SPY
Špijuni (2015)
Režija: Pol Fig
Uloge: Melisa Mekarti, Džad Lou, Džejson Statam
Distributer: Megakom
Znamo svi kako funkcioniše letnji bioskopski repertoar, naročito kada ga kontroliše Holivud - red akcije, red komedije. Akcioni filmovi mogu da budu i visoko i nisko budžetni (ovogodišnji bizaran primer - ''San Andreas'' i ''San Andreas Quake'', oba sa istom temom), mogu da budu SF, da se bave prirodnim katastrofama, terorizmom, mogu da budu trileri, avanturistički, napravljeni prema stripovima, ili da se u njima junaci obračunavaju uz pomoć borilačkih veština - ma svakakvi mogu da budu. Bitno je da imamo heroja ili više njih i da su oni ubačeni u neku situaciju iz koje moraju da se izvuku na ovaj ili onaj način. Važno je da ima fizičkih obračuna, borbenih sekvenci, scena potera, naravno i nasilja.
S druge strane, u komedijama je akcenat na humoru. Osnovni im je cilj da publiku zabave i zasmeju, obično tako što će preterivanjem da oponašaju stvarni život. U komedijama je sve dozvoljeno i neretko se u tom preterivanju ide do krajnjih ekstrema. Ovo je i najstariji filmski žanr, jer su prvi filmovi uglavnom bili komedije.
I konačno, tu su i akcione komedije. U ovim filmovima junaci koriste kratke i duhovite replike, a u isto vreme se nalaze u uzbudljivim situacijama prepunim akcionih scena. Ovaj podžanr je u Holivudu eksplodirao tokom 80-ih godina, kada je Edi Marfi serijom filmova sebi i producentima ovakvih filmova (''Beverly Hills Cop'', ''48 Hours'') zaradio zilione dolara. Glavni junaci ovakvih filmova su uglavnom muškarci ili, idealno, njih dvojica ('buddy movies'). U današnjem filmu, međutim, ovaj podžanr predstavlja jedna žena. I to dosta uspešno.
Ako mene pitate, film Pola Figa ''Spy'' je trebalo prevesti sa ''Špijunka'', ali naši su distributeri iz nekog razloga odlučili da ga krste sa ''Špijuni''. Nebitno, ali možda i malo nepravedno prema Melisi Mekarti, koja se pokidala ne bi li zasenila svoje muške kolege, Džejsona Statama i Džada Loua. U svakom slučaju, to joj je u potpunosti uspelo.
Suzan je briljantan analitičar koji radi za CIA i iza svog kancelarijskog stola potpuno je posvećena svom partneru, agentu Bredliju (Lou), i profesionalno i emotivno. Ah da, Suzan je, za one koji ne znaju kako izgleda Melisa Mekarti, XXL veličine, naizgled trapava i stidljiva, svakako ne onaj tip žene kakvu smo navikli da gledamo u filmovima o Džejmsu Bondu, na primer. Pominjanje agenta 007 nikako nije slučajno, naravno, jer sve što se dešava u filmu ''Špijuni'', predstavlja očiglednu parodiju upravo na ove akcione filmove.
Međutim, Suzan nije suđeno da u ovom filmu sedi u CIA ofisu. Nakon što Bredli (kao) gine na njene oči, pokušavajući da otkrije terorističku bandu koja na sve načine želi da nabavi atomsku bombu, njeni šefovi odlučuju da joj povere zadatak na terenu - da nadgleda nuklearnu transakciju dve grupe negativaca i da o svemu izvesti centralu. Suzan je malo potrebno da se potpuno infiltrira u redove zlikovaca, iako joj u svemu tome odmaže ili pomaže još jedan proslavljeni tajni agent, Rik Ford (Statam). Prerušena ili ne, ona uskoro mora da pokaže da njen CIA trening nije bio samo analitika, već i ozbiljno baratanje oružjem i borilačkim veštinama. Na našu sreću, rekao bih.
Film ''Špijuni'' neće poslati Bonda u penziju, ali predstavlja ozbiljno osveženje u ovoj letnjoj ponudi, kao i u samom žanru. Iako tokom prve polovine filma stvari baš i ne funkcionišu savršeno - Melisa je nekako rezervisana, Stetam nedefinisan, akcija uzdržana, a humor mlak - nastavak polako dobija na ritmu i komedija postaje sve smešnija kako se i akcija zahuktava.
