Kako uopšte pisati izveštaj o ovakvoj utakmici, koje reči i fraze upotrebiti – a ne preterati ili ne propustiti priliku da se verno opiše ono što se dogodilo u Rio De Žaneiru!?

Probaćemo ovako:

Najbolji odbojkaši Srbije plasirali su se u finale Fajnal-siks turnira Svetske lige, tako što su propustili meč loptu za maksimalnih 3:0 protiv aktuelnih osvajača, Amerikanaca, a onda serijom od 6:0 u petom, odlučujućem setu, alarmantnih 9:12 pretvorili u pobedu o kojoj će se pričati i pričati.

Kako?

Pa, iako na klupi imamo neiskusnog selektora koji prvi put u karijeri vodi ekipu sa spoljne strane terena, imamo – majstora! Nikola Grbić, u trenutku kada su tužni Brazilci u "Marakanazinju" i mi snuždeni kraj TV ekrana, već pomislili da ćemo ispratiti SAD u finale, napravio je dve hazarderske izmene – izveo je tehničara (!?) i najubojitijeg igrača, a ubacio srednjeg blokera i gotovo nekorišćenog korektora.

Ispostaviće se da je nedokučivi bloker Aleksandar Okolić poslao šest zagonetki na onu stranu mreže i da je izazvao kratak spoj u redovima Sjedinjenih Država, a i ono što su nam vratili veliki rivali – hladni Saša Starović poslao u je direktno na semafor za emotivnih:

Srbija – SAD 3:2 (25:23, 25:21, 25:27, 20:25, 15:12)!



U prvom finalu Svetske lige od 2009. godine, u nedelju u 15:30, "orlovi" će igrati protiv boljeg iz meča Poljska – Francuska i pokušati da osvoje PRVO zlato, nakon četiri bolna poraza u finalima, tri puta od Brazilaca i jednom od Amerikanaca, baš tu, baš u Riju.

I, da ne zaboravimo, VELIKO HVALA Brazilcima koji su danas, njih nekoliko hiljada na tribinama dvorane, pružali otvorenu, iskrenu i bučnu podršku našem timu. Zapamtićemo i vratićemo prvom prilikom.

Bravo Nikola, bravo momci!

Posle utakmice, simbolično, nazvani su - TAJBREJKERSI!

1/0
Vidi galeriju
undefined Naši sjajni odbojkaši napravili su veliki podvig i plasirali se u finale Svetske lige pobedama nad prvacima planete, Poljacima i osvajačima tog takmičenja, Amerikancima. Bravo!


Zaista, sve je izgledalo izgubljeno u jednom trenutku. Naš tim, koji je poražen u pet setova protiv Italije na otvaranju F6 turnira i doveo sebe i situaciju da mora da pobedi svetske prvake, Poljake, kako bi igrao polufinale, uradio je to u petak uveče - naravno u pet setova! Gubili smo 1:2 i imali kartu za povratak kući u džepu, ali smo odbili da se predamo i na, takođe volšeban način uvođenjem Okolića (ostvario je poen na meč loptu), stigli među četiri najbolja tima u takmičenju koje je počelo 32 reprezentacije.

Grbić je imao samo 14 i po sati da od Okolićeve lopte koja je pala u polje Poljaka, posle rebus servisa, odmori, pripremi, koncentriše i podigne ekipu za duel sa zvaničnim prvacima Svetske lige i našim velikim dužnicima iz brazilskog finala 2008. godine, kada su nas Ameri pobedili i naneli nam treći od četiri poraza u poslednjem meču sezone u Svetskoj ligi (ostala tri smo doživeli protiv Brazilaca).

Uspeo je Grbić u tome. Došla je naša plava četa do meč lopte, do rezultata 24:23 u trećem setu, pri vođstvu od 2:0 - i stala!



Servis fantastičnog Nikole Kovačevića, na meč loptu, okrznuo je vrh mreže, ali se lopta nije dovoljno "zarotirala" da padne u polje, već samo usporila i pomogla Amerikancima na prijemu, koji su digli za Meta Andersona, a odlični korektor našao je put između ruku našeg dvojnog bloka do polja i pozvao Maksvela Holta da as servisom preokrene stvar i donese drugu set loptu "jenkijima", koju su oni i iskoristili sačekavši smeč neumornog, fantastičnog Aleksandra Atanasijevića u aut.

Od tog trenutka, malo umor, malo skok adrenalina kod protivnika, malo "šta ako", tek naš tim više nije imao kontrolu nad susretom, a i kada bi se vraćao, baš kao i u prva tri seta, tu je bio arogantni egipatski sudija Nasr Šaban, koji je sve 50-50 odluke slao na stranu našeg protivnika.

U takvom tempu utakmice, Srbija je žurila u prvi poraz ove sezone posle vođstva od 2:0 u setovima i, kada su Amerikanci bukvalno otvorili vrata velikog finala i videli sebe kako napadaju milion dolara nagrade za osvajača turnira - Grbić im je ta vrata zalupio ispred nosa! Potezom koji se retko povlači i koji bi od njega napravio "pokojnika" (da nije završeno kako je završeno) naš mladi "pukovnik" preokrenuo je tok antologijske odbojkaške bitke i poveo mladu vojsku u još jedan rat, rat za trofej!