Status Srba u Albaniji daleko je od zadovoljavajućeg, a problemi sa kojima se suočavaju su mnogobrojni - od odsustva zakona o nacionalnim manjinama, do bitke za očuvanje identiteta, izvornih imena i srpskog jezika.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, Srba u Albaniji zvanično ima samo 155, jer su manjine bojkotovale popis, a procenjuje se da Srba u toj zemlji ima više od 30.000, u oblasti Skadra i Fijera. Do 1934. godine u Skadru i okolini bilo je više od 20 škola na srpskom jeziku, a danas, prema medijskim izveštajima, samo tečaj srpskog jezika koji je, za osam godina, prošlo oko 700 dece. Srbi u Albaniji još čekaju zakon o nacionalnim manjinama, dok ih je više od 100.000 "nestalo" iz matičnih knjiga u Tirani, tako što su nazivani drugim imenima i preizmenima. Srpski zvaničnici su ranije upozoravali na njihov težak položaj, odnosno da nemaju priznat status nacionalne manjine niti pravo na institucionalno obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku. Član Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić predočio je ranije da su Srbi u Albaniji najugroženija etnička grupa u Evropi i ukazao da bi trebalo doraditi član Ustava o brizi za sunarodnike van Srbije. On je izjavio da je Albanija možda jedina evropska država koja nema zakon o nacionalnim manjinama te da zbog toga Srbi i ostali manjinski narodi u toj državi nisu priznati kao nacionalna manjina. I Čotrić je naveo da su srpska imena u vreme totalitarnog komunističkog režima nasilno albanizovana i da većina Srba u Albaniji nije uspela da povrati izvorna imena, s obzirom na vrlo komplikovanu i dugu proceduru, napominjući da je za tako nešto potrebno izdvojiti najmanje 1.000 evra. On je naglasio da Srbi imaju velike probleme da se na popisima izjasne o nacionalnoj i verskoj pripadnosti i procenio da ih ima između 30.000 i 40.000, uglavnom u regionu Skadra. Čotrić je ocenio da bi Srbima u Albaniji mnogo značila mogućnost da dobiju srpsko džavljanstvo te da bi im trebalo olakšati tu proceduru po uzoru na druge zemlje iz našeg okruženja. Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Janko Veselinović rekao je ranije da oko 20 studenata iz Albanije u Srbiji studira uz pomoć države Srbije kako bi po povratku u Albaniju mogli da pomognu srpskoj zajednici pre svega u očuvanju jezika, pisma i srpskog identiteta. "Tako da tu nekih pomaka ima, ali naravno, država Srbija sigurno može mnogo više da učini kada su u pitanju Srbi u Albaniji jer je to relativno mala zajednica ali sa dosta problema", zaključio je Veselinović, koji napominje da u Albaniji ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku.