Kada Melisa konačno počne da koristi i svoje fizičke predispozicije u sve solidnijim akcionim scenama, onda i ovaj film polako počinje da opravdava nadanja glupostima prezasićene i umorne publike.
To se čak i u polupraznom bioskopu lako dalo primetiti. Početno zevanje zamenili su iskreni smeh i usklici odobravanja nakon Melisinih akrobacija (naklon kaskaderkama). Ali ne samo to - ''Špijuni'' su retka zver i po tome što u isto vreme i zabavljaju, ali imaju i zaplet koji do samog kraja ne otkriva ko koga ovde špijunira i manipuliše.
Iako nisam neki ljubitelj parodija, ovog puta sam naleteo na iznenađujuće svež i originalan pogled na ovu vrstu filmskog izraza. Uostalom, kada vas i jedan Džejson Statam iznenadi svojom ulogom i glumom, onda valjda to dovoljno govori i o samom filmu.
Nema sumnje, Pol Fig i Melisa Mekarti su dobitna kombinacija. Nakon ''Deveruša'', preporuka i za ''Špijune''.
Ja: ***1/2
ŠPIJUNI (FILMSKA RECENZIJA)
Posle serije SF filmova, kolumnista MONDA Miško Bilbija se razonodio drugim žanrom. Pročitajte recenziju filma "Špijuni".
SPY
Špijuni (2015)
Režija: Pol Fig
Uloge: Melisa Mekarti, Džad Lou, Džejson Statam
Distributer: Megakom
Znamo svi kako funkcioniše letnji bioskopski repertoar, naročito kada ga kontroliše Holivud - red akcije, red komedije. Akcioni filmovi mogu da budu i visoko i nisko budžetni (ovogodišnji bizaran primer - ''San Andreas'' i ''San Andreas Quake'', oba sa istom temom), mogu da budu SF, da se bave prirodnim katastrofama, terorizmom, mogu da budu trileri, avanturistički, napravljeni prema stripovima, ili da se u njima junaci obračunavaju uz pomoć borilačkih veština - ma svakakvi mogu da budu. Bitno je da imamo heroja ili više njih i da su oni ubačeni u neku situaciju iz koje moraju da se izvuku na ovaj ili onaj način. Važno je da ima fizičkih obračuna, borbenih sekvenci, scena potera, naravno i nasilja.
S druge strane, u komedijama je akcenat na humoru. Osnovni im je cilj da publiku zabave i zasmeju, obično tako što će preterivanjem da oponašaju stvarni život. U komedijama je sve dozvoljeno i neretko se u tom preterivanju ide do krajnjih ekstrema. Ovo je i najstariji filmski žanr, jer su prvi filmovi uglavnom bili komedije.
I konačno, tu su i akcione komedije. U ovim filmovima junaci koriste kratke i duhovite replike, a u isto vreme se nalaze u uzbudljivim situacijama prepunim akcionih scena. Ovaj podžanr je u Holivudu eksplodirao tokom 80-ih godina, kada je Edi Marfi serijom filmova sebi i producentima ovakvih filmova (''Beverly Hills Cop'', ''48 Hours'') zaradio zilione dolara. Glavni junaci ovakvih filmova su uglavnom muškarci ili, idealno, njih dvojica ('buddy movies'). U današnjem filmu, međutim, ovaj podžanr predstavlja jedna žena. I to dosta uspešno.
Ako mene pitate, film Pola Figa ''Spy'' je trebalo prevesti sa ''Špijunka'', ali naši su distributeri iz nekog razloga odlučili da ga krste sa ''Špijuni''. Nebitno, ali možda i malo nepravedno prema Melisi Mekarti, koja se pokidala ne bi li zasenila svoje muške kolege, Džejsona Statama i Džada Loua. U svakom slučaju, to joj je u potpunosti uspelo.
