Grupa mladića iz Srbije krenuće peške na ekspediciju putevima kojima se pre 100 godina povlačila srpska vojska, preko albanskih planina do Jadranske obale i Krfa, kroz Albansku golgotu...
Iako ne znaju šta ih tamo čeka, i kakvi će biti vremenski uslovi, četvorica profesionalnih sportista odlučna je da u decembru dostojno obeleži 100 godina od Albanske golgote u Prvom svetskom ratu, tokom koje je život izgubilo više od 200.000 vojnika i civila.
Na putovanje dugo 280 kilometara i prelazak Prokletija i močvarnog albanskog tla, koje će trajati 10 do 15 dana, krenuće peške iz Peći. Put Peć-Čakor-Skadar-Drač jedan je od težih puteva kojima se povlačila srpska vojska 1915/1916.U Draču će ih sačekati brod francuske mornarice koji će ih prevesti do Krfa, gde će njihovo, kako kažu, hodočašće, biti završeno.
Marko Nikolić, Marko Marković, Nemanja Nešković i Nenad Mitrović, koji je pripadnik Vojske Srbije, krenuće koracima predaka sa minimalnim zalihama hrane i oskudnom opremom. Iako je put kojim idu rizičan, pre svega zbog aktuelne situacije na Balkanu, oni tvrde da njih ipak najviše brinu vremenski uslovi.
“Idemo bez ikakve logistike, pa šta nam Bog da. Vreme je tada bilo očajno našoj vojsci, a videćemo šta će nas sačekati. Krenućemo preko Čakora zato što je danas to najteža ruta“, rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu vođa ekspedicije Marko Nikolić.
Kako je rekao, njih ne zanimaju provokacije i politika zato što dole neće ići kao vojska, niti će krenuti u uniformama, već kao vrhunski sportisti i ljudi koji se bave prirodom i planinama.
U ekspediciju će krenuti u dogovoru s ambasadom Francuske u Srbiji, a trebalo bi da im se pridruži još jedan član – pripadnik francuske vojne elitne jedinice, ali to još nije potvrđeno. U planu je i putovanje na Kajmakčalan gde bi hteli da obeleže godišnjicu proboja Solunskog fronta.
Član ekspedicije Nemanja Nesković kazao je da će im najteži deo biti preko Prokletija, odnosno, planinskog prevoja Čakor, koji se nalazi na nadmorskoj visini od oko 1.800 metara.
“Taj put, međutim, danas značajno drugačije izgleda nego pre 100 godina kada je to bilo jedno bespuće kada je vojska sama kreirala put. Ali, mi na tom putu nećemo imati logistiku, odnosno punktove gde će nas dočekivati druge ekipe koje će nam pomagati. Nosićemo malo hrane, zimsku opremu, gorionike, topićemo sneg, spavaćemo u šatorima i snalaziti se za hranu isto kao i naša vojska pre 100 godina“, dodao je Nemanja.
Pripadnik Vojske Srbije Nenad Mitrović koji će takođe učestvovati u ekspediciji navodi da će ne put krenuti u slavu predaka i kako bi ukazali čast žrtvama Albanske golgote na 100. godišnjicu.
“Ne idemo na ovaj put da bismo tamo demonstrirali nešto što nije u redu. I u tom bezbednosnom smislu ne očekujemo nikakve pretnje, ni izazove. Najveća pretnja će nam biti priroda i planina, odnosno uslovi, koji se tada očekuju. Mi smo svi sportisti, ne idemo tamo kao neka državna institucija. Već da bi ukazali čast našim precima. To je bio događaj koji nikada u istoriji posle toga nije ponovljen“, istakao je Mitrović.
Koliko je ekspedicija zaista bezbedna?
Iako postoji mogućnost raznih provokacija albanske stranice, ovi hrabri mladići već su jednom prošli deo rute, u okviru pripreprema za ekspediciju koju su nazvali “Albanska golgota 100 godina kasnije“. I tada su krenuli iz Peći.
Vodio ih je Albanac i sve je prošlo u najboljem redu.
“Možda nekome bode oči to što krećemo iz Peći, i mi sami kažemo da ne možemo da se ponašamo kao u svojoj kući dole, jer nema takvih uslova. I iz tog razloga mi smo već išli dole da i oni vide da nam nije cilj da nekoga provociramo, već idemo dostojanstveno i slobodnog duha. Postoje razna istorijska tumačenja, ali istina je verovatno negde između, bilo je žrtava s obe strane. Postojale su i albanske porodice koje su pomagale našim žrtvama, davali im hleb i pomagali koliko su mogli. Bilo je i onih koji su ubijali iz zaseda, s leđa, ali to je bio rat...“, rekao je Nikolić.
Oni tvrde da im je cilj da tokom ekspedicije daju samo svetle primere, ali ipak, iako kažu da ih samo brinu surovi uslovi na Prokletijama, ne isključuju mogućnost da mogu da se dese neki problemi, pa i to da se umešaju “naše i njihove službe“.
Kako kažu, o putovanju obavestiće nadležne državne organe Srbije, kontaktiraće granične službe, a možda će morati i da obaveste prištinske vlasti. Ako bude takvih problema, kako kažu, krenuće preko Crne Gore.
“I iz Crne Gore možemo da pređemo taj prevoj i da uopšte ne budemo na Kosovu, i uradimo prelaz preko Čakora, ako bi neko zabranio. Ali, ne vidim zašto bi to neko zabranio i ne vidim šta mi to loše radimo. Međutim, činjenica je da je stanje na Balkanu takvo. Poenta je da više ne treba da budemo Balkanci, kako nas svet doživljava, već treba da se prizovemo pameti i da na normalan način funkcionišemo i da se ne stidimo svoje istorije. Mi nismo klinci koji će kamenovati nečiji autobus, mi ne mrzimo druge ljude, već i među Albancima i Bošnjacima imamo prijatelje. Tada kad smo bili prvi put ne bi uspeli ni da pređemo Čakor da nije bilo prijatelja Albanaca. Kasnije su nas vodili i u Dečane, Pećku patrijaršiju... To je cilj“, istakao je Nikolić.
To je potvrdio i Marko Marković koji takođe kaže da imaju prijatelje među Albancima i da s te strane ne očekuju nikakve probleme. “Idemo da odamo počast svojim ljudima, koji su bili sjajni, pošteni i inspirisali Arčibalda Rajsa“, dodao je Marković.
U planu je da tokom decembarske ekspedicije “Albanska golgota 100 godina kasnije“ naprave i jedan dokumentarac kako bi inspirisali mlađe generacije i da idu u slične ekspedicije do Drača, ali o tome će još odlučiti.
Na projektu “Albanska golgota 100 godina kasnije“ rade već dve godine, a tačan datum kada će krenuti u, kako kažu, hodočašće, saopštiće naknadno.
Srećno!
