Ministar pravde Nikola Selaković saopštio je danas u skupštinskoj raspravi o setu pravosudnih zakona da u srpskim sudovima ima nešto manje od milion starih predmeta.
U skupštinskoj raspravi o novim zakonskim rešenjima o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Selaković je kazao da je, prema izveštaju o radu sudova iz 2014. godine, broj predmeta starih od pet do 10 godina 713.521, a da je broj predmeta koji su stariji od 10 godina nešto veći od 239.000.
“Stanje u našim sudovima je alarmantno. To je nešto manje od milion starih predmeta”, rekao je Selaković, koji je napomenuo da je kontrolisanje razvoja postupka u vremenu srž suđenja u razumnom roku.
Uz napomenu da je sporo sudstvo danas jedan od najvećih problema evropskih država, srpski ministar pravde je kazao da se predloženim zakonom predviđaju dva pravna sredstva za ubrzanje postupka - prigovor i žalba.
Kako je objasnio, o njihovoj opravdanosti odlučuju predsednici sudova, a postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora.
Novim zakonskim rešenjima, prema Selakovićevim rečima, priznaje se pravo na novčano obeštećenje ukoliko je stranci povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i to od 300 do 3.000 evra, što je nešto više od osam prosečnih plata u Srbiji u 2014. godini.
Selaković je kazao i da postoji niz činilaca koji pogoduju brzini suđenja, da su među njima nestabilni pravni poredak, nedovoljna pripremljenost za primenu zakona, protivrečnost zakona, odsustvo pravne svesti, nizak nivo društvene discipline, preopterećenost sudova, kao i nemarnost i neposvećenost sudija, ali da sudije nisu jedini krivci za sporost suđenja.
“U Srbiji je došlo na red da se zaštiti pravo građana, ali i drugih pravnih subjekata na suđenje u razumnom roku. Zaštita prava građana mora da dovede do ubrzanijeg i delatvornijeg rada sudija, a to znači i do veće zaštite prava građana”, rekao je ministar pravde.
Poslanici Skupštine Srbije u okviru zajedničkog načelnog pretresa raspravljaju i o dopunama Zakona o sudijama, potvrđivanju Protokola broj 15 kojim se menja Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i o potvrđivanju sporazuma Srbije i Rusije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Dopunama Zakona o sudijama predviđeno je da sudiji Vrhovnog kasacionog suda, koji je najviši sud u Srbiji, radni vek prestaje kada navrši 67 godina, po sili zakona, dok je predloženim potvrđivanjem protokola, pored ostalog, predviđeno da sudije Evropskog suda za ljudska prava moraju biti mlađe od 65 godina na dan podnošenja zahteva.
