Ovo su za Press.ba potvrdili u više fotografskih radnji, u kojima naglašavaju da su im klijenti ljudi sve tri vere, obrazovani i oni manje učeni, siromašniji, ali i oni sa "dubljim džepom"!

Neke porodice traže snimanje ili fotografisanje samo jela sahrane - od trenutka kad pop uđe u kapelu da održi opelo do spuštanja sanduka u raku, dok pojedinci žele da zabeleže što više detalja.

Ranije slikali i mrtvaca u sanduku!

Za razliku od danas, sahrane u BiH su prethodnih decenija bile kudikamo ređe fotografisane, ali su zato kadrovi na fotografijama bili dosta "smeliji"! Naime, razlika u ovom običaju nekad i sada ogleda se i u tome što su fotografi u prošlosti - pored toga što su se svojski trudili da zabeleže celokupnu atmosferu tokom poslednjeg ispraćaja pokojnika - i to hronološki, imali zadatak i da naprave koju fotografiju preminulog u otvorenom sanduku?! Ova praksa posebno je bila ukorenjena u seoskim sredinama s obzirom na to da u selima nije bilo, a često nema ni sada, kapelica u koje se od utvrđivanja smrti do sahrane čuva pokojnikovo tijelo.

To podrazumeva "dokumentovanje" brojnosti i ponašanja onih koji su došli da pokojniku odaju poslednju poštu, slikanje cveća i vijenaca koje su doneli, a ponekad i koji kadar ili fotografiju sa ručka "za pokoj duše"!

Da slikanje i snimanje sahrana postaje pravi biznis svedoče i oglasi na raznim internet oglašivačima, preko kojih ljudi nude pomenute usluge, garantujući kvalitet napravljenih snimaka ili videa!

U jednom od ovih oglasa od pre mesec dana snimatelj-fotograf obavestio je Sarajlije da snima i slika dženaze i sahrane, i to "povoljno i kvalitetno"!

“Snimanje dženaza i sahrana, visoka rezolucija! Snimanje+slikanje dženaza i sahrana, povoljno i kvalitetno. U cenu uračunato pet snimljenih DVD+1 sa slikama. Cijena 100 KM (50 evra)”, stoji u oglasu.

Dešava se, doduše ređe, da jedan član ožalošćene porodice ili neko od bližih prijatelja bude zadužen da aparatom "isprati" sahranu, nakon čega fotografije snimi na CD ili USB stik, pa podeli rodbini!

Za razliku od Srbije, kod nas još nije postao trend da "pogrebni fotografi" usluge snimanja i fotografisanja nude na grobljima, gde ljude koji su došli nekom na sahranu vrbuju da im se, u slučaju nemilog događaja, jave!

Pre toga i ožalošćenoj porodici ponude da naprave koji kadar ili fotografiju okupljenih oko večne kuće njihovog pokojnika, opela sveštenog lica i oproštajnog govora, te spuštanja preminulog u raku i prekrivanje groba vencima i cvećem.

U susednoj Srbiji i neka pogrebna društva - pored sanduka, krsta i pogrebne opreme - pružaju i usluge snimanja poslednjeg ispraćaja pokojnika!

Zarađuje na sahranama!

Mediji iz Srbije ne tako davno objavili su priču o Dejanu M. iz Beograda koji obilazi groblja i ožalošćenima nudi slikanje i snimanje sahrana. Jedna fotografija košta 120 dinara (dve marke), snimanje je 50 evra po satu, a jednu fotku daje gratis. "Skoro 20 godina živim slikajući i snimajući sahrane, obilazeći groblja i ožalošćenima nudeći fotografske usluge. Neki fotografi na grobljima traže i po 200 dinara za sliku, ali ja mislim da je to previše. Ukoliko me pozovu ranije i zakažu, ožalošćene mogu da snimam i kod kuće ili u restoranu, na parastosu. Neki vole slikanje na sahranama, neki ne, a meni je cilj da zaradim. Bavim se i drugim stvarima, ali slikanje sahrana mi donosi najveći prihod", ispričao je Dejan.

“Kod nas to nije slučaj, niti se ljudi raspituju da li fotografišemo ili snimamo sahrane. Dođu, kupe sanduk, opremu i krst, i to je to. Obavljamo i prevoz pokojnika, ako se desi da čovek premine u nekom drugom gradu ili državi, a porodica hoće da ga sahrani ovde. Dugo se bavimo ovim poslom, ali još nismo čuli da se neko od ljudi iz naše branše bavi fotografisanjem i snimanjem sahrana”, rečeno je u jednom banjalučkom pogrebnom preduzeću.

To znači da u BiH za ovaj posao i dalje najčešće bivaju angažovani fotografi i snimatelji radnji koje se profesionalno bave ovim poslom.

U fotografskim radnjama potvrdili su za Press da njihove usluge, ipak, najčeše traže članovi porodice preminulog koji su u inostranstvu.

“Ako nisu u prilici da dođu, zaduže nekog od rodbine, prijatelja ili komšija da organizuju sahranu, tako i da angažuju fotografa ili kamermana. Tako imaju priliku da vide kako je prošao posljednji ispraćaj njihovog oca, majke, tetke ili nekog drugog člana porodice i ko je došao na sahranu. Međutim, angažuju nas i ljudi koji žive ovde, a koji uglavnom traže fotografisanje. Kad radimo snimanje, uglavnom je reč o snimcima dužine oko 20 minuta”, kaže vlasnik fotografske radnje "Foto klik" iz Banjaluke, Ranko Ćuković.

Nada Simić, radnica u "Foto Simiću", ističe da ih je pre neki dan zbog fotografisanja tetkine sahrane kontaktirala jedna gospođa.

“Htela je da napravi album kao uspomenu na svoju preminulu rodicu. Ovim povodom nam se uglavnom javljaju najbliži članovi porodice, koji najčešće traže da hronološki zabeležimo dan sahrane”, kaže Simićeva.

U fotografskim radnjama kažu da ne ulaze u motive svojih mušterija, ali da vjeruju da je ovdje, prije svega, riječ o čuvanju uspomene na njih. Takođe naglašavaju da se nisu suočavali sa nekakvim posebnim zahtjevima kad je riječ o fotografisanju, gdje im, zbog iskustva u ovom poslu, porodice praktično ostavljaju na volju šta je to što će foto-aparatom ili kamerom zabilježiti.

Opširnije na mondo.ba.