Žrtva NATO bombardovanja Miroljub Krunić (50) iz sela Jasenice, udaljenog sedam kilometara od Valjeva, ni posle 16 godina ne može da legalizuje kuću koju mu je sagradila opština.
Njemu je NATO na kućnom pragu ubio majku Milku (72), a on je teško ranjen.
Miroljub za "Politiku" kaže da mu je posle bombardovanja 18. maja 1999. godine u 12.45 porodična kuća sravnjena sa zemljom.
Već početkom juna na temelju koji je on sam uradio opština je počela izgradnju nove kuće, po sistemu "ključ u ruke", i tada mu je rečeno da će zbog izlivenog temelja kao nagradu dobiti potkrovlje.
Zaista, 15. septembra te godine, na dan opštine, pred televizijskim kamerama i blicevima fotoreportera dobio je ključeve, ali tek što je stigao kući primetio je da se građevinari pakuju iako objekat nije bio u potpunosti završen.
"Ostavili su neobrađene temelje koje sam izlio u betonu, nisu postavili trotoare koko kuće, zaboravili su na oluke, a u potkrovlju sam zatekao opšti haos. Ostalo je nedovršeno 30 do 40 odsto radova, koje je izvodila privatna firma iz Valjeva, za razliku od drugih kuća koje je zidalo društveno građevinsko preduzeće 'Jablanica'", kaže Miroljub.
Njegove primedbe na javašluk niko u opštini nije ozbiljno prihvatao niti su sa njim hteli da razgovaraju, a on je takvo ponašanje shvatio kao poruku "ćuti, dobro je i ovo što si dobio".
"Kada sam tražio potrebna dokumenta, pre svih građevinsku i upotrebnu dozvolu, kako bih mogao da legalizujem kuću, priključim struju i izmirujem druge obaveze, takođe sam nailazio na zid ćutanja ili odgovor da je 'neko odstupio od projekta i da zato nema papira'", kaže Miroljub.
On ističe da se posle 16 godina našao u nečuvenom apsurdu - država, odnosno opština koja mu je izgradila kuću, odbija da je legalizuje.
"Ja sam na divlje priključen na struju, i sada možete da zamislite kakvo iznenađenje mogu da očekujem od Elektrodistribucije", priča Miroljub.
On kaže da je ostavljen na cedilu i kada je reč o raščišćavanju ruševina posle bombardovanja kuće, jer iako je to bila obaveza drugih, ostavili su da on zavrne rukave, što odbija da učini, jer se "plaši zato što niko nije obavio pregled i detekciju tog prostora od mogućih zaostalih projektila ili nekih drugih neprijatnih iznenađenja.
Njegova supruga i ćerka izbegavaju taj prostor koliko god je to moguće, pošto se nalazi ispod prozora nove kuće, a ne koriste ni bunar jer je nekoliko metara niže ruševina, piše "Politika".
"Mi smo najveće pojedinačne žrtve NATO bombardovanja na području Valjeva, a imam osećaj kao da nas tretiraju kao kolateralnu štetu. Poređenja radi, od 92 sagrađena stana u srušenom naselju u Radničkoj koloniji pored 'Krušika' i deset kuća u selu Pričeviću, naša je jedina ostala kao crna ovca. Nije izgrađena onako kako mi je obećano niti mogu da je legalizujem. Da li treba da očekujem da se neko pojavi i da me zbog nedostatka papira najuri iz kuće", pita Krunić, koji radi u Preduzeću za puteve u Valjevu.
