Ova zaštitna mera oduzimanja vozila će se, prema njegovim rečima, odnositi i na one koji voze bez položenog vozačkog ispita ili odbiju da se podvrgnu alkotestiranju.

"Želimo da čujemo i sudije za prekršaje o njihovom stavu po pitanju sprovođenja te zaštitne mere", rekao je Rebić Tanjugu.

Rebić je dodao da se izmenama predviđaju i "efikasniji mehanizmi" na otkrivanju prekršaja putem video nadzora, rekavši kako je to fokus rada saobraćajne policije koji treba da se produbi u narednim godinama.

"Želimo da postavimo jedan standard da vozači budu svesni da, iako nisu zaustavljeni u nekom trenutku, da će možda u nekom narednom periodu doći na kućnu adresu poziv da se izjasne o učiniocu prekršaja", rekao je Rebić.

On dodaje da je u prethodnih pet godina bilo određenih problema u procesuiranju takvih slučajeva, zbog čega su pripremljene određene izmene zakona, u pravcu stimulisanja vlasnika vozila da jasno kaže ko je upravljao ili da plati zaprećenu kaznu, bez utvrđivanja ko je konkretno učinio prekršaj.

"To je jedna od tema oko koje želimo sa sudijama da napravimo zajedniki dogovor, odnosno standarde kojih ćemo se pridržavati", rekao je Rebić.

Osim toga, u pripremi je i predlog Izmena zakona o prekršajima koji, kako je rekao, treba da napravi bolji sistem za dovođenje ljudi koji izbegavaju odazivanje sudu za prekršaje, i na taj način otežu prekršajni postupak i prave dodatne troškove državi.

"Želimo da napravimo ambijent gde će se građani praktično, ma koliko to sad utopistički zvučalo, sami javljati sudiji za prekršaje da reše svoje probleme, a da izbegnu potencijalna dovođenja", dodaje on.

Rebić ističe da je Saobraćajna policija u poslednjih godinu dana značajno povećala aktivnosti na otkrivanju saobraćajnih prekršaja, pa je tako u prvih pet meseci ove godine za 56 odsto povećan broj otkrivenih prekršaja u odnosu na prethodnu godinu.

On naglašava da aktivnosti saobraćajne policije čine sam prvi deo procesuiranja, dok drugi predstavljaju sudije za prekršaje, koje trebaju svojim presudama da potvrde rad saobraćajaca.

Predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović predložio je da se sporazumom o priznavanju prekršaja obuhvate i oni prekršaji za koji je propisana zabrana upravljanja motornim vozilom.

"Suštinski, to ne bi trebalo da bude sporno, tumačeći sadašnje odredbe zakona o bezbednosti u saobraćaju i zakona o prekršajima, ali bi bila dobra jedna izmena za koju sam čuo da je najavljena - da se precizira da se i na takve prekršaje, kojih nije mali broj, može primeniti institut sporazuma o priznanju prekršaja", rekao je Marinović Tanjugu.

On je naglasio da je do sada u Srbiji sklopljeno više hiljada takvih sporazuma, od čega se 80 odsto sporazuma između samih građana, prekršilaca i Saobraćajne policije odnosi na prekoračenje brzine u naseljenom mestu za 21 do 50 kilometara na čas.

Predsednik Prekršajnog suda u Subotici Ljubo Simić ističe da tužbe Saobraćajne policije čine više od polovine predmeta svih ovakvih sudova u Srbiji.