"Još nisam dobio poziv suda, a ako me sud pozove odazvaću se. Sudsku vlast ću poštovati, a izvršna kao da za mene ne postoji", rekao je Šešelj novinarima ispred Palate pravde.

Upitan da li se sprema za Hag, Šešelj je rekao da ga to uopšte ne zanima i da se sprema samo za stranački kongres koji treba da bude održan u subotu, 30. maja.

Komentarišući ponašanje izvršne vlasti povodom naloga iz Haga da se vrati u pritvorsku jedinicu, Šešelj je ocenio da bi vlast najviše volela da se nikad nije ni vratio.

"Oni bi da ja odem, a da narod njih ne krivi. Ja odavde ne idem dobrovoljno. Da su nešto mislili nikad ne bi došli u situaciju u kojoj su sada", rekao je Šešelj.

Šešelj je došao u Platu pravde jer je želeo da svedoči na suđenju svom stranačkom zameniku Nemanji Šaroviću, zbog paljenja američke zastave 2012. godine.

Predsednik SRS je rekao da je hteo da posvedoči da je Šaroviću on lično, telefonom iz Haga, dao nalog da se zapali američka zastava, kao i zastave NATO, EU i Kosova, za koje je Tužilaštvo u međuvremenu odustalo od krivičnog gonjenja, jer to nisu države, pa nema krivičnog dela.

"Šarović je bio u rascepu da li da se izloži riziku krivičnog gonjenja ili disciplinskom kažnjavanju u stranci, ako ne posluša moj nalog", rekao je Šešelj.

Sud je, međutim, odbio da sasluša Šešelja, a odbijeni su i drugi predlozi odbrane, poput svedočenja ambasadora SAD u Srbiji Majkla Kirbija, policajca koji je podneo krivičnu prijavu, zamenika tužioca, državnog tužioca Zagorke Dolovac i funckionera SRS Vjerice Radete i Zorana Krasića.

Završne reči optužbe i odbrane zakazane su za 8. jul, a posle toga biće izrečena prvostepena presuda.

DUG PUT ŠEŠELJA DO HAGA

Nije jasno kada bi, ako budu poštovani zakoni Srbije, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj mogao da bude izručen Haškom tribunalu. Srbija nije dobila nalog za hapšenje Šešelja.

Haški tribunal tražio Šešelj bude uhapšen i izručen do juče, a vlast u Srbiji odlučila je da poštuje domaće zakonodavstvo koje za to zahteva ispunjenje procedure, pa se ne može proceniti da li će i kada Šešelj opet biti vraćen u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu.

Saša Obradović, koji odlukom Vlade Srbije vodi postupak za vraćanje Šešelja u Hag, rekao je Tanjugu da se postupak izručenja Šešelja ne može otpočeti bez naloga tribunala za njegovo hapšenje, koji Srbiji nije ni dostavljen.

Dostavljena je zapravo samo odluka Žalbenog veća kojom se usvaja zahtev haškog tužilaštva za vraćanje Šešelja u Hag i nalaže Vladi Srbije da ga odmah uhapsi bez nepotrebnog odlaganja, koja je inače poverljiva i nije smela da bude javno objavljena.

Obradović je najavio da će Srbija, poštovati Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, koji predviđa da je za pokretanje postupka izručenja neopodan i nalog za hapšenje koji b ise okrivljenom uručio prilikom lišenja slobode.

Šešeljev slučaj je specifičan, kako je naveo Obradović jer iz Haga nikada nije stigao nalog za njegovo hapšenje, budući da se on dobrovoljno predao 2003. godine i u pritvoru proveo 12 godina bez prvostepene presude, a pušten je bezuslovno na privremenu slobodu.

Ako i kada taj nalog stigne na adresu Ministarstva pravde Srbije, prema zakonu bi trebalo da bude prosleđen Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, a Šešelj priveden sudiji za prethodni postupak tog suda.

Sudija za prethodni postupak bi prema zakonu trebalo da utvrdi identitet okrivljenog, da ga upozna sa optužbama za koje se traži, da sasluša njegovo izjašnjenje u vezi sa tim i da utvrdi njegovo zdravsteveno stanje odnosno sposobnost za učestvovanje u postuku.

Takođe bi trebalo da odluči da li je neophodno njegovo zadržavanje u pritvoru do izručenja, ili određivanje druge mere, kao što je kućni pritvor, obavezno javljanje policiji, zabrana komunikacije...

Okrivljeni i njegov branilac, shodno zakonu, imaju pravo da ulože žalbu na odluku o pritvoru, o kojoj se mora odlučiti u roku od tri dana.

U postupku za predaju, Šešelj bi prema zakonu, morao da ima branioca, a ukoliko ga sam ne izabere, sud će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti.

Šešelj, koji je bio dugogodišnji profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, pred Haškim tribunalom se branio sam, bez advokata.

Ako sudija za prethodni postupak nađe da su ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog doneće rešenje kojim se to utvrđuje u roku od tri dana od dana privođenja okrivljenog.

Protiv rešenja o ispunjenosti pretpostavki za izručenje okrivljeni i njegov branilac, kao i tužilac imaju pravo da ulože žalbu tročlanom sudskom veću Odeljenja za ratne zločine u roku od tri dana od prijema rešenja, koje je pak u roku od tri dana od prijema spisa predmeta dužno da o žalbi odluči.

Ukoliko se dogodi da sudija za prethodni postupak rešenjem utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog, on po službenoj dužnosti tročlanom sudskom veću dostavlja to rešenje, zajedno sa spisima predmeta.

Veće može da potvrdi odluku sudije, da je ukine ili preinači u roku od tri dana.

Zakon kaže da je rešenje tročlanog sudskog veća pravnosnažno i izvršno, i da se protiv njega ne mogu ulagati vanredni pravni lekovi i ne može se tražiti odlaganje izvršenja.

Pravosnažno i izvršno rešenje suda kojim je utvrđeno da su ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog lica Haškom tribunalu, dostavlja se Ministarstvu pravde koje donosi rešenje o predaji okrivljenog.

To rešenje izvršava Ministarstvo unutrašnjih poslova, kaže Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.