Mišel PLATINI:

Ušao je u istoriju kao prvi osvajač tri vezane Zlatne lopte Frans fudbala. Predvodio je Francusku do trofeja na Evropskom prvenstvu ’84 i bronzane medalje na meksičkom Mondijalu ’86.

Obeležio je epohu u torinskom Juventusu kome je podario prvu titulu evropskog klupskog prvaka u tragičnoj briselskoj noći na Hejselu.

Proglašen je za najboljeg fudbalera Francuske u 20. veku, što je u konkurenciji jednog Zinedina Zidana ili Rajmona Kope podvig vredan svakog poštovanja.

Pokušao je sa selektorskim poslom, ali je na vreme shvatio da mu administracija ide bolje od ruke.

26. januara 2007. je zamenio Lenarta Johansona na čelnoj funkciji u UEFA i neće se smiriti dok ne sedne u fotelju prvog čoveka Svetske fudbalske federacije.

Taj dan i nije tako daleko, ali prvo želi da završi započete projekte kao predsednik Evropske fudbalske unije.

Pre četiri godine, formirao je žiri od 53 novinara iz svake zemlje članice UEFA. Među njima je i novinar SOS kanala Nebojša Petrović, koji zajedno sa svojim kolegama svake godine u Monte Karlu glasa za najboljeg fudbalera u Evropi.

Mesec dana pre donošenja odluke o tome koji as je obeležio sezonu 2014/15, Mišel Platini je izašao u susret članovima žirija i stavio se na raspolaganje za razna pitanja.

Zahvaljujući našem saradniku i kolumnisti, MONDO objavljuje EKSKLUZIVNO za teritoriju Srbije intervju sa prvim čovekom evropskog fudbala:


Kako ste došli na ideju da uvedete nagradu za nabjoljeg igrača i ko je po Vama obeležio prošlu sezonu?

"Veoma je važno da imamo evropsku nagradu i da smo povezani sa Evropskim novinarskim udruženjem. Vi predstavljate novinare iz cele Evrope koji zajednički glasaju za najboljeg igrača. Želeo sam da to bude objektivan glas i moram da vam se zahvalaim zbog načina na koji ste sve organizovali. Mislim da je to prilika da promovišete ne samo najboljeg igrača nego i vaše medije koji su deo ove priče. Veoma je lepo što smo zajedno i ponosan sam i zahvalan na saradnji jer verujem da je to jako dobra ideja. Što se tiče prethodne sezone, mislim da smo bili svedoci kvalitetnog fudbala. Sada imamo priliku da preko TV-a pratimo na stotine utakmica širom sveta i vidimo ljude koji uživaju na tribinama. Svakog vikenda pratimo sjajne utakmice u Engleskoj, Španiji, Italiji, Portugalu, Francuskoj, Nemačkoj, a tu je i ruski fudbal koji sve više napreduje. Na kraju sezone imamo finale Lige šampiona koje nam daje najbolje od najboljeg. Današnji igrači su izvanredni i ja uživam u njihovoj predstavi. Fudbal je pozitivan. Sve ja manje mečeva koji se završavaju bez golova, jer se sistem ’tri boda za pobedu’ pokazao kao idealna varijanta. Svi igraju da bi pobedili, a ne kao što su to radili oni stari Italijani u moje vreme. Ispratio sam mnogo utakmica u ovih 55 godina i svaka je neko novo zadovoljstvo. Generacije se smenjuju, ali uvek imate dobre protagoniste na terenu ili na klupi. Svaka sezona je priča za sebe. U Engleskoj je lepši spektakl nego u Italiji. Možda igra i ne toliko, ali je šou uvek zagarantovan. U Italiji su stadioni prazni zbog raznih problema. Kada gledate utakmice u Engleskoj ili Nemačkoj, vidite prelepe terene, pune stadione, napete i uzbudljive utakmice, sjajne sudije i sve to skupa doprinosi spektaklu. Postoje razlike u Francuskoj i Španiji u odnosu na Englesku ili Italiju, ali je to sve lepo za razvoj fudbala. Svet uživa u fudbalu i to je najvažnije".

