MMF podržava da se iz budžeta daje za javne investicije ali upozorava da su želje ministarstava povelike a da dosad ni ono malo novca koji je ranije bio predviđen nije umeo da se investira.
"Javne investicije podržavamo. Cilj je zapravo da obuzdamo potrošnju, ali i da stvorimo prostor za javne investicije. Budući da i javni dug raste, ulaganja bi morala da budu unutar fiskalnog prostora", rekao je Deheng nakon predstavljanja prolećnog izveštaja MMF za region centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Na nedavno završenoj prvoj reviziji stend-baj aranžmana Srbije sa MMF-om utvrđeno je da je manji deficit budžeta od očekivanog uglavnom napravljen na tome što je potrošeno manje novca u javne investicije nego što je bilo planirano. Većim javnim investicijama podigla bi se privredna aktivnost a ne bi imale štetne efekte na javnu potrošnju, jednoglasni su ekonomisti. On je naveo da sada postoji veći prostor u budžetu za javne investicije, ali da ipak mora da se napravi balans između otplate duga i trošenja na investicije. Prema njegovim rečima, MMF podržava da vlada troši na investicije do mere koja ne ugrožava javne finansije. U isto vreme, kazao je on, nastaje zabuna najviše zbog loše koordinacije i planiranja. "Lista investicionih želja ministarstava nije do kraja usklađena sa ograničenjima sa kojima se zemlja kao celina suočava. Tako je i jedan od naših ciljeva da unapredimo budžetski sistem kako bi bio efikasniji", rekao je Deheng. On je ukazao i na problem u koordinaciji i planiranju, zbog čega se u Srbiji dešava da ni već predviđen novac za ulaganja nije potrošen. "Problem je što vlada nije mogla da realizuje javne investicije predviđene budžetom prethodnih godina, čak iako je udeo bio vrlo mali, manji od tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Onda i nema smisla da se odvaja više para, kada ne može da se potroši ni ovo do sada", rekao je on. SVI RASTU, OSIM SRBIJE U danas predstavljenom regionalnom izveštaju MMF-a, procena MMF-a je da će privrede srednje i jugoistočne Evrope ove godine nastaviti oporavak, po prosečnim realnim stopama rasta BDP-a, koje će se kretati i iznad četiri odsto. Za Srbiju je, procena, nažalost mnogo gora. Nakon 1,8 odsto negativnog privrednog rasta u 2014, u Srbiji se za 2015. prognozira takođe negativan privredni rast bruto domaćeg proizvoda od 0,5 odsto. Po očekivanoj stopi rasta listu zemalja predvode Crna Gora i Makedonija, za koje u MMF-u u ovoj godini prognoziraju rast BDP-a od 4,7 odnosno 3,8 odsto. MMF je već ranije objavio kako očekuje da bi hrvatska privreda, nakon šest godina recesije, ove godine trebalo da zabeleži rast od 0,5 odsto, zahvaljujući pre svega povoljnijem spoljnom okruženju koje podupire izvoz i potrošnju, preneo je tportal.hr. Za baltičke zemlje u MMF-u prognoziraju prosečnu stopu rasta od 2,6 odsto, za srednju Evropu od 3,1 odsto, a za tri zemlje jugoistočne Evrope članice EU - Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku, očekivana prosečna stopa rasta iznosi 2,1 odsto. Taj prosek podiže Rumunija, za koju u MMF-u očekuju privredni rast od 2,7 odsto u ovoj godini. Pesimizam je najizraženiji u prognozama MMF-a za bivše sovjetske republike, prvenstveno za Ukrajinu, za koju nakon negativnog privrednog rasta od 6,8 odsto u 2014. ove godine u MMF-u očekuju negativan rasta od 5,5 odsto.
