Ruska Federacija sprečila je u SB UN usvajanje britanskog predloga rezolucije o Srebrenici, nazivajući taj dokument "političkim i kontraproduktivnim"!

Ruskom vetu prethodila su 24 časa intenzivnih pregovora Britanije i Amerike sa jedne i Rusije sa druge strane oko sadržaja predloga rezolucije, ali diplomate nisu uspele da pronađu zajednički jezik o ovom pitanju.

Nesuglasice između Rusije i Zapada pokušala je da reši Kina, koja je, bezuspešno, igrala ulogu medijatora u tom diplomatskom sporu.

Prilikom glasanja, Kina je bila uzdržana.

Predstavnici deset zemalja su podržali rezoluciju, četiri zemlje su bile uzdržane, a ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin je bio protiv i uložio veto.

Čurkin je upozorio pre nego što je počelo glasanje da se tekst ne stavlja na glasanje jer će Rusija glasati protiv. Dodao je da pošto nema konsenzusa o nacrtu rezolucije u BiH, njeno usvajanje u Savetu bezbednosti bilo bi kontraproduktivno i vodilo bi povećanju tenzija u regionu.

Ruski ambasador je dodao da se Rusija nadala da će komemoracija u Srebrenici biti iskorišćena za pogled u budućnost, što je Rusija i prenela Misiji Velike Britanije, zemlje koja je radila na nacrtu rezolucije.

Međutim, konstatovao je da je Velika Britanija krenula drugim pravcem, koji nije bio konstruktivan i čiji rezultat bi bio pripisati krivicu samo jednom narodu. Takav pristup, prema njegovim rečima, izazvao bi samo velike podele.

Rusija je želela izbalansiran dokument, ali je izjava Moskve ignorisana, primetio je i dodao da je važno što će u Srebrenici, na obeležavanju godišnjice zločina, učestvovati predstavnici Srbije te da ne bi bilo dobro da se rezolucijom utiče negativno na napore u cilju mira i stabilnosti.

Čurkin je naveo i da je nacrt rezolucije bolno dočekan u BiH, ali i šire u regionu, te da je time nesreća politizovana, zbog čega smatra da Savet bezbednosti treba da se bavi aktuelnim situacijama, a ne istorijskim događajima.

Ambasador Rusije podsetio je da se njegova zemlja uvek zalagala za istragu svih zločina u BiH, naglasivši da se ne može zaključiti ko je najviše patio tokom konflikta. Navodeći da se na osnovu podataka da je više stotina hiljada Srba moralo da napusti svoje domove, Čurkin je rekao da se može zaključiti da su Srbi jednako patili, ako čak ne i više od drugih.

Ambasador Venecuele istakao da se njegova zemlja uzdržala od glasanja smatrajući da tekst rezolucije nije bio izbalansiran.

Ovog stoga, obrazložio je, što tekst pripisuje odgovornost samo jednoj strani za zločin u Srebrenici".

"Ne može se krivica pripisati jednom narodu, jer zločin su počinile grupe ekstremista, poručio je on.

Diplomatski predstavnik Venecuele pri UN je primetio da nacrt rezolucije nije imao podršku ni u regionu, zbog čega njegova zemlja, kako je rekao, veruje da ne bi doprinela pomirenju već bi dovela do daljih podela u BiH.

"Ujedinjene nacije treba da rade na jačanju saradnje u regionu i na pomirenju svih strana", zaključio je predstavnik Venecuele.

Ambasador Angole je kazao da se uzdržao od glasanja jer se ne slaže sa tekstom nacrta rezolucije, jer nije uzeto u obzir na isti način više hiljade žrtava masakara na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.

Angola je, kako je rekao, očekivala tekst koji bi doprineo pomirenju u regionu, predloženi tekst nikako ne bi doprineo "tekućem, krhkom procesu pomirenja", već bi imao negativan uticaj na napore političara regiona u cilju jačanja saradnje.

Angola je, takođe, dodao je, očekivala da finalni nacrt rezolucije odslikava kompromis svih članica Saveta bezbednosti UN, ali se u njemu nisu prepoznale sve zemlje članice.

Za ambasadora Nigerije nesporno je da svet ne sme zaboraviti žrtve masakra u Srebenici, njegova zemlja podržava da 11. jul bude uspostavljen kao Međunarodni dan sećanja na žrtva, ali je građanima regiona poručio da ostave prošlost i okrenu se budućnosti.

Rekao je i da se Nigerija zalaže za razvoj institucija koje bi sprečile genocid, dodajući da u tome mora biti pojačana regionalna i globalna saradnja.

Podsetio je takođe da je u Nigeriji borba protiv nekažnjivosti zločina nacionalni prioritet i založilo se za jačanje globalnih akcija na tom planu.

Sednica Saveta bezbednosti o BiH, na kojoj nije usvojen predlog britanske rezolucije o Srebrenici, je prekinuta, a predsedavjući, predstavnik Novog Zelanda, je pozvao članice na konsultacije.