Da li ste se umorili od toga što trofeje kao po pravilu uručujete isključivo kapitenima španskih klubova?

"Ne. Liga šampiona je veoma zahtevno takmičenje. Zbog toga nijedan klub nije uspeo da odbrani trofej. U poređenju sa nekadašnjim Kupom evropskih šampiona, kada smo imali dominacije Ajaksa, Bajerna ili Liverpula u određenim epohama. Uvek poštujem osvajača Lige šampiona zato što je sezona veoma duga i naporna. Kada sam bio igrač, imali smo važne utakmice tek od četvrtfinala. Dakle svega pet jakih utakmica do trofeja. Danas vam dobre utakmice počinju u septembru! I svaku morate da dobijete ukoliko želite dalje. Naravno, veliki timovi prođu kroz nokaut fazu, ali smatram da uvek uručim trofej timu koji je zaslužio da bude pobednik".

Da li biste izdvojili neki poseban trenutak iz prošle sezone?

"Kao predsednik, možda ne bih smeo da se izjašnjavam, ali kao Mišel Platini, bivši igrač Juventusa mogu da kažem: u prošlosti sam dodeljivao trofej klubovima kao što su Milan i Inter. Bio bih srećan da sam imao priliku da uručim pehar još jednom timu iz Italije, preciznije rečeno nekome iz Pijemontea (smeh), ali to je bilo nemoguće jer je Barsa odigrala vrhunsku utakmicu. Uvek se trudimo da imamo izvanrednu atmosferu kao i odlične sudije. Pravimo terene da budu što bolji i obezbeđujemo vrhunsku TV pokrivenost tokom takmčenja. Mislim da je zbog svih tih stvari, Liga šampiona dovedena do perfekcije".

Da li ste pratili Evropsko prvenstvo za mlade u Češkoj?

"Gledao sam neke mečeve, ali mnogo bolje poznajem igrače iz Lige šampiona nego ove mlađe. Znaću ih za nekoliko godina kada doguraju do startnih postava u svojim timovima. Švedska je pobedila Portugal i osvojila pehar, ali su i jedni i drugi ponudili nešto novo i to je dobro za fudbal".

Da li vas je iznenadio debakl Nemačke od Portugala u polufinalu?

Bilo je iznenađenje kada je Namačka rasturila Brazil 7:1 na Mundijalu. Sve je moguće u fudbalu. Lepota ove igre je u njenoj nepredvidivosti. Zar ste mogli da pretpostavite da bi matori Nemci mogli da daju sedam golova Brazilu na njegovom terenu, ili da mladi prime pet od vršnjaka iz Portugala. Baš zbog toga dolazimo na utakmice i zbog toga se borimo svim silama protiv nameštanja. Svi znaju da ta dva meča nisu bila nameštena. Fudbal je jedina igra u kojoj ne znate unapred ko će da pobedi.

Da li Vas je iznenadila činjenica da je za žensko Svetsko prvenstvo vladalo veće interesovanje od EP u Češkoj?

"Ne. Nemci vole ženski fudbal. Kada je reč o U-21 uskoro donosimo neke odluke o promeni sistema takmičenja. To nije U-21 ako u finalu imate 23-ogodišnjake. To je neka vrsta među-uzrasnog šampionata. Ja sam osvojio prvenstvo do 20 u trenutku kada sam imao 23 godine.To nije pošteno. Nekada je edukacija bila potcenjena u nacionalnim savezima, pa je ova vrsta takmičenja uvedena iz tog razloga. U to vreme, igrači sa 17 ili 18 godina nisu imali profesionalne ugovore kao što ih danas imaju sa 12 ili 13 godina. To znači da je razvoj mladih igrača veoma drugačiji. Danas sa 18 godina, igrači imaju već šest godina profesionalnog iskustva. Ja sam sa 18 tek stigao u profesionalnu ligu. Došlo je do velike promene i za mene su ova takmičenja do 21 godina malo čudna. Nekada je bilo ok da ih koristite za razvoj igrača, ali danas sa 23 godine igrač je već razvijen jer je prošao Barsu, Čelsi ili Bajern. To je problem kojim moramo ozbiljno da se pozabavimo".

