Ambasadori su pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i istovremeno osudili nedavne napade u Makedoniji.

Ambasador Rusije Vitalij Čurkin ukazao je da je problem Kosova i dalje veoma prisutan što, kako je istakao, potvrđuju i događaji u Makedoniji, gde su se pojavili ljudi u uniformama sa oznakama OVK.

Prema njegovim rečima, napad na makedonske policajce su izveli pripadnici velike grupe radikalnih boraca na Kosovu koji su planirali dalje napade.

On je rekao da su zabrinjavajuće izjave o ujedinjenju Kosova i Albanije.

"Vidimo dijalog u Briselu kao instrument za stabilizaciju situacije", istakao je on.

Čurkin je, takođe, izrazio zabrinutost zbog načina na koji zapadne diplomate pozivaju Prištinu da formira specijalni sud pri čemu prete da će u suprotnom taj sud formirati Savet bezbednosti i da bi ruski uticaj porastao u tom slučaju.

Osumnjičeni ratni zločinci moraju da budu izvedeni pred lice pravde bez obzira na status Kosova, poručio je Čurkin.

Zamenik ambasadora SAD u UN Dejvid Presmanpozdravio je korake koje Kosovo preduzima na putu ka EU, kao i kontinuirani napredak u dijalogu Beograda i Prištine, i pozvao dve strane da ulože dalje napore u rešavanje pitanja telekomunikcija i energetike.

"Kosovo mora da na primeren način odgovori na optužbe za ozbiljne zločine počinjene između 1998. i 2000. godine i što pre usvoji adekvatne pravne mere osnivanjem specijalnog suda", rekao je on.

Presman je izrazio zadovoljstvo zbog kontinuirane posvećenosti Beograda i Prištine borbi protiv terorizma i u tom kontekstu čestitao Srbiji na organizovanju uspešne konferencije na tu temu u aprilu i, naročito, na njenom inkluzivnom pristupu kad je reč o učešću Kosova.

"Tražimo da Srbija i druge zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova priznaju značaj članstva Kosova u Interpolu i ne blokiraju njegovu kandidaturu za članstvo", rekao je on.

On je, takođe, predložio novi format izveštavanja Saveta bezbednosti UN o Kosovu koji bi podrazumevao da se izveštaji podnose svakih šest meseci, a ne na tri meseca kao do sada.