To ukazuje na to da hrvatsko tužilaštvo sada na površinu izvlači slučajeve koji se nikako ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini, rekao je Štrbac.

On je za Srnu ukazao da se Paspalj ne nalazi na spisku koji imaju, a on se odnosi na period zaključno do 31. marta 2013. godine.


Štrbac je ocenio da Hrvati preko pokretanja novih krivičnih procesa plaše Srbe da se ne vraćaju u Hrvatsku već, naprotiv, da se od nje udalje miljama daleko.

"Ja ovo tumačim kao zastrašivanje Srba da se ne vraćaju, te da oni koji su ostali ili se vratili ponovo napuste Hrvatsku. To je najperfidnije etničko čišćenje i tihi egzodus", smatra Štrbac.

Govoreći o najnovijem hapšenju, a na osnovu onog što je o slučaju saznao iz pisanja hrvatskih medija, Štrbac je rekao da izgleda da je jedina krivica osumnjičenog Paspalja ta što je ratne 1991. godine jednu srpsku paravojnu formaciju odveo do mesta gde su bili smešteni hrvatski nacionalisti.

"Očigledno je da se čovek tamo davno vratio i da je njegov pogled na ratni zločin potpuno različit od tumačenja Hrvata. Može li biti ratni zločin to što si nekog odveo do određenog mesta", pita se Štrbac i dodaje da slučaj Paspalja nije usamljen.

Mirko Žarković je već 14 meseci u hrvatskom zatvoru, ističe Štrbac, jer je svojevremeno poslao jednu Hrvaticu da vidi šta su njeni sunarodnici učinili srpskom dečaku koji im je pao u ruke.

"Ona je nakon 23 godine dala iskaz da zbog toga što se tada našla u minskom polju trpi nesanicu i za to se sada sudi jednom Srbinu", rekao je Štrbac.

On je ukazao da nova procesuiranja imaju za cilj i da se opravda dalje postojanje Tima istražioca, koji su bili veoma aktivni u vreme pregovora Hrvatske sa EU.

"Da bi opravdali svoje plate oni procesuiraju pod maskom ratnih zločina događaje koji očigledno nisu bili ni blizu ratnih zločina", smatra Štrbac.

On je rekao da koliko je "evropska Hrvatska" nedosledna i kako zaista gleda na čin ratnog zločina, najbolje ilustruju podaci koliko među procesuiranim za ratne zločine ima Hrvata.

"Prema službenom izveštaju Tužilaštva Hrvatske od 31. decembra 2014. godine, zbog ratnih zločina je pokrenut postupak protiv 3.553 osobe. Među njima je 119 pripadnika Oružanih snaga Hrvatske. Kad dovedete u odnos broj procesuiranih 3.553 u odnosu na 119 sve postaje jasnije", zaključio je Štrbac.