"Ti si naš Murinjo, Pauneeeee"

Za uspeh je potrebno nekoliko "začina". Znanje - naravno, borbenost - razume se, želja - podrazumeva se, sreća - ima uticaja, ali i atmosfera i energija.

Sve te "začine" imala je omladinska fudbalska reprezentacija Srbije na Novom Zelandu. Velkjko Paunović, kao glavni kuvar, najpre je okupio tim saradnika, potom i tim "izvođača" i pokazao im, najpre, da u kuhinji mora da se zna red, da sve bude čisto, a onda ih podučavao spremanju jela. Po receptima iz raznih udžbenika. Najviše iz njegove kuće.

Probali su "orlići" da kuvaju. Prvo jelo im nije baš uspelo. Trebalo je malo više "posoliti". Taj južnoamerički specijalitet, koji su pripremali, morali su da bace u đubre. Urugvajska hrana je ostavljena za neki drugi put.

Ali, sva ostala jela bila su više nego ukusna. Možda je meso bilo malo žilavije, taj severnoamerički biftek, recimo, ali dao se pojesti. Ukusna je bila i afrička klopa, još ukusnija brazilska.

Glavni kuvar gledao je sa strane šta rade njegovi šegrti, bordio ih, dodavao začine tamo gde je i kad je trebalo. I posle je bio ponosan.

Vreme je da se otvori restoran!

Vratili su se naši kuvari sa Novog Zelanda, gde su osvojili zlatnu medalju. Pobedili su zahvaljujući srpskim specijalitetima, u mešavini sa drugim jelima. Pobedili su, jer su prihvatili da ne budu samo kuvari koji spremaju srpske specijalitete, već i iz drugih zemalja. Hm, daj malo ovoga, a ni ono tamo nije loše... Dodaj!

Vratili su se naši "orlići" sa zlatnim medaljama oko vrata.

Dočekali su ih najpre na beogradskom aerodromu koji nosi ime najvećeg naučnika koji ima veze sa ovim prostorom - NIkolom Teslom - a onda su otišli u svoju kuću - "Kuću fudbala" u Staroj Pazovi.

Sačekao ih je natpis: "Dobrodošli, svetski šampioni".

"Ovi momci su zaslužili ovoliku pažnju. Još jednom čestitam u ime FSS za sve što su prikazali u prethodnih mesec dana. Hvala u ime građana Srbie na svemu. Bitnije od titule je da su je zasluženo osvojili. To je jako teško postići - dovesti ekipu u stadijum da su ovi momci zapravo odigrali osam utakmica, jer su imali četiri produžetka. Ginuli su jedan za drugog! Da je bilo šta propušteno u radu sa njima u prethodne tri godine ovo ne bi ostvarili. Presrećan sam jer će njihova imena zaivek ostati upamćena", pozdravio je zlatne dečake Savo Milošević ispred FSS.

Red je došao da glavni kuvar sa početka priče nešto kaže.

"Hvala što delite ovu neizmernu radost. Jako nam je drago zbog sve podrške, zbog naših građana,  sunarodnika. Od sveg srca hoću da se zahvalim. Nemate predstavu koliko je daleko Novi Zeland i koliko je tamo drugačiji život od ovog ovde, a posebno koliko je komplikovano za igru, pogotovo kad dođete 10 dana pred početak turnira", počeo je Veljko Paunović.

On se zahvalio Fudbalskom savezu Srbije za sve što je dobio u prethodne tri godine.

Otkrio je nešto sa početka priprema:

"Bili smo u ovoj sali pre početka turnira, pre odlaska na Novi Zeland. Svi zajedno smo gledali snimak uspeha 'Čileanaca'. Tada smo im rekli da i oni mogu tako, da i oni mogu do cilja".

Paunović kaže da je od prvog dana osećao entuzijazam cele ekipe, odgovornost i poverenje.

"Hvala momcima što su bili sjajni. Ponosan sam na tri godine sa vama i krunu koja je stavljena na najlepši način. Hvala mojom mentorima i saradnicima počev od Tomislava Karadžića. Ovaj centar je bio preduslov uspeha. Gensek Zoran Laković uvek bio tu. Savo Milošević i Mitar Mrkela su raddili na ovom projektu. Hvala stručnom štabu koji je uložio ogromnu veru", nije prestajao da se zahvaljuje Paunović.

Potom se začuo hor "orlića":

"Ti si naš Murinjo, Pauneeeee, Pauneee".

Paunović je potom nastavio:

"Način na koji smo postali šampioni je izuzetan. Nismo se provlačili već protiv svakog igrali do kraja i pokazali čvrst mentalitet. Nadam se da su svi videli borbu i čvrstinu a ne priču sa sudijama i ne svađu sa protivnikom. Ta čvrstina uz naš dar je krunisana dolaskom do cilja. Bio je jako daleko i tek kada je bio pred nama znali smo da treba da se još više ujedinimo učvrstimo i postanemo šampioni".

Kako su "orlići" uspeli?

"Ova generacija je odigrala je mnogo dramatičnih utakmica, ali je svojim mentalitetom čvrstinom i verom pobeđivala... Verovao sam svakog trenutka...".