Moskva je uvek podržavala Srbiju kada je ona jasno iskazivala svoju poziciju, uvek je branila njenu bezbednost i suverenitet, kad god je Srbija iskazala jasan stav, Rusija ju je podržala, kaže Aleksej Puškov.

Predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Državne dume Ruske Federacije je to rekao "Politici" odgovarajući na pitanje da li će Rusija uložiti veto na rezoluciju o Srebrenici.

Prema njegovom mišljenju, taj projekt je pre svega način da se pritisne Srbija, koja ne pristaje da uvede sankcije Rusiji.

"Pretpostavljam da je rezolucija forma u kojoj se Srbiji šalje signal krajnjeg nezadovoljstva pojedinih zapadnih krugova. Takođe, to je pokušaj da se negativno utiče na odnose Srbije i BiH, odnosno da se suprotstave Beograd i muslimani na Balkanu. Treći razlog jeste da se još jednom potvrdi ispravnost agresije NATO protiv Jugoslavije. Ako se kaže da je to bio genocid, a nije bio, onda to opravdava i zapadnu agresiju i odvajanje Kosova", rekao je Puškov.

Kada je reč o Turskom toku, Puškov je rekao da je u ovom trenutku je rano govoriti da li će on proći kroz Srbiju i za sada je najvažnije da ovaj projekat uspe na nivou Rusije i Turske.

Puškov je podsetio da su ruski i turski predsednici Putin i Erdogan ovih dana u Bakuu o Turskom toku razgovarali iza zatvorenih vrata.

"Mislim da se Ankara neće odreći Turskog toka, jer joj on daje mnogo veću poitičku i ekonomsku težinu na Bliskom istoku i u južnoj Evropi, tako da bi Turski tok mogao da dobije i nastavak u obliku distributivne mreže gasovoda kroz Evropu , uključujući i Srbiju", rekao je Puškov.

LOVAC NA NACISTE: NIJE ISTO KAO HOLOKAUST

Jedan od najpoznatijih svetskih lovaca na naciste Efraim Zurof, direktor centra "Simon Vizental" iz Izraela kaže da je apsurdno porediti holokaust, genocid u Ruandi i zločine u Srebrenici.

U telefonskoj izjavi za "Politiku", on je nekoliko puta ponovio da to nije isto i da je strašno praviti takva poređenja.

"Voleo bih da su nacisti sklonili jevrejske žene i decu pre svog krvavog pohoda, umesto što su ih ubili, ali to se nije desilo, kao što znamo. Ni Ruanda i holokaust nisu isto, iako su zločini koji su se dogodili u Ruandi mnogo sličniji holokaustu od onoga što se desilo u Srebrenici. Ali, opet, to nije isto. Pre svega, ni Ruanda ni Srebrenica nisu bile industrijsko masovno ubijanje kakvo je počinjeno u holokaustu", ističe Zurof.

On nije želeo da komentariše nacrt rezolucije o Srebrenici, koja bi na predlog Velike Britanije početkom jula trebalo da se nađe pred Savetom bezbednosit Ujedinjenih nacija.

Na pitanje kako ocenjuje deo rezolucije u kojem se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici, Zurof je odgovorio da nije siguran da je ono što se desilo u Srebrenici genocid.


"Koliko znam, ono što se tamo desilo nije opis ili definicija genocida. Mislim da je odluka da se to nazove genocidom doneta iz političkih razloga. Očigledno se dogodila trageija, nedužni ljudi izgubili su život i treba da se sačuva sećanje na njih", navodi Zurof.

On dodaje da su politički razlozi prevagnuli i kada je terebalo zauzeti stav prema stradanju ogromnih razmera u Ruandi, gde je od aprila do juna 1994. godine pobijeno oko 800.000 pripadnika manjinskog naroda Tutsi.

"Iako to jeste bio genocid, Bil Klinton nije želeo da to nazove genocidom iz političkih razloga, jer nije želo da bude prisiljen da preduzme nešto povodom toga", rekao je Zurof.

SUTRA KONSULTACIJE DRŽAVNOG VRHA

U srpskom državnom vrhu sutra bi trebalo da počnu konsultacije oko pozicije naše zemlje u vezi sa rezolucijom o Srebrenici, saznaju "Novosti".

Pred Srbijom su, prema beogradskomn dnevniku, praktično dve mogućnosti.Prva je da se priključi zahtevima predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji će od ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova tražiti da Moskva stavi veto na usvajanje rezolucije.

Druga je, prema listu, da pokuša da u direktnim razgovorima sa Londonom ili preko neke od članica SB, amandmanima izmeni tekst dokumenta, koji je u mnogim delovima veoma nepovoljan za Srbiju.

Ove teške odluke naći će se pred srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem po povratku iz Norveške, a narednih dana Srbija će voditi žestoku diplomatsku ofanzivu na Ist Riveru, ali i u Beogradu, preko ambasadora ključnih zemalja, kako bi pokušala da objasni svoje stavove.

Prema diplomatskim izvorima lista, Britanija od stalnih članica SB može da računa da će rezoluciju, čije se usvajanje planira 7. jula, podržati SAD i Francuska, a takođe ima i snažnu "glasačku mašinu" među 10 nestalnih članica SB.

Podršku Srbiji, s druge strane, mogla bo putem veta da pruži Rusija, dok se procenjuje da će Kina, najverovatnije biti uzdržana.Ali ruska rampa rezoluciji u SB, po mnogim procenama, povlači za sobom i određena očekivanja Moskve: da se Srbija ne priključi NATO, da ostane dosledna odluci da ne uvodi sankcije, da dozvoli nove ruske investicije i da, kao predsedavajuća OEBS, pruži pomoć Kremlju u rešavanju ukrajinske krize, pišu "Novosti" u današnjem broju.