Fonet

Kako sahraniti bližnjeg, prava je muka Grka

Autor:

Više od toga da li će i kada zemlja vrati neke stotine hiljada miliona evra kredita svetskim bankarima i državama, pojedine Grke muči ultimativni ljudski problem – kako u krizi dostojno sahraniti bližnje.

3
A- A A+

Otkako su grčke banke zatvorene, a dnevni limit za podizanje novca na bankomatima utvrđen na 60 evra, pogrebna preduzeća su suočena sa nerešivim problemima. Gotovo niko nije u stanju da plati troškove sahrane.

Najskromnija sahrana u Grčkoj košta petnaestak puta više od dnevnog limita, što se, kao i u Srbiji, uglavnom plaća kešom, kojeg više nema.

O nadgrobnim spomenicima ni ne razmišljaju

Identičan problem imaju i kamenoresci, čije usluge u poslednje vreme niko ne traži. "Ljudi jedva uspeju da sakupe novac za najjeftiniju moguću sahranu i više i ne razmišljaju o podizanju nadgrobnog spomenika", rekao je Petros Kampicis koji ima kamenorezačku radnju u blizini jednog atinskog groblja. Zbog nedostatka gotovog novca u opticaju naš posao je mrtav, a niko ne zna kada će i da li će biti bolje, dodao je kamenorezac.

"Otkako je uveden limit za podizanje gotovine, ne možemo da naplatimo čak ni osnovne troškove sahrane, a da ne govorim o našoj zaradi", rekao je vlasnik jednog pogrebnog preduzeća u predgrađu Atine Eustratos Vulamandis za AP.

On kaže da najjeftinija ceremonija sahrane košta 800 evra, što je sada jednostavno nemoguće naplatiti.

"Nalazimo se u nemogućoj situaciji, jer mi rodbina pokojnika dolazi sa 70, 50, pa čak i sa 20 evra i kažu da je to sve što imaju", kaže Vulamandis.

Troškovi sahrane se plaćaju unapred, dodao je, jer postoji opravdani strah da nikada neću dobiti novac ukoliko prihvatim da sam finansiram ceremoniju.

Bilo bi, kaže, lakše kada bi klijenti plaćali karticama ili čekovima, ali je u Grčkoj tradicija da se sahrane plaćaju isključivo kešom.

Zbog nemogućnosti da sakupe novac, ljudi su primorani da odlažu sahrane, pa tela umrlih stoje u hladnjačama, ali su sada već i one pune, pa se javlja novi problem za koji niko ne zna kako će biti rešen.

Ljudi imaju mogućnost i da proglase lični bankrot i u tom slučaju troškove sahrane plaća država, ali i ta procedura zahteva vreme.

BANKE SE OTVARAJU U PONEDELJAK, ALI...

Grčka je danas mirna, uoči ponedeljka, ključnog dana za njen ekonomski oporavak, uz ponovni, ali nepotpun rad banaka, pred veliku otplatu rate Evropskoj centralnoj banci i uz šok od već uvedenog povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV).

Vlada koju je premijer Aleksis Cipras delimično rekonstruisao da bi izbacio ministre koji se protive daljim merama štednje, izdala je u subotu dekret o ponovnom otvaranju u ponedeljak banaka zatvorenih od 29. juna.

Ograničenja isplate i kontrola kretanja kapitala ostaju na snazi, iako je Atina najavila neke manje olakšice.

Da bi se skratili redovi pred bankomatima, ograničenje uzimanja gotovine je u osnovi ostalo isto, ali je promenjeno tako da će, umesto 60 evra dnevno, ođednom moći da se uzme do 420 evra nedeljno.

Novina je što je ponovo moguće plaćati lečenje i školovanje u inostranstvu.

Ali, stega neće popustiti dalje do toga da ne bi ponovo počeo ogroman odliv kapitala iz banaka i iz zemlje.

Stanje u Grčkoj je i dalje veoma krhko, čak i pošto je dobila hitan kredit od sedam milijardi evra.

Taj novac će brzo progutati velika isplata u ponedeljak Evropskoj centralnoj banci (4,2 milijarde evra) i dve zaostale isplata junske rate Međunarodnom monetarnom fondu.

Povezano

Sve vesti