Selo bez nezaposlenih

Autor:

Sremsko selo Kukujevci, koje se nadaleko pročulo po tome što u njemu nema nezaposlenih, svojim primerom pokazuje kako se vrednim radom, slogom i dobrom organizovanošću može napredovati, uprkos teškim ekonomskim prilikama.

18
A- A A+

Sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti, 90-ih godina prošlog veka u to mesto u šidskoj opštini doselili su se Srbi iz više od 160 mesta Like, Korduna, Banije, Dalmacije, Slavonije i drugih krajeva u Hrvatskoj, razmenivši prethodno kuće i imanja sa dotadašsnjim starosedeocima Hrvatima, kaže za Tanjug predsednik Saveta mesne zajednice Kukujevci Miroslav Stojčević.

“Ljudi su se brzo snašli u novoj sredini i počeli da rade, kako bi opstali i svojim porodicama obezbedili egzistenciju”, ističe Stojčević, napominjući da su se mnogi od njih prvo upustili u proizvodnju duvana, što je težak ali vrlo isplativ posao, kojim se danas bavi oko stotinu domaćinstava.

Izvor: TANJUG



Duvan se danas uzgaja na ukupno oko 1.200 hektara kukujevačkog atara, što su najveće površine pod tom industrijskom kulturom u Srbiji, a da se od tog biznisa može dobro zaraditi i živeti vidi se i po izgrađenim i savremeno opremljenim sušarama i lepim porodičnim kućama uzgajivača.

U Kukujevcima, mestu sa oko 2.000 stanovnika koje se nalazi u neposrednoj blizini autoputa Beograd-Zagreb i kroz koje prolazi železnička pruga, proteklih godina otvoreno je niz poljoprivrednih i drugih preduzeća, u kojima rade uglavnom stanovnici tog sela.


Mladi su našli posao u Industriji mesa “Agropapuk”, u kojoj radi oko 200 Kukujevčana, zaposleni su takođe i u firmi “Beokapra” koja ima farmu koza i proizvodi nadaleko poznate proizvode od kozjeg mleka.

U uvozno-izvoznoj firmi “Asoler”, koja se bavi nabavkom i plasmanom guma za vozila, takođe rade meštani a njih oko 150 uposleno je u poljoprivrednim zadrugama “Ratar” i “Rit”, navodi Stojčević i dodaje da se dobar deo stanovništva bavi intenzivnim ratarstvom i voćarstvom, čije plodove izvoze trenutno i na rusko tržište.

U kukujevačkim firmama posao je dobilo više od 450 ljudi a u sezoni poljoprivrednih radova, zbog nedostatka radne snage, u to selo dođe svakog leta, sa juga Srbije, da rade i zarade još oko stotinu “sezonaca” sa svojim porodicama.

Zahvaljujući tom pre svega privatnom biznisu iz tog sela se, preko poreza, doprinosa, plaćanja komunalnih i drugih dažbina, “odu znatna finansijska sredstva ali se jako malo vraća u naše selo”, napominje Stojčević ističući da bi im, za ostvarivanje većih i skupljih investicija, poput asvaltiranja sedam ulica ili uređenja kanalske mreže, bila neophodna pomoć šire zajednice.

Izvor: TANJUG



“Naš godišnji budžet je nešto veći od četiri miliona dinara, što je veoma malo jer pokriva uglavnom troškove održavanja infrastrukture i delovanja mnogobrojnih društvenih organizacija u selu”, kaže Stojčević i dodaje da za veće radove redovno konkurišu kod pokrajinskih i drugih fondova i institucija ali, nažalost, do sada nisu naišli na baš veliko razumevanje.

Samodoprinosom i uz pomoć sponzora sa strane počeli su izgradnju pravoslavnog hrama ali istovremeno rade i na obnovi katoličke crkve u centru sela, što je i znak poštovanja prema ranijim stanovnicima Kukujevaca, sa kojima su ostali u dobrim odnosima, ističe Stojčević.

On naglašava da se, zahvaljujući aktivnom i organizovanom radu rukovodstva sela i zdušnoj podršci koji imaju od meštana, uspešno ostvaruju planovi koje su zacrtali a jedan od tih je i nova fiskulturna sala pri Odeljenju šidske Osnovne škole “Branko Radičević”.

To je jedan od prioritetnih objekata potrebnih tom selu, koji će prvenstveno služiti deci a popodne i uveče meštanima za različite kulturno-zabavne i društvene aktivnosti, navodi Stojčević napominjući da u Kukujevcima aktivno deluju Kulturno-umetničko društvo, udruženja penzionera, lovaca, žena kao i Fudbalski klub “Obilić”, u kojem su gotovo svi igrači iz sela.

Veoma uspešnu saradnju sa Mesnom zajednicom ističe i rukovodilac te osmogodišnje škole Biljana Todorović naglašavajući da im uvek “izađu u susret” kad god im je nešto potrebno, a treba dosta toga ako se ima u vidu teška materijalna situacija u školstvu.

Napominjući da su joj i roditelji bili prosvetni radnici u Kukujevcima, kaže da se vratila da živi i radi u tom selu pre svega jer ga voli i dodaje da je početni period, nakon razmene stanovništva 90-ih godina, bio težak i za nju.

“Adaptacija je bila teška ali sam imala dobru volju za saradnju, novi građani su se prilagodili, tako da jako lepo sarađujemo i nemam nikakvih primedbi”, ističe Biljana Todorović naglašavajući da je pravo zadovoljstvo živeti i raditi u Kukujevcima.

Predsednik Saveta mesne zajednice Miroslav Stojčević, koji je inače rođak počivšeg patrijarha Pavla, rado dočekuje goste Kukujevaca i posebno brojne novinarske ekipe, s ponosom predstavljajući ostvarene rezultate meštana sela u kojem je prošle godine bilo više od 20 svadbi i rođeno 25 dece.

Lane je to mesto imalo skoro 300 dece starosti do 15 godina a, kako se nadaju, biće u godinama koje dolaze seoski vrtić i škola sve puniji.

Stojčević kaže da se napredak i razvoj tog sela postižu prevashodno zalaganjem i vrednim radom meštana jer kako poručuje, “bez rada nema nam opstanka”.

“Mi moramo mnogo više da radimo i da se dobro organizujemo, da sredstva koja imamo pravilno rasporedimo a istovremeno da oni koji su na višim nivoima vlasti imaju više sluha prema onima koji stvaraju neke prihode, da im se nešto i vrati na odgovarajući način”, poručuje Stojčević i poziva investitore da dolaze i ulažu u Kukujevcima, jer će i njima to biti prilično isplativo.

Sve vesti