Evropski sud za ljudska prava u Strazburu usvojio je predstavku branioca Nenada Grujovića, poznatog i kao Crni Gruja, jer se u pritvoru nalazi već devet i po godina, a još nije pravosnažno okončano suđenje.
Sud je konstatovao da je u njegovom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na slobodu, koji su zagarantovani Konvencijom o ljudskim pravima i podsetio da se od domaćih vlasti zahteva da organizuju suđenje efikasno, i da obezbede da se sve garancije iz Konvencije u potpunosti poštuju u postupku.
"Ali, imajući u vidu činjenično stanje, Sud nije zadovoljan ponašanjem vlasti koje nije bilo konzistentno sa pravičnim balansom koji mora da se postigne između različitih aspekata ovog fundamentalnog zahteva", navodi se pored ostalog u odluci Evropskog suda u koju je Tanjug imao uvid.
Prema rečima Grujovićevog branioca, Zore Dobričanin Nikodinović, ovaj slučaj je drastičan primer koji potvrđuje pravilo da je neophodno da se zakonom ograniči vreme trajanje pritvora.
"Lišavanje slobode pre presude ne sme da bude ni arbitrarno niti neograničeno. Mi smatramo ovaj predmet traje dugo jer "što se grbo rodi vreme ne ispravi", rekla je Dobričanin Nikodinović Tanjugu.
Ona je istakla da uviđaju nisu prisustvovali ni istražni sudija i javni tužilac koji kasnije zbog protestovali, o čemu kako je navela postoji službena beleška.
Dobričanin Nikodinović je napomenula da je odluku kojom je usvojena njena predstavka jednoglasno donelo sedmočlano veće Evropskog suda za ljudska prava. O sprovođenju odluke stara se Savet Evrope.
Inače pored Grujovića, za ubistvo radnika pošte terete se Vladimir Stanić i Vladimir Andrić.
Evropski sud je takođe naveo da u specifičnim okolnostima ovog slučaja, ne smatra neophodnim da ispita da li su razlozi za pritvor koje su navele domaće vlasti bili dovoljni i da li su domaće vlasti mogle na drugi nacin da obezbede prisustvo podnosioca na suđenju.
"U svakom slučaju, krivični postupak u pitanju nije sproveden u skladu sa ekspeditivnošću koju zahteva Konvencija", navodi se u odluci pored ostalog i dodaje da se "ovaj slučaj se ne zasniva na kompleksnim pravnim i činjeničnim pitanjima, koja bi opravdala tako dugačko trajanje pritvora, niti se ovaj slučaj tice organizovanog kriminala".
Sud je takođe istakao da u slučajevima kada se osoba nalazi u pritvoru tokom postupka za utvrđivanje njegove krivične odgovornosti, sama činjenica da je pritvoren je po sebi faktor koji se mora uzeti u obzir prilikom ocene da li je presuda doneta u razumnom roku.
Upravo zbog čestih predstavki koje se su se pojavljivale pred Evropskim sudom zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Skupština Srbije je na predlog Vlade 15. maja ove godine usvojila Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Tim Zakonom se u celini uređuju pravna sredstva kojima se štiti to pravo i predviđaju delotvorna pravna sredstva koja bi omogućila zaštitu ustavnog prava na suđenje u razumnom roku.
Zaštita se sastoji od kumulacije dve vrste pravnih sredstava kojima se teži ubrzanju postupka to su s jedne strane prigovor i žalba, kao i zahtev za pravično zadovoljenje.
