Koji arhitekta je projektovao Brankov most i koliko se razlikuju maske afričkih plemena i našeg naroda? Ili gde je bila prva srpska diskoteka? U Noći muzeja, čiji je prijatelj Mobilna telefonija Srbije, saznali smo sve odgovore!
U Arhivu Jugoslavije bila je izložba skica i rukopisa Nikolaja Krasnova – ruskog arhitekte, koji je umnogome uticao na današnji izgled Beograda svojim posvećenim radom u Kraljevini Jugoslaviji. Između ostalog, kreirao je izgled stubova koji drže Brankov most, velike delove Skupštine grada Beograda, zgradu Ministarstva finansija…
Malo dalje od Arhiva, smešten je Afrički muzej umetnosti, u kojem je izložena pozamašna kolekcija maski, skulptura, muzičkih instrumenata i nameštaja pojedinih afričkih plemen.
Maske su u oblicima koji se pretapaju iz ljudskog u životinjiski od materijala dostupnih ovim plemenima. Narodi Dan i Gere se razlikuju po prebivalištima u savani i šumi, ali i po značenju njihovih maski, koje imaju veliki značaj u njihovim životima – one su sudije, skupljači dažbina, pokretači rata, zaštitnice i čuvari ribara, budućih majki… S druge strane, na Kalemegdanu, u Paviljonu Cvijeta Zuzorić, mogli ste videti “pokladne maske”.
U pitanju je tradicija naših mladića iz Lozovika, koji tokom zimskih noći prave najrazličitije maske od vodene tikve. Uz krznene ogrtače, maske I zvona kojima prave buku, tačno pred Belu nedelju, ovi mladići šetaju selom terajući sile zla.
Ovo su organizatori dočarali igrom maskiranih mladića oko vatre na platou ispod paviljona, gde ste im se mogli priključiti ili sa čuđenjem posmatrati! Afrika, Srbija – princip je isti: pravljenje totema od bliskih materijala, koji će nam pomoći u rukovanju sa “silama” koje su iznad naših mogućnosti.
U Paviljonu ste mogli videti i dečiju po scenariju čuvene “Alise u Zemlji Čuda”. Okružen slikama iz dela Luisa Kerola bio je postavljen dugački sto, gde su bila smeštena dečica zajedno sa Ludim Šeširdžijom, Zecom koji uvek kasni i Alisom naravno.
Sigurno svako od nas ima neki poljubac za koji zna da će ga pamtiti do kraja života – sa sve zvukom violine koja romantično svira (mada bi mi pre izbor bio Aerosmith, ali znate na šta mislim).
U Jugoslovenskoj kinoteci posetioci su bili u prilici da posete simpatičnu izložbu o poljupcima koji se pamte. U pitanju su bile nezaboravne filmske scene, poput one iz Kazablanke ili ona između Tomislava i Bebe iz filma "Samo jednom se ljubi". Poljupci su bili po podu, zidovima, ekranima i to nikada ne može biti dosadno!
"Dašak" islamske kulture mogao se osetiti u turbeu Šejn Mustafe, gde su bili izloženi pojedini primerci islamske umetnosti, koja nikada ne sadrži u sebi nečiji lik, jer se ne slika "ono što ima dušu". Tu su bili i stariji primerci Kurana, koji su se uz nadzor ovlašćenih ljudi mogli i prelistavati, a vodič je bio prisutan da sve što treba pojasni i provede kroz značenja islamske kulture.
Kulturni centar Beograd je kao i svake godine bio zauzet da pripremi što više sadržaja, pa se tako ovaj put tamo našla izložba "Koka Kole" u čast sto godina postojanja ovog uvek-popularnog napitka. Pored pop art dela gaziranog soka, koji smo skoro svi probali, bila je i radionica ukrašavanja dobro poznatih flašica raznim šljokicama, trakama i koncima.
Kuća kulture Terazijama upotpunila je doživljaj fotografijama izgleda Terazija od pre više od 50 godina, koje su isto potekle iz Tanjugovog decenijskog "skladišta". Bilo je tu i drugih sadržaja, ali onaj koji je posebno privukao pažnju (možda i blago uznemirio) je ćebe položeno na fotelju. Pitate se šta je toliko čudno oko tog naizgled nikakvog ćebeta? Pa, celo je napravljeno od ljudske kose.
U Noći muzeja ste mogli da uđete i u prvu beogradsku diskoteku, ili barem ono što je od nje ostalo. U Svetogorskoj ulici, u domu Jevrema Grujića sa ulice se sve čini “prosečnim”. Međutim, podrum je taj na koji treba da obratite pažnju, jer kada se spustite niz stepenice prekrivene pocepanim crvenim štofom i prođete kroz miris plesni, ulazite u jedan magični zaboravljeni svet za koji su znali rokeri hedonisti iz 1967. godine i onog vremena seks revolucije.
Trojica mladića – Siniša Nikolić, Brana Samardžić i Milan Šećerović otvorili su ovu diskoteku, koja se jednostavno zvala – Diskoteka. Ovakav prostor za okupljanje su pre Beograda imali samo Pariz, Milano i London, članska karta je bila obavezna, a tu se “rodio” i prvi jugoslovenski Disc Jockey – Milan Petrović. Beogradske face koje su ovde dolazile podeljenje su u dve grupe – Talenti i Obožavaoci. Talenti su bili Beograđani i Beograđanke za kojima su se vratovi lomili i dlanovi znojili, a Obožavaoci su bili oni koji su se njima udvarali i divili. Romantika? Na ulazu su bili momci sa Pravnog Fakulteta, koji su predstavljali obezbeđenje – mislite da bi vas pustili u ovu rokenrol oazu?
(Tamara Sekulović)
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.
