Hjuston Roketsa i, nažalost, prerano završio karijeru, pod teretom brojnih povreda stopala i skočnog zgloba.
Međutim, Ming je ostavio dubok trag u NBA ligi i najviši je igrač koji je ikada nastupio na Ol-star meču. Do titule prvaka nije stigao, jer se uvek nekako ispred njega nalazilo masivno telo Šakila O'Nila, koji je sa Lejkersima vladao na početku Mingove karijere u Hjustonu (2002-2011).
Ming bi odigrao više od nepunih devet sezona i imao bolji skor od 19,1 poena, 9,3 skoka i 1,9 blokada da ga već od 2005. nije počeo da kuburi s povredama, zbog kojih je praktično samo u prve dve sezone (2002/03, 2003/04) imao 82 odigrane utakmice. Potom: 80, 57, 44, 55, 77 i samo - pet!
Međutim, sistem glasanja i mnogobrojnost stanovnika u Kini, omogućili su mu da se čak osam puta nađe na Ol-star meču.
SIM BULAR (22 godine, 226 centimetara)
Bular je najviši aktivni NBA košarkaš i prvi indo-porekla koji je stigao u najjaču ligu na svetu. Iako zvanično Kanađanin, ovaj 226 centimetara visoki i 163 kilograma teški gorostas poreklom je iz Indije, a ove sezone, posle nekoliko solidnih nastupa u razvojnoj ligi, Sakramento Kingsi povukli su ga u svoje redove i dali mu šansu – jednom.
Bular je na ovoj lisit zahvaljujući visini, koliko i tome što je 7. aprila ove godine proveo na terenu 16 sekundi i uspeo da ubaci poen ekipi Minesote Timbervulsa, tako da Vraneš nije div sa najmanje vremena provedenih na NBA parketima (u trenutku objave ove liste).
Ipak, Bular strpljivo čeka svoju šansu i nema sumnje da će sa 22 godine tek pokazati šta zna i ume, a problem bi mogla da mu napravi kilaža, zbog koje njegove kosti, tetive, zglobovi i mišići sigurno trpe veliko opterećenje.
ČAK NJUIT (55 godina, 226 centimatara)
Čarls Gudrič "Čak" Njuit, rođen 1959. godine u Koloradu, iako je imao veoma statistički skromnu NBA karijeru najviši je igrač koji je osvojio šampionski prsten.
Njuit je imao sreću da se 1985. godine nađe u rosteru Los Anđeles Lejkersa i, iako je bio epizodista, učestvuje u šampionskom pohodu, koji je završen trijumfom 4:2 u finalu protiv omraženih Boston Seltiksa. Koliko u Lejkersima (1984-85), Njuit je bio skroman i u Hjustonu (1982-83), Detroitu (1985-88), Čikagu (1991) i San Antoniju (1993), pa se iz NBA lige definitivno povukao sa 155 utakmica i prosekom od svega 1,6 poena, 1,5 skoka i 0,7 blokada.
Kada nije dobijao NBA ugovore nastupao je u razvojnim i nižim ligama čekajući novi poziv, a ispostavilo se da je njegova profi karijera, sa kratkim pauzama, trajala 11 godina.
PAVEL PODKOLŽIN (30 godina, 226 centimetara)
Oko ovog 226 centimetara visokog Rusa digla se velika buka kada ga je 2004. godine potpisao Dalas, ali... Ispostaviće se da će momak iz Novosibirska u naredne dve sezone odigrati samo šest utakmica i zabeležiti prosek od 0,7 poena, 1,5 skoka i 0,1 blokade po meču.
Podkolžin je 2006. vraćen u razvojnu ligu, ali potom više nije dobijao šansu u Dalasu, pa je iste godine potpisao za Himki, a onda skliznuo u rusku B ligu, gde i danas igra za tim iz rodnog Novosibirska.
MARK ITON (58 godina, 224 centimetra)
Mark Iton iz Kalifornije legenda je države Juta i Solt Lejk Sitija. Ovaj 224 centimetara visoki košarkaš proveo je celu karijeru sa "džezerima", igrao u toj franšizi od 1982. do 1993. godine i zaradio status jednog od najboljih defanzivaca lige, što je potvrđeno i formalno 1985. i 1989. kada je izabran za odbrambenog igrača godine.
