Najveće poplave u poslednjih 120 godina, pogodile su u maju prošle godine dve trećine opština u Srbiji i 1,6 miliona ljudi.
Najteže pogođen je bio Obrenovac. Gotovo 90 odsto naselja je bilo potopljeno izlivanjem Kolubare, a na mestu kopova nastalo je pravo jezero. Evakusano je oko 9.000 stanovnika.
Bilo je uništeno 11.500 dobara, uključujući 3.500 automobila i 7.000 kuća, od kojih je 200 potpuno srušeno, stanova, poslovnih prostora, kao i 1.000 hektara potopljenih oranica sa usevima koji su bili već zasejani.
Pod vodom su bili i Ub, Valjevo, Ljig, Lajkovac, Paraćin,Mionica, Svilajnac, Trstenik, Petrovac na Mlavi, Smederevska Palanka, Kraljevo, Kosjerić, Krupanj u kom su divljale bujice i klizišta. Ništa bolje nije bilo ni u Bajinoj Bašti, Malom Zvorniku, Koceljevi.
Poplavni talas na reci Savi kod Šapca je dostigao kotu od 6,6 metara što je najviši nivo reke u tom gradu od kako se vodi evidencija. Evakuisano je hiljade ljudi, a tri osobe su izgubile život. U Sremu su evakuisana sela u okolini Šida - Jamena, Morović i Višnjićevo.
Vanredna situacija je proglašena 15. maja. Kiša nije prestajala da pada i tada je bilo jasno da priroda neće stati i da poplave prete celoj zemlji.
Vojska i policija je spasavala zarobljene po kućama i zgradama, a bilo je i onih koji ognjište nisu hteli da napuste ni po cenu života.
I kada je bilo najteže probudila se humana Srbija. Katastrofa je pokrenula iz ušuškanih kuća studente, osnovce, srednjoškolce koji su gotovo do iznemoglosti radili u prihvatnim centrima po Srbiji i na nasipima u Šapcu, Sremskoj Mitrovici, obalama reka u Beogradu.
Zahvaljujući društvenim mrežama “duh zajedništva” se širio veoma brzo i ti mladi ljudi uradili su zaista veliku stvar. Uspeli su da odbrane Srem, da naprave prihvatne centre, alarmiraju sve građane da pomognu (donose hranu, ćebad, sredstva za higijenu, da se i oni priključe volonterima.)
Aktivirale su se i poznate ličnosti, što ličnim donacijama, što organizovanjem koncerata kako bi se prikupio novac. Pokrenula se i dijaspora, ali i region, koji je takođe bio pogođen katastrofom.
Niko nije ostao ravnodušan na svakodnevne, sve strašnije medijske izveštaje, na brojke o mrtvima, fografije i video snimke kuća pod vodom, stoke koja pluta ulicama.
Bilo je mnogo tužnih priča i ispovesti, ali i onih koji su od poplava pokušali da se okoriste: pljačkali predstavljajući se kao lažni spasioci, izigravajući žrtve kako bi našli smeštaj, izmislili kao sada već čuveni Džambo priču o porodičnoj tragediji, pomalo slagali zarad pet minuta slave kao baka Slavna svojom pričom o besanoj noći na jasenu.
Pogledajte kako je Obrenovac izgledao tokom maja prošle godine i danas.
GDE SMO STALI SA OBNOVOM?
Obnova kuća počela je u avgustu, a početkom novembra prve porodice iz Obrenovca su se uselile u nove domove, a postepeno su kuće građene i u Krupnju, Ubu, Bajinoj Bašti...
Do sada je oko 20.000 porodica dobilo pomoć u novcu za oštećene stambene objekte, u iznosu od 4,7 milijardi dinara.
Zbrinuto je gotovo 400 porodica kojima su kuće srušene, a oko 20.000 porodica dobilo je pomoć u novcu. Sazidane su 224 nove kuće, 165 porodica je dobilo novac za kuću umesto izgradnje nove I to tamo gde zidanje nije bilo moguće, piše na sajtu Kancelarije za obnovu i razvoj.
U poplavama život izgubilo 57 ljudi.
Evakuisana je 31. 879 osoba iz svojih domova.
Ukupna materijalna šteta iznosi 1,7 milijardi evra.
Na namenskom računu vlade uplaćeno je 4,9 milijradi dinara Iz Fonda solidarnosti Evropske unije uplaćeno 60,2 miliona evra
Iz sredstava IPA fonda 2012 obezbeđeno je 30 miliona evra, dok je iz IPA 2014. obezbeđeno 62 miliona evra.
Na donatorskoj konferenciji Srbija je dobila 26 miliona evra
Kredit od Svetske banke je 300 miliona evra
Na 97 lokacija ili je završeno ili će brzo uskoro biti završeni radovi za sanaciju objekata za zaštitu od poplava.
Radi se na izradi lične karte, odnosno detaljnog katastra klizisišta, kako bi znali odakle i kakvi rizici prete, kao i na Studiji o zaštiti od plavljenja u basenu Kolubare.
Ovih dana poslanici će raspravljati i o izmenama zakona o vanrednim situacijama koje predviđaju i prisilne evakuacije.
Ministar policije Nebojša Stefanović je najavio da je tim zakonom predviđeno obavezno učešće građana u zaštiti i spasavanju po pozivu nadležnog Štaba za vanredne situacije.
Ministar je rekao i da će se po treći put pokušati uvođenje objedinjenog telefonskog sistema za sve hitne službe, takozvanog sistema 112.
Načelnik Sektora za vanreden situacije Predrag Marić kaže da nijedna jedinica lokalne samouprave još nije ispunila zakonsku obavezu i napravila planove zaštite stanovništva od elementarnih nepogoda.
Prema podacima Sektora za vanredne situacije svega pet opština od 164 počelo je proces donošenja tih planova, ali je postupak u fazi izrade dokumenta koji se zove Procena rizika. Do izrade samih Planova zaštite i spasavanja nije došla ni jedna lokalna samouprava.
Marić smatra da razlog nije nedostatak finansija, ističući da u sektoru preventive proteklih godina "nismo položili ispit".
"Tu se radi o ljudskim životima, o boljem reagovanju, da imate pravila kako ćete reagovati, a ne da improvizujete", rekao je nedavno Marić i dodao da planove spasavanja nemaju najveći gradovi u Srbiji, kao ni mesta koja su najviše stradala u prošlogodišnjim poplavama.
Upitan šta lokalne samouprave navode kao razlog za neispunjavanje te obaveze, Marić navodi da je to nedostatak finansijskih sredstava ili činjenica da nemaju koga da angažuju za taj posao, iako je do sada, prema njegovim rečima, oko 80 ljudi položilo ispit za licencu koja je potrebna da bi se bavili izradom procene rizika i plana zaštite i spasavanja.
(J.S.)
