"Na tavanu moje kuće pronašao sam alat star više od 100 godina i radni sto. Ispočetka nisam ni znao čemu sve to služi. Alat je pripadao mom ocu, koji je pravio klompe davno, pre mog rođenja", kaže nam Ivica u svojoj radionici u Bačkom Monoštoru, mestašcu kod Sombora, u kojem živi oko 4.000 ljudi.
On je samouki majstor koji klompe pravi poslednjih šest godina. Posle smrti roditelja, ostao je da živi sam u kući, nije se ženio i nema dece, a društvo mu pravi veseli pas mešanac Bendži.
Ivica u čitavom regionu jedini čuva taj stari zanat od izumiranja. Nekada, međutim, nije bilo tako.
"U Bačkom Monoštoru gotovo svi su pravili klompe, bilo je 70 klompara i mesto je bilo čuveno po tome. Muškarci su izrađivali klompe, a žene su ih dimile u pušnici na zapaljenoj piljevini od vrbe. Dim je služio kao zaštita od crva, jer tada nije bilo lakova i boja. Ljudi su išli na rad u poljima u toj obući, a igrali su i fudbal u klompama", kaže Ivica.
Dok su postojale zadruge, dodaje, otkupljivale su klompe i dalje ih prodavale fabrikama i drugim kupcima, ali zadruga, nažalost, više nema...
Ivica klompe, po kojima je u svetu najpoznatija Holandija, pravi od vrbe koje u okolini Monoštora ima u izobilju i trupla prodaju lokalne ovlašćene drvoseče.
"Bacio sam najmanje pet kubnih metara vrbe dok nisam naučio da napravim dobru klompu. Ništa nisam znao. Nisam znao da sečem i da dobro izdubim rupu. Sve sam učio sam i na svojim greškama. Niko mi nije pokazivao", priča Ivica.
Priseća se da je u detinjstvu otac jednog njegovog druga bio klompar.
"Mi smo se igrali i nismo obraćali pažnju na posao njegovog tate. Kada sam se, međutim, latio alata setio sam se nekih njegovih poteza koje sam primenio i to mi je pomoglo”, kaže Ivica.
Bio je voljan i da uči i od jednog starog klompara, ali od toga nije bilo nikakve koristi, samo je ostao bez flaše rakije.
"On je rekao da će me uputiti u tajne zanata i tražio je litru rakije kao platu. Došao je kod mene, uzeo nož, dva puta zasekao vrbu i rekao mi ‘radi kako znaš’, uzeo litar rakije i briga njega”, smeje se Ivica dok prepričava tu epizodu.
Par Kovačevih klompi košta 3.000 dinara, a mnogi kupci ih nose ili šalju u inostranstvo kao poklon.
“Moje klompe završile su u Holandiji, Rusiji, Nemačkoj, čak i u Palestini", ponosno kaže ovaj samouki majstor.
Klompe, kako ističe, najmanje služe kao obuća. Najviše ih ljudi drže kao ukras, okače ih na zid, recimo, i u klompu stave bocu vina ili buket cveća.
Ivica je proširio izbor proizvoda, pa tako pravi i male klompe koje služe kao suveniri, a neki ih kače i o retrovizore automobila.
Za izradu jednog para velikih klompi potrebno mu je četiri sata. Stalnih porudžbina nema, jer ljudi imaju sve manje para.
Na pitanje da li od tog retkog zanata može da se živi, pruža ubedljiv odgovor: "Vidiš da sam živ”.
“Mogao bih da pravim dva para dnevno, a dovoljno bi mi bilo i da imam naručen jedan par svakog dana. Ovako, događa se da za čitav mesec napravim svega jedan par. Onda, opet, navale k’o mutavi, pa naruče po 10 pari odjednom. Sada, međutim, ne pamtim kada sam prodao klompe”, kaže Ivica.
On najviše klompi proda u tokom “Bodrog festa”, lokalne manifestacije u Bačkom Monoštoru koja se održava u avgustu.
“Onda sve ode, jer dođe mnogo ljudi. To mi je najbolji period u godini", kaže Ivica.
Objašnjava da oni koji nose klompe zalepe gumu kao đon, a zimi gurnu slamu ili parče tepiha.
“Kad stave slamu, ona ispada po kući, pa se žene ljute jer moraju da čiste. Najbolje je da se gurne parče tepiha, obuku debele čarape i nema zime. Drvo je najbolja izolacija”, kaže Ivica.
Dodaje da klompe, pošto ih izdelje, moraju da se suše 20 dana.
"Leti nikako na suncu, a zimi nikako pored radijatora, nego isključivo postepeno sušenje da ne bi pukle. Kada se ostave na suncu, puknu po celoj dužini i propade posao", priča nam Ivica.
On ima i prut koji mu služi kao mera za određivanje veličine na kojem su ispisani brojevi od 38 do 46.
“Izmerim, recimo, broj 42, ali uvek napravim malo veće, opet, ne prevelike, jer ne valja da noga landara”, otkriva nam majstor tajne svog zanata.
Ivica se potpuno ostvario u klomparstvu i zato i mu i ne pada na pamet da alat vrati na tavan na kojem ga je i pronašao.
“Ne odustajem, pa i da se zaposlim u nekoj firmi, opet ću da pravim klompe posle posla. Sad mi je skoro pola veka, planiram da radim dok ne napunim 100 godina, e, onda ću malo da se odmorim i uživam jedno 20 godina u penziji”, veseo je Ivica.
Pokazuje nam klompe koje je našao u svojoj kući i za koje kaže da su stare najmanje 70 godina.
“To je večna obuća, neuništiva. Pogledajte, stare su 70 godina a nigde nisu pukle niti su oštećene. Ja ih ne lakiram, nego ostavljam kupcima na volju, jer mnogi vole da ih ukrašavaju crtežima ili da ih farbaju po svojoj volji. Probao sam i ja da ih farbam, ali to nije ličilo ni na šta", iskren je Ivica.
Na rastanku nam kaže i da na vidiku nema naslednika koji bi se latio deljanja vrbe.
"Težak je ovo posao i zahtevan, a svi bi laku zaradu bez mnogo truda. Laki keš će nam doći glave", kaže Ivica dok nas ispraća do kapije i obuzdava razdraganog psa Bendžija.
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Pretučena Sloboda Mićalović: Poznata glumica se nalazi u Urgentnom centru