NEMOGUĆA MISIJA 5 (RECENZIJA)

Zašto je naš kolumnista zaspao u bioskopu, i kakve veze imaju Tom Kruz i Bajaga?

NEMOGUĆA MISIJA – OTPADNIČKA NACIJA

Mission: Impossible - Rogue Nation (2015)

Režija: Kristofer Mekveri

Uloge: Tom Kruz, Rebeka Ferguson, Alek Boldvin, Sajmon Peg

Distributer: Taramaunt

Zvučalo je kao zicer: na više od 30 stepeni čak i u devet uveče, ali u rashlađenoj dvorani digitalnog kina na jednom jadranskom ostrvu, Tom Kruz sa svojom uobičajenom ''Mission Impossible'' svitom pojačanom Alekom Boldvinom i zanosnom Rebekom Ferguson pozivao je na idealan bioskopski provod. Sa nekolicinom Beograđana, prepun entuzijazma – naročito nakon onog prethodnog, možda i najboljeg filma iz serijala – smestio sam se u popunjenu dvoranu lokalnog (na žalost ne i letnjeg) kina. Samo pola sata kasnije, glava mi je već ozbiljno kljucala, a pogled na sat je neumoljivo pokazivao da me čeka još najmanje 90 minuta borbe sa snom. Pakao.

Moj drugar R, koji je takođe u bioskopu bio po službenoj dužnosti i koji je svoj tekst pripremao za jedan zagrebački portal, na kraju projekcije mi je priznao da je i on sam zaspao negde u isto vreme kad i ja. Ipak na različitim scenama – ja sam izgubio svest u trenutku kada naši junaci stižu u Maroko, dok je R. na moje podsmešljivo pitanje kako komentariše onaj besmisleni omaž Hičkoku u operi (''Čovek koji je previše znao'') uspeo samo da kaže – u kojoj operi. Tu je dakle on zaspao.

Ni on ni ja nismo mnogo propustili, siguran sam. Ali sama činjenica koliko je ovaj u najavi spektakularni akcioni film uspeo da nas zaista uzbudi, valjda dovoljno govori o kakvoj se ovde holivudskoj konfekciji radi. Po oprobanoj Bondovskoj konstrukciji, film počinje šokantnom (ili je to barem tako bilo zamišljeno) akcionom scenom u kojoj Tom Kruz, sve u elegantnom večernjem odelu, usred neke beloruske nedođije, jaše ogroman teretni avion koji uzleće i pokušava da uđe u trup letelice ne bi li sprečio čečenske (Čečeni? 2015. godine?) teroriste da prokrijumčare ne znam ni ja više šta. Dakle samo par sati nakon projekcije, već sam počeo da zaboravljam pojedine delove filma. Kladim se da do sledeće srede neću više znati ni šta je to bilo nemoguće u ovogodišnjoj Kruzovoj misiji, niti kako se ona uopšte završila. Da ne pominjem to što u Bondovim počecima obično možemo da se divimo Francu Klameru kako se spušta niz bob stazu, recimo. Ili, ako smo već kod pentranja na prevozna sredstva u pokretu, setimo se samo one lude