Brojne hrvatske firme i dalje vode bitku za povraćaj ili barem obeštećenje imovine na koju polažu pravo u Srbiji, posle raspada zajedničke države, a njihove procene o vrednosti tih nekretnina dostižu nekoliko milijardi evra.
Srpski zvaničnici, međutim, procenjuju da je veći deo imovine bivše zajedničke države podeljen prema teritorijalnom principu, piše portal SEEbiz. Beogradski list "Večernje novosti" tvrdi kako popis nekretnina koje hrvatske kompanije potražuju u Srbiji "ne prelazi 800 miliona evra, za razliku od konfiskovanih srpski nekretnina u Hrvatskoj koje nadmašuju 1,8 milijardi evra", preneo je SEEbiz. Portal se poziva na medije u Srbiji, koji najavljuju da Hrvatska kreće u bitku za povrat imovinei pominju najnoviju tužbu Hrvatske elektroprivrede (HEP) koja od Srbije potražuje oko dve milijarde evra za ulaganje u izgradnju termoelektrane Nikola Tesla kod Obrenovca. Hrvatska je izračunala da je u zajednički projekat izgradnje termoelektrane kod Obrenovca uložila 120 miliona evra "i sa kamatama danas bi to ulaganje iznosilo dve milijarde evra". Uz to HEP traži i jednogodišnju, besplatnu, dakako, isporuku struje. Elektroprivreda Srbije neslužbeno odgovara kako je zahtev neosnovan, "a i što su Hrvati čekali 20 godina da podnesu tužbu". Prva je Ina krenula s tužbom pred beogradskim Trgovačkim sudom za povraćaj ili obeštećenje za 167 benzinskih pumpi i 11 skladišta koje su nakon raspada Jugoslavije prevedena u vlasništvo novoformiranog Beopetrola, da bi 2003. ta imovina bila prodata ruskom Lukoilu za 117 miliona evra. Hrvatska privredna komora je 2004. podnela tužbu protiv privrednih komora Srbije i Crne Gore pred Trgovačkim sudom u Beogradu tvrdeći da im pripadaju nekretnine na prestižnim adresama u središtu Beograda. SEEbiz je preneo pisanje beogradskog lista "Večernje novosti", koji tvrdi da se pred Međunarodnim sudom pravde u Strazburu nalaze dva predmeta iz Hrvatske i Slovenije i oba se odnose na potraživanja imovine iz Srbije. Direktor Direkcije za imovinu Srbije, Jovan Vorkapić, rekao je za "Večernje novosti" da je veći deo imovine bivše zajedničke države podeljen prema teritorijalnom načelu, "što znači da su države članice zadržale imovinu na svom teritoriju, a isti princip je primenjen i za pokretnu imovinu".