Predsedavajući je prekinuo stastanak u trenutku kada je došlo do polemike između predstavnika Rusije, SAD i Velike Britanije, a povodom primedbi na stavove koje je Rusija iznela tokom glasanja o nacrtu britanske rezolucije.

-------------------------------------------
16.55 - Predstavnici deset zemalja su podržali rezoluciju, četiri zemlje su bile uzdržane.

16.50 - Američka ambasadorka Samanta Pauer, ruski veto nazvala "novom mrljom na reputaciji Saveta bezbednosti".

16.49 - RUSIJA ULOŽILA VETO!!!

16.45 - Kina predložila da se nastave konsultacije dok se ne pronađe zajednički jezik u vezi rezolucije o Srebrenici.

16.42 - Usvajanje ove rezolucije bilo bi kontraproduktivno, rekao je Čurkin. "Ukoliko stavite ovaj dokument na glasanje, Rusija će glasati protiv".

16.35 - Britanski nacrt nije konstruktivan i izaziva sukobe, optužuje samo jedan narod. Takav pristup je politički motivisan, nije legitiman i ne služi napretku u BiH, rekao je Čurkin. "Ovaj dokument neće pomoći postizanju mira".

16.15 - Ambasadori Saveta bezbednosti UN raspravljaju o britanskom predlogu rezolucije o Srebrenici. Sednicu je otvario zamenik šefa UN Jan Elijason.

16.00 - Počela sednica SB UN o Srebrenici.

15.50 - Pre početka sednice razgovarali su ambasadori SAD i Rusije, Vitalij Čurkin i Samanta Pauer. Sednica počela izlaganjem zamenika šefa UN Jana Elijasona.

Predstavnik Velike Britanije zatražio je glasanje o nacrtu rezolucije, ukazujući da je to potrebno kako bi se naučile lekcije iz prošlosti, "lekcije iz genocida u Srebrenici". On je podsetio da je Međunarodni sud pravde presudio da se u Srebrenici dogodio genocid i ocenio vitalno značajnim da se glasa o predloženom tekstu.

-------------------------------------------

Savet bezbednosti UN u proteklih 20 godina posvetio je više od 150 rezolucija problemima izazvanim ratovima i raspadom bivše SFRJ, a samo u tri slučaja rezolucije nisu prošle jer je neka od stalnih članica uložila veto.

Rusija je u decembru 1994. sprečila usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške humanitarne situacije na području Bihaća, traži striktnija kontrola granica SRJ sa Hrvatskom i BiH.

Kina se u februaru 1999. usprotivila usvajanju rezolucije kojom se produžava mandat snaga UN u Makedoniji za još šest meseci, zbog prethodne odluke Skoplja da prizna Tajvan kao nezavisnu državu.

SAD su 30. juna 2002, dan uoči osnivanja stalnog Međunarodnog krivičnog suda, glasale protiv nacrta rezolucije kojom se produžava mandat misije UN u BiH, kako svoje vojnike u mirovnim snagama ne bi izložili riziku suđenja pred sudom koji ne priznaju.

U Savetu bezbednosti UN nije prošla ni rezolucija kojom je u martu 1999. tražen hitan prekid bombardovanja SRJ, kada su nacrt teksta kojim se osuđuje primena sile bez odobrenja Saveta bezbednosti podržale ; samo Rusija, Kina i Namibija, dok je preostalih 12 članica Saveta bezbednosti glasalo "protiv".

Savet bezbednosti UN ima 15 članica, predstavnici deset zemalja biraju se na određeni period, a pet "stalnih stolica", uz pravo da vetom spreče usvajanje neke rezolucije, imaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina.

Pravo veta uvedeno je kako bi se sprečilo da se nadglasavanjem donose odluke koje bi mogle izazvati poremećaje na globalnom nivou. To pravo ne važi na proceduralna pitanja, što znači da niko ne može da spreči da se o predloženoj rezoluciji raspravlja.

-------------------------------------------

Premijer Srbije, Aleksandar Vučić je, u utorak uveče, najavljujući da će 11. jula ići na komemoraciju u Potočare, ocenio i da Savet bezbednosti neće doneti rezoluciju o Srebrenici u ponuđenom obliku.

Brifing, na kojem su svoja viđenja događaja u Srebrenici, predstavio je drugi čovek svetske organizacije Jan Elijason i šef UN za ljudska prava princ Zaed, tri puta je u utorak odlagan zbog neslaganja velikih sila oko sadržaja rezoluciji.

Rusija je, posle neuspeha pregovora u utorak, saopštila da se "još uvek radi na tekstu rezolucije", ali i da je prerano za konačne ocene.

"Pokušaćemo da pronađemo kompromis prihvatljiv za sve strane", rekao je neimenovani zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova agenciji RIA Novosti.

"Od početka smo želeli da se rezolucijom izrazi podrška Dejtonskom procesu. Vraćati se iznova na svu tu priču i određivati ko je kriv za genocid, štaviše, svaljivati krivicu na čitav narod, konkretno Srbe, smatramo kontraproduktivnim", ocenio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Genadij Gatilov.

Ambasadori ostalih država članica Saveta bezbednosti nisu želeli da komentarišu tok pregovora.