"Sredstva koja su iz Evrosistema dodeljena grčkim bankama u visini od 126 milijardi evra sada premašuju nivo privatnih depozita od 120 milijardi evra, što znači da je finansijski sistem Grčke u ovom trenutku potpuno zavisan od hitne pomoći spolja, što izaziva ozbiljnu sumnju u pogledu solventnosti grčkih banaka", ocenjuje Mudis, a prenosi britanski list "Telegraf".

Čak i sa novim spasilačkim paketom, Mudis smatra da će se kvalitet aktiva grčkih banaka značajno pogoršati, zbog čega će biti potrebna njihova dokapitalizacija.

Predložene reforme Atine će, kako ocenjuje Mudis, biti veoma teško sprovesti u celosti.

Grčka je kasno sinoć poslala kreditorima novi predlog reformi za dobijanje 53,5 milijardi evra sredstava za period od tri godine, i istovremeno se nada da će od kreditora dobiti izvestan otpis duga, navodi AP.

Američki ministar finansija Džejkob Lu izrazio je uzdržani optimizam da će ta poslednja ponuda Atine rešiti problem u pregovorima s poveriocima i da će Grčka ostati u evrozoni.

Lu je na forumu u Njujorku rekao da deluje kao da Atina i kreditori približavaju stavove, mada imaju problema da se potpuno približe.

On je rekao da Grčka mora preduzeti teške mere da smanji budžetski deficit i učini privredu efikasnijom. Dodao je da kreditori treba da restrukturiranju grčki dug, što ne znači i otpis.

"Biće to dug put nekoliko sledećih dana, ali bi trebalo da se sredi", rekao je američki ministar koji je pre nekoliko dana upozorio Evropljane da bi izlazak Grčke iz evrozone mogao imati ozbiljne, geopolitičke posledice.

On je dodao da je svetski finansijski sistem sada u boljem položaju da se nosi s izlaskom Grčke iz Evrozone, nego pre nekoliko godina, ali da bi "bilo bolje za svetsku ekonomiju ako se te stvari reše".