Od početka godine više od 3.000 dece tražilo je azil u Srbiji, od tog više od 1.300 su deca bez pratnje roditelja, saopštena iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Đurović je dodao da najveći broj te dece ne stigne do centara za azil, da se ona "prosto gube u statistikama", što je krajnje zabrinjavajuće. On je na konferenciji za novinare rekao da je nepoznato koliko dece boravi u Srbiji ili prođe kroz zemlju, a da ne zatraže azil i naglasio da su deca azilanti posebno osetljiva i traumatizovana grupa izbeglih. "Činimo sve što možemo u svojim kapacitetima, ali naš Centar, iako je značajn činilac u azilnom sistemu, nedovoljan je da potpuno promeni postojeću praksu", rekao je Đurović. On je naglasio da u Centru pokušavaju da ojačavaju psiho-fizičko stanju dece, da imaju individualna i grupna psihološka savetovanja, kreativne radionice koje bi ih odvojile od teške situacije, a da je pokrenuta i jezička radionica za pripremu dece za ulazak u obrazovni sistem. Prema njegovim rečima, deca tražioci azila najbrže prolaže kroz sistem i od svih grupa tražilaca azila najkraće se zadržavaju u Srbiji. "Neko stoji iza toga. Kako je moguće da dete bez pratnje roditelja dođe danas u neki centar i već za tri dana ode iz njega. Neko mu je pomogao, iza toga postoji infrastruktura koja mora da se razbije. Srbija mora nešto da preduzme da se stane na put krijumčarima", istakao je Đurović. On je dodao da deca bez pratnje nemaju gde da budu smeštena, već se upućuju u centre sa drugim azilantima, jer ne postoji poseban centar koji bi se bavio prihvatom dece tražilaca azila bez pratnje, koji bi omogućio da se azilni postupak sprovede i da neko motri na tu decu. "Skoro da nema podnošenja zahteva za azil za decu bez pratnje roditelja, što znači da oni faktički ne mogu da uđu u azilni postupak i kada bi hteli i to je vrlo zabrinjavajuće. Zato veliki akcenat moramo staviti na tu decu, kojih po zvaničnim statistikama ima samo 1.300", napomenuo je Đurović. On je rekao da je pozitivan podatak da je Centar od septembra 2014. do maja 2015. u formalni obrazovni sistem uključio 30 dece, koja su upisana u školu i to je, kako je rekao, veliki pionirski poduhvat. Psiholog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Jana Stojanović rekla je dasu deca azilanti bez pratnje, uzrasta od sedam do 18 godina, dolazila iz Sirije, Avganistana, Pakistana, Senegala, Obale Slonovače, Somalije... Prema njenim rečima, deca se susreću i sa fizičkim maltetiranjem, kidnapovanjem, kao i prisilnim brakovima. "Sa svim tim dete kreće na put, gde opet doživljava razne neprijatnosti. Osim samog nasilja, dešava se da se na putu razdvoje od roditelja, da bivaju opljačkana, suočavaju se sa nasiljem državnih službenika koji ih tretiraju kao odrasle, lišavaju ih slobode, ne daju im hrane i vode", rekla je Stojanović. Ona smatra da ta deca ne mogu da ostanu bez posledica, kao i da ne veruju nikome i da im je smanjeno samopouzdanje. "Takođe imaju zdravstvene probleme, nekada se čak i normalan psiho-fizički rast zaustavlja zbog doživljene traume. Značajno je da, koliko god da su teška iskustva njihova, i nasilje koje doživljavaju na putu, ipak su se sva deca sa kojima smo radili u ovom istraživanju složila da je nasilje koje doživljavaju u zemlji porekla neuporedivo brutalnije i teže", rekla je Stojanović. Pedagog Centra Gordana Vukašin istakla je da deca sa traumama dolaze u Srbiju gde se zadržavaju od sedam dana do tri meseca. "Deca imaju širok spektar emocionalnih, socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih potreba. Traumatična iskustva koja su doživela, utiče na mogućnost da uspostave normalan tok života", dodala je ona. Vukašin je istakla da ta deca nemaju znanje engleskog, da su teškog materijalnog stanja, isključeni iz obrazovnog sistema... "Ovde nema stručnih tehničkih kapaciteta. Stručnjaci koji rade sa njima u većini slučajeva nemaju prevodioce", rekla je Vukašin. Ona je podvukla da je problem i nedostatak ljudi, vozila, i da socijalni radnici ne mogu da izlaze na teren i posećuju centre. "Oni koji rade sa decom nisu prošli obuke rada sa decom i ne mogu da planiraju adekvatan rad sa njima. Sistem podrške nije uspostavljen, ne postoje jasne procedure i smernice, ne reaguje se na vreme i dok se pokrene akcija, ta deca su već otišla iz Srbije", upozorila je ona. Vukašin je dodala da nešto mora da se preduzme i da se kapaciteti efikasno iskoriste kako bi se pomoglo toj deci. Ona smatra da je potrebno napraviti efikasnu strategiju, da se radi na ojačavanju lokalnih institucija, kao i da je bitna podrška i smernice školama u kojima se nalaze Centri za azil, kao i podizanje društvene svesti o tom problemu.