Suzan je briljantan analitičar koji radi za CIA i iza svog kancelarijskog stola potpuno je posvećena svom partneru, agentu Bredliju (Lou), i profesionalno i emotivno. Ah da, Suzan je, za one koji ne znaju kako izgleda Melisa Mekarti, XXL veličine, naizgled trapava i stidljiva, svakako ne onaj tip žene kakvu smo navikli da gledamo u filmovima o Džejmsu Bondu, na primer. Pominjanje agenta 007 nikako nije slučajno, naravno, jer sve što se dešava u filmu ''Špijuni'', predstavlja očiglednu parodiju upravo na ove akcione filmove.
Međutim, Suzan nije suđeno da u ovom filmu sedi u CIA ofisu. Nakon što Bredli (kao) gine na njene oči, pokušavajući da otkrije terorističku bandu koja na sve načine želi da nabavi atomsku bombu, njeni šefovi odlučuju da joj povere zadatak na terenu - da nadgleda nuklearnu transakciju dve grupe negativaca i da o svemu izvesti centralu. Suzan je malo potrebno da se potpuno infiltrira u redove zlikovaca, iako joj u svemu tome odmaže ili pomaže još jedan proslavljeni tajni agent, Rik Ford (Statam). Prerušena ili ne, ona uskoro mora da pokaže da njen CIA trening nije bio samo analitika, već i ozbiljno baratanje oružjem i borilačkim veštinama. Na našu sreću, rekao bih.
Film ''Špijuni'' neće poslati Bonda u penziju, ali predstavlja ozbiljno osveženje u ovoj letnjoj ponudi, kao i u samom žanru. Iako tokom prve polovine filma stvari baš i ne funkcionišu savršeno - Melisa je nekako rezervisana, Stetam nedefinisan, akcija uzdržana, a humor mlak - nastavak polako dobija na ritmu i komedija postaje sve smešnija kako se i akcija zahuktava.
Kada Melisa konačno počne da koristi i svoje fizičke predispozicije u sve solidnijim akcionim scenama, onda i ovaj film polako počinje da opravdava nadanja glupostima prezasićene i umorne publike.
To se čak i u polupraznom bioskopu lako dalo primetiti. Početno zevanje zamenili su iskreni smeh i usklici odobravanja nakon Melisinih akrobacija (naklon kaskaderkama). Ali ne samo to - ''Špijuni'' su retka zver i po tome što u isto vreme i zabavljaju, ali imaju i zaplet koji do samog kraja ne otkriva ko koga ovde špijunira i manipuliše.
Iako nisam neki ljubitelj parodija, ovog puta sam naleteo na iznenađujuće svež i originalan pogled na ovu vrstu filmskog izraza. Uostalom, kada vas i jedan Džejson Statam iznenadi svojom ulogom i glumom, onda valjda to dovoljno govori i o samom filmu.
Nema sumnje, Pol Fig i Melisa Mekarti su dobitna kombinacija. Nakon ''Deveruša'', preporuka i za ''Špijune''.
Ja: ***1/2
SPY
Špijuni (2015)
Režija: Pol Fig
Uloge: Melisa Mekarti, Džad Lou, Džejson Statam
Distributer: Megakom
Znamo svi kako funkcioniše letnji bioskopski repertoar, naročito kada ga kontroliše Holivud - red akcije, red komedije. Akcioni filmovi mogu da budu i visoko i nisko budžetni (ovogodišnji bizaran primer - ''San Andreas'' i ''San Andreas Quake'', oba sa istom temom), mogu da budu SF, da se bave prirodnim katastrofama, terorizmom, mogu da budu trileri, avanturistički, napravljeni prema stripovima, ili da se u njima junaci obračunavaju uz pomoć borilačkih veština - ma svakakvi mogu da budu. Bitno je da imamo heroja ili više njih i da su oni ubačeni u neku situaciju iz koje moraju da se izvuku na ovaj ili onaj način. Važno je da ima fizičkih obračuna, borbenih sekvenci, scena potera, naravno i nasilja.
S druge strane, u komedijama je akcenat na humoru. Osnovni im je cilj da publiku zabave i zasmeju, obično tako što će preterivanjem da oponašaju stvarni život. U komedijama je sve dozvoljeno i neretko se u tom preterivanju ide do krajnjih ekstrema. Ovo je i najstariji filmski žanr, jer su prvi filmovi uglavnom bili komedije.