Šta je sa Olimpijskim turnirima?

"Oni stvaraju probleme klubovima, ali za sve igrače je čast da brane boje svojih zemlja na Olimpijskim igrama".

Najbolji igrači današnjice?

"Lako pitanje. Naravno, Ronaldo i Mesi".

Na listi za najboljeg igrača, očekujemo skoro pola tima Barselone. U čemu je ključna razlika između Barse Pepa Gvardiole i Barse Luisa Enrikea?

"Postoji ogromna razlika. Ko je bio napadač u Pepovom timu? Kada su deklasirali Santos u Tokiju sa 4:0, nije bilo nijednog napdača. Bili su Mesi i Fabregas, i to je to. A sada ih imamo trojicu. Mesija, Suareza i Nejmara. To nema veze jedno sa drugim. Kako je Barsa osvojila Ligu šampiona? Kontranapadom. To je kao Juventus prošle sezone u Seriji A. Pobeđivali su ih na kontre. To se nije dešavalo pre par godina. To pokazuje da morate da adaptirate svoj tim da poštuje ono što ima u svojim redovima. Kada imate Mesija, Suareza i Nejmara ne možete da se ponašate kao da niste privilegovani i da zanemarujete njihovo prisustvo na terenu".

Da li imate omiljenog igrača?

"Ne. Uživam gledajući igrače. Takvi izbori su posao vas novinara, a ne moji. Ja nisam više selektor reprezentacije kao nekada. Sada vodim računa o bezbednosti na stadionaima, da sudije ne prave namerne greške i da igrači svojim igrama i ponašanjem doprinose spektaklu. Sve drugo nije u mojoj nadležnosti".

Barselona Gvardiole ili ova Luisa Enrikea? Ko bi Vama kao igraču više odgovarao od ta dva trenera?

"Drugačije je. Pogledajte kako je Mesi igrao ranije i kako igra sada. To su dva različita stila igre. U početku je igrao na levom krilu, zatim na centralnoj nadačkoj poziciji, a sada je na desnom krilu. Igrači se vremenom menjaju, a treneri nisu glupi da to ne vide. Da li trener kaže: igram tako zato što tako želim? Ne, nego zato što imam igrače koji igraju tako. Na primer, Barselona je prelomila utakmicu u Berlinu u trenutku kada je Juventus bio dominantan na terenu. Igrali su u zavšnici baš kao Italijani. Pobedili su zahvaljujući kontri. Kada je Juventus počeo da ramišlja o trofeju, izgubili su. Zato što Barsa ima tri asa koji mogu da postignu gol onda kada oni to žele".

Da li je taj Barsin trio najbolja napadačka linija u ovoj eri?

"Trenutno, da. Osvojili su Ligu šampiona i to je dokaz da su najbolji. Ali, šta ćemo sa prošlom godinom? Tada je vladao trio Ronaldo-Benzema-Bejl. Stvari mogu da se promene svakom novom utakmicom".

Da li se u poslednjih 10 godina igra mnogo brži fudbal nego ranije?

"A da li mislite da je Mesi brži nego što je bio pre 10 godina? Da li je Ronaldo brži nego pre 10 godna? Ja zaista ne mislim da su igrači brži nego ranije. Igra je automaski postala intezivnija zahvaljujući činjenici da su je sudije zaštitile. Postala je brža jer postoje rezervne lopte pored terena i zato što više ne vraćate loptu golmanu u ruke. To nije do igrača. Oni su isti kao i pre tri decenije, ali je način igre brži i atraktivniji. Možda su samo psihički bolje pripremljeni nego u prošlosti. Ali, lopta je istog oblika, zar ne. Kao što je moj otac meni uvek govorio ’Mišel, lopta će uvek trčati brže od tebe’".

Zašto su Ronaldo i Mesi mašine koje u kontinuitetu rešetaju mreže protivnika?

