Koalicija levih i desnih radikala, predvođena ciprasovom partijom Siriza, kao svoj cilj je zacrtala ni manje ni više nego kraj štednje, povećanje minimalne plate na 751 evro, oslobađanje od poreza svih koji prihoduju manje od 12.000 evra godišnje, ukidanje poreza na nekretnine, navodi nemački javni servis, dodajući da je podizanje minimalne plate odloženo za 2016, a čak i porez na nekretnine ostao na snazi.

Različiti sagovornici Dojče vele su imali i različite ocene po pitanju situacije nakon 100 dana Ciprasove vlade. Evropski poslanik Sirize, Kostas Hrisogonos, ipak radije kaže da je čaša polupuna, nego poluprazna. Ima, smatra, pozitivnih i negativnih aspekata.

Pozitivne su recimo hitne mere za suzbijanje siromaštva kao i zakon koji omogućava građanima otplatu poreskog duga na rate. Naravno, navodi Hrisogonos, da se ne mogu sve pogubne mere štednje poništiti za samo tri meseca.

"Ljudi moraju shvatiti da je Siriza izabrana na period od četiri godine", kaže on.

Za uspeh nove vlade Hrisogonos smatra i to što pregovori sa kreditorima izgledaju bitno drugačije i što su okončani „kazneni inspekcijski rituali“ u atinskim ministarstvima. Loše je sa druge strane što još uvek nema dogovora, ali za to su krivi nepopustljivi zajmodavci, smatra on.

Ekonomski analitičar Makis Andronopulos kaže da su prošlih sto dana bile "Vaterlo za Sirizu".

"U pregovorima sa kreditorima su napravili sve greške koje su se mogle napraviti. Pogrešna je bila računica da se ide na konfrontaciju ili čak provokaciju", kaže on za Dojče vele.

Taj ekonomista dodaje da je i sam simpatizer Sirize i da i dalje veruje u atinsku vladu - ali da premijer Cipras konačno mora da isporuči nekakve rezultate i odbaci balast ekstremne levice.

Andronopulos savetuje: "Cipras bi trebalo da donese sporazum sa zajmodavcima u parlament, profitira od aktuelnog programa Evropske centralne banke koja otkupljuje državne obveznice i da raspiše nove izbore gde na njegovoj listi više ne bi bili predstavnici levog krila Sirize".

Za predvodnika unutarpartijske opozicije važi ministar za obnovu Panajatis Lafazanis, koji je zadužen za energiju i životnu sredinu. Do sada se isticao pre svega decidnim odbijanjem privatizacije - sa izuzetkom investitora iz Rusije.

Tokom posete Moskvi Lafazanis je najavio široku saradnju u energetskom sektoru. Veliki publicitet imala je i njegova nedavna izjava listu Katimerini da bi levica trebalo da se odrekne vlasti ukoliko ne može da sprovede svoj radikalni program.

Za tako ekstremne stavove Hrisogonos nema razumevanja.

"Preuzeli smo vlast da bismo odgovorno vladali, a ne da bismo digli ruke", kaže on. Ipak, ovaj političar je i očekivao sukobe mišljenja u okviru Sirize koja je, podseća, koalicija raznih partija i struja.

Upravo je Hrisogonos prvi predložio referendum o eventualnom dogovoru sa poveriocima. Najbolje je, smatra on, da se narod izjasni i tako ućutkaju radikalni levičari iz same Sirize. Veruje se da bi ubedljiva većina Grčka, iako razočarana politikom štednje, podržala nekakav dogovor zarad ostanka u zoni evra.

Pre nekoliko dana i premijer Cipras je pomenuo mogućnost referenduma, podseća Dojče vele.

GRČKA VRATILA 200 MILIONA EVRA DUGA MMF-U

Grčka je vratila 200 miliona evra duga Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), saopštili su danas izvori bliski grčkom Ministarstvu finansija.

Iako ima finansijskih problema zbog kašnjenja u zaključivanju sporazuma sa svojim kretidorima o daljoj pomoći, Grčka je uspela da u nekoliko navrata isplati delove duga MMF-u.

"Tranša zajma biće isplaćena danas", izjavio je rano jutros predstavnik grčkog ministarstva Dimitris Mardas, nakon čega je novac, sat vremena kasnije, isplaćen.

Narednu tranšu zajma od oko 750 miliona evra, Grčka treba da isplati MMF-u 12. maja.

Izvori bliski grčkoj vladi rekli su Frans presu da će i taj novac biti isplaćen na vreme.

Grčka je u dužničkoj krizi i pregovora s kreditorima, treba da sprovede reforme kako bi od kreditora dobila poslednju tranšu finansijske pomoći od 7,2 milijardi evra.

U međuvremenu, Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da će Grčkoj možda trebati novi otpis duga, ali je negirao medijske spekulacije da se za takvu meru zalagao na prošlomesečnom sastanku Evrogrupe.

"Tokom prošlomesečnog sastanka Evrogrupe u Rigi, MMF se nije zalagao za novi otpis duga Atini, kao što su javili neki mediji", navodi se u saopštenju tog međunarodnog kreditora, a prenosi agencija Frans pres.

"Na tom sastanku, direktor Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda za Evropu, Pol Tomsen, govorio je o kompromisu koji mora biti postignut zarad dostizanja dogovora u aktuelnim pregovorima, kao i o tome da što su dogovorene mere i ciljevi udaljeniji od prvobitnog sporazuma iz 2012. godine, to će biti veća potreba za dodatnim finansiranjem i otpisom duga kako bi se dug Grčke učinio održivim", navodi se u saopštenju MMF-a.

Evropski kreditori, pogotovo Nemačka ali i manje zemlje poput siromašnog Portugala, nisu za to da se Grcima "poklone" pare uzete od njihovih poreskih obveznika.