I konačno, tu su i akcione komedije. U ovim filmovima junaci koriste kratke i duhovite replike, a u isto vreme se nalaze u uzbudljivim situacijama prepunim akcionih scena. Ovaj podžanr je u Holivudu eksplodirao tokom 80-ih godina, kada je Edi Marfi serijom filmova sebi i producentima ovakvih filmova (''Beverly Hills Cop'', ''48 Hours'') zaradio zilione dolara. Glavni junaci ovakvih filmova su uglavnom muškarci ili, idealno, njih dvojica ('buddy movies'). U današnjem filmu, međutim, ovaj podžanr predstavlja jedna žena. I to dosta uspešno.
Ako mene pitate, film Pola Figa ''Spy'' je trebalo prevesti sa ''Špijunka'', ali naši su distributeri iz nekog razloga odlučili da ga krste sa ''Špijuni''. Nebitno, ali možda i malo nepravedno prema Melisi Mekarti, koja se pokidala ne bi li zasenila svoje muške kolege, Džejsona Statama i Džada Loua. U svakom slučaju, to joj je u potpunosti uspelo.
Suzan je briljantan analitičar koji radi za CIA i iza svog kancelarijskog stola potpuno je posvećena svom partneru, agentu Bredliju (Lou), i profesionalno i emotivno. Ah da, Suzan je, za one koji ne znaju kako izgleda Melisa Mekarti, XXL veličine, naizgled trapava i stidljiva, svakako ne onaj tip žene kakvu smo navikli da gledamo u filmovima o Džejmsu Bondu, na primer. Pominjanje agenta 007 nikako nije slučajno, naravno, jer sve što se dešava u filmu ''Špijuni'', predstavlja očiglednu parodiju upravo na ove akcione filmove.
Međutim, Suzan nije suđeno da u ovom filmu sedi u CIA ofisu. Nakon što Bredli (kao) gine na njene oči, pokušavajući da otkrije terorističku bandu koja na sve načine želi da nabavi atomsku bombu, njeni šefovi odlučuju da joj povere zadatak na terenu - da nadgleda nuklearnu transakciju dve grupe negativaca i da o svemu izvesti centralu. Suzan je malo potrebno da se potpuno infiltrira u redove zlikovaca, iako joj u svemu tome odmaže ili pomaže još jedan proslavljeni tajni agent, Rik Ford (Statam). Prerušena ili ne, ona uskoro mora da pokaže da njen CIA trening nije bio samo analitika, već i ozbiljno baratanje oružjem i borilačkim veštinama. Na našu sreću, rekao bih.
Film ''Špijuni'' neće poslati Bonda u penziju, ali predstavlja ozbiljno osveženje u ovoj letnjoj ponudi, kao i u samom žanru. Iako tokom prve polovine filma stvari baš i ne funkcionišu savršeno - Melisa je nekako rezervisana, Stetam nedefinisan, akcija uzdržana, a humor mlak - nastavak polako dobija na ritmu i komedija postaje sve smešnija kako se i akcija zahuktava.
Kada Melisa konačno počne da koristi i svoje fizičke predispozicije u sve solidnijim akcionim scenama, onda i ovaj film polako počinje da opravdava nadanja glupostima prezasićene i umorne publike.
To se čak i u polupraznom bioskopu lako dalo primetiti. Početno zevanje zamenili su iskreni smeh i usklici odobravanja nakon Melisinih akrobacija (naklon kaskaderkama). Ali ne samo to - ''Špijuni'' su retka zver i po tome što u isto vreme i zabavljaju, ali imaju i zaplet koji do samog kraja ne otkriva ko koga ovde špijunira i manipuliše.
Iako nisam neki ljubitelj parodija, ovog puta sam naleteo na iznenađujuće svež i originalan pogled na ovu vrstu filmskog izraza. Uostalom, kada vas i jedan Džejson Statam iznenadi svojom ulogom i glumom, onda valjda to dovoljno govori i o samom filmu.
Nema sumnje, Pol Fig i Melisa Mekarti su dobitna kombinacija. Nakon ''Deveruša'', preporuka i za ''Špijune''.
Ja: ***1/2