"Oni su totalno različiti i totalno posebni. Kada pitate ko je bolji od njih dvojice, odgovor ne postoji. Igra je lepa zobg toga. To je zato što su obojica neverovatni igrači, ali imaju iza sebe i sjajne timove koji ih čine još boljim. Isto je bilo i sa Brazilcem Ronaldom u prošlosti. Svaki veliki tim ima i velikog igrača u svojim redovima. A taj igrač je postao veliki zbog svog tima. Tako je bilo sa Krojfovim Ajaksom. Johan je pravio razliku na terenu, ali je morao da ima jak tim iza sebe. Fudbal je timska igra".

Zašto onda nikada ranije nismo videli igrače koji postižu golove kao Mesi i Ronaldo?

"Uzmite za primer Huga Sančeza u Realu osamdesetih godina. Koliko je golova postigao u svojoj najboljoj sezoni? 38. On nije imao takav tim uz sebe, kao što ga danas Real i Barsa mogu sebi priuštiti zahvaljujući ogromnim budžetima".

Tada su i pravila oko transfera bila drugačija?

"Bosmanovo pravilo je omogućilo da napravite tim snova sa najboljim igračima iz celog sveta. Nekada ste u svakom španskom timu imali bar po jednog vrhunskog igrača. Danas se oni koncentrišu u Realu i Barseloni jer ne postoje prepreke koje im remete transfere. Moramo da donesemo u budućnosti neke izmene, jer nema draži u tome da samo dva ili tri kluba mogu sebi da priušte velike zvezde. Tu onda nema takmičenja. Uvek sam za varijantu forsiranja igrača iz sopstvene fudbalske škole. U septembru imamo sastanak sa Žan-Klodom Junkerom i Evropskom komisijom koji će poraditi na tome. Moramo stati na put diktaturi jednih te istih klubova".

  Koliko fantastičan razvoj klupskog fudbala remeti promociju onog reprezentativnog?

"Ljudi vole svoje reprezentacije i zahvaljujući nekim promenama u sistemu kvalifikacija biće sve interesantnija borba za odlazak na završne turnire".

Da li ste zaista ubeđeni da finansijski fer-plej funkcioniše legalno?

"Naravno. Koja to kompanija na svetu sa višemilionskim gubitkom svake godine može da preživi. Jednog dana mora da eksplodira. Prošlo je vreme kada je fudbal mogao da egzistira izvan životnih regulativa. Sa tim je gotovo. Morali smo da učinimo nešto po tom pitanju, u suprotnom došlo bi do eksplozije. Finansijskim fer-plejom štitimo klubove, ali štitimo i fudbal generalno. Pogledajte koliko se klubova ugasilo u poslednjih nekoliko godina. Moj posao je bio da rešim problem sa gubicima. Sada ću da se posvetim i ulaganjima".

Da li zbog tog fer-pleja igrači postaju podložniji nameštanju rezultata?

"To je pitanj etike. Kao predsednik UEFA, imao sam obavezu da razmišljam o tome. Kada imate visoka moralna načela na vašoj strani, uvek je dobro da možete da pogledate sebe u ogledalo. Ja sam čovek od uverenja i uvek ću se boriti za svoje stavove. Mene politika ne zanima, radim ono što mislim, ali razmišljam o tome što radim. I stojim iza svake svoje odluke".

Kako komentarišete dešavanja u FIFA i koliko ta situacija i Vama komplikuje posao u UEFA?

"Molim vas da me razumete što u ovom trenutku nisam spreman da govorim o tome".

Da li podržavate duge mandate na čelnim funkcijama u fudbalskoj organizaciji. Recimo, Anhel Marija Viljar je bio 27 godina predsednik španske federacije?

"On je bio izabran, zar ne? Izabrali su ga ljudi koji mu veruju. Ako su glasali dobri i pošteni ljudi, onda to morate da prihvatite. Španija je za njegovo vreme osvojila dva Evropska i jedno Svetsko prvenstvo, a klubovi su osvajali značajne trofeje na međunarodnoj sceni. Anhel je čovek fudbala. Ja, lično, nikada ne bih ostao 27 godina na jednoj poziciji. Bio je igrač, igrali smo jedan protiv drugoga. Ne postoji starosna granica i zato ne mogu da mu zamerim što je toliko dugo na čelnoj poziciji. Da nisu bili zadovoljni, ne bi glasali za njega. To je demokratija".