Bonitetska kuća Dan i Bredstrit (Dun and Bradstreet - DiB) ocenila je u julskom izveštaju da je za Zapadni Balkan ovo najnestabilniji period u 21. veku. Srbija zadržala rejting "DB5".
Rejtingom "DB5" označavaju se zemlje sa visokim rizikom poslovanja, saopšteno je danas.
Domaća bonitetska kuća Rejting, koja zastupa DiB u Srbiji i Crnoj Gori, kaže da stabilnost u regionu opada i da su Makedonija, Bosna i Hercegovina, i Kosovo su u stanju ozbiljne političke krize.
U izveštaju koji obuhvata rizike poslovanja u 132 zemlje sveta, Srbiji u grupi zemalja s visokim rizikom, a od evropskih društvo joj prave Grčka, Kipar, Kazahstan, Azerbejdžan i Gruzija.
Od zemalja u okruženju bolji rejting od Srbije imaju Slovenija i Hrvatska, zatim slede Bugarska, Rumunija, Albanija, Mađarska i Makedonija kojoj je u julu snižen rejting usled političke neizvesnosti. Niži rejting od Srbije ima Bosna i Hercegovina.
Analitičari DiB su u izveštaju naveli da Makedonija doživljava masovne demonstracije, Bosna pati od niza međusobno povezanih kriza vlasti i pretnji za otcepljenjem dok je Kosovo u stanju političkog raspada i masovnog egzodusa stanovništva.
Navodi se da je spoljni rizik na Zapadnom Balkanu dodatno uvećan delovanjem EU i Rusije i dodaje da, usled svojih unutrašnjih političkih i ekonomskih problema, EU nije više u stanju da se nametne u regionu dok, sa druge strane, Rusija postiže važnu stratešku prednost i deklarativno ohrabruje pojedine grupe, kao što su bosanski Srbi, u ostvarivanju njihovih političkih ciljeva.
"Iako ne postoji neposredna opasnost od povratka nemira ’90-tih, kriza u regionu mogla bi da se produbi, posebno ukoliko se poljulja stabilnost u Grčkoj. To može imati ozbiljnih posledica po Srbiju: u Bosni i na Kosovu su srpske zajednice mnogoljudne dok događaji u Makedoniji mogu dovesti do prelivanja velike zajednice albanske manjine na Kosovo", navode analitičari.
Ističe se da će se srpska vlada truditi da Srbija bude izvan tih susedskih nestabilnosti, ali neće ostati ravnodušna ukoliko etnički Srbi budu u opasnosti.
DiB ocenjuje i da spoljnopolitička dešavanja mogu imati direktan i neposredni uticaj na srpsku ekonomiju ukoliko Grčka izađe iz evro zone.
"Grčka i Srbija su važni trgovinski partneri, više od 250 grčkih firmi posluje u Srbiji i grčke banke imaju veliki udeo u srpskom bankarskom sektoru. Ukoliko Grčka bude primorana da napusti evro, verovatno će uslediti period ekonomske turbulencije sa negativnim posledicama na trgovinske tokove i održivost grčkog kapitala u Srbiji", navodi se u izveštaju.
Pored toga, Srbija je izložena indirektnim efektima eventualnog grčkog izlaska preko ostalih zemalja, članica evro zone, sa kojima je Srbija čvrsto integrisana.
"Iako je teško predvideti čitav niz posledica grčkog izlaska, efekat bi nesumnjivo bio destabilišući i recesivan. Ovo bi dodatno usporilo oporavak srpske privrede", ocenili su analitičari DiB.
Kao unutrašnji faktor koji značajno utiče na poslovno okruženje u Srbiji, DiB navodi da je jedan od najvećih problema u poslovanju neformalni sektor koji, prema nedavnoj analizi Fiskalnog saveta Srbije, predstavlja oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Svesna tog problema, vlada je preduzela korake za jačanje poreske kontrole, ali problem neformalnog sektora i dalje postoji usled korupcije poreskih inspektora, neusklađenosti sa zakonom kao i nedovoljno jake izvršne funkcije", navodi se u izveštaju DiB.