Iton je i dalje rekorder po broju blokada po meču, karijeru je završio sa prosekom od 3,5 rampe po utakmici, a bio je nestvarno efikasan u sezoni 1984/85 kada je rivalima u proseku spuštao 5,56 rampi po susretu (!?).
Bio je i sasvim solidan na drugoj strani terena, pa je završio karijeru sa prosekom od šest poena po utakmici i 7,9 skokova. Godine 1989. doživeo je i da nastupi na Ol-star meču zajedno sa kultnim saigračima Karlom Malounom i Džonom Stoktonom.
Povrede kolena i leđa, poput mnogih drugih dvometraša, primorale su ga da se povuče 1993. posle samo 63 utakmice u sezoni s prosekom od 17,3 minuta po meču.
RIK SMITS (48 godina, 224 centimetara)
Rik Smits nije bez veze tokom karijere imao nadimak "Leteći Holanđanin", pa čak i "Zakucavajući Holanđanin".
Uprkos tome što je visok 224 centimetara, Smits je bio najraznovrsniji od igrača iz kategorije džinova, umeo je da pogodi i trojku, pretrči teren i zakuca, predribla rivala, napravi fintu ili asistira bez gledanja. Od svih igrača sa liste, legendarni centar Indijana Pejsersa imao je ubedljivo najviše talenta za košarku i u tome su uživali svi fanovi NBA lige u periodu od 1988. do 2000. godine.
Ipak, Smitovo jedino NBA finale sa Indijanom, u sezoni 1999/2000, u kom su Pejsersi izgubili 2:4 od Los Anđeles Lejkersa i Šakila O'Nila, stiglo je prekasno. On je tada već imao hroničnih problema sa stopalom, zbog kojih se Šaku suprotstavljao pod blokadom, a na kraju te sezone saopštio je da se povlači.
Poput Minga, i Smits je samo u prve dve sezone (1988/89, 1989/90) odigrao 82 utakmice u ligaškom delu, a potom se taj broj kretao od 50-70. Bio je izabran za Ol-star 1998. godine, ali mu je u košgeterskom smislu najbolja sezona bila 1995/96, koju je završio sa 18,5 poena po susretu.
Otišao je u istoriju sa 867 odigranih utakmica, 14,8 poena, 6,1 skokom i 1,3 blokadom po meču.
RALF SAMPSON (54 godine, 224 centimetra)
Ralf Li Sampson Džunior rođen je 1960. godine u Virdžiniji, a slavu je stekao u Teksasu, u – Hjustonu!
On je stigao među Roketse 1983. godine i momentalno bio izabran za rukija godine u NBA ligi, a u prve tri sezone bio je prava atrakcija pod koševima, koja je beležila 20,7 poena i 10,9 skokova.
Ali, kao i u mnogo slučajeva iznad, ovog 224 centimetara visokog košarkaša sa izrazitim osećajem za prostor, jako brzo su stigle povrede i tegobe. Posle tri operacije kolena, ovaj četiri puta birani Ol-star košarkaš, čiju je karijeru obasjao "bazer biter" u finalu Zapada protiv Los Anđeles Lejkersa 1986. godine, odlučio je da prekine mučenje već 1991. u dresu Vašingtona.
Od odlaska iz Hjustona 1988. igrao je za Golden Stejt i Sakramento po dve sezone, a proseci su mu padali iz godine uz godinu. Počeo je sa 21 i 22,1 poenom po meču, imao 18,9, 15,6, 15,9, 15,4, 6.4, 4,2, 3,0 i otišao je u istoriju posle 10 mečeva za Buletse i učinkom od 2,2 poena po meču.
Zbirno, ovaj sjajni igrač koji nije imao sreće sa zdravljem pozdravio se sa 456 utakmica i prosekom od 15,4 poena, 8,8 skokova i 1,6 blokada po meču.
Ako ili bolje reći kad dođe vreme, Bobi - srećno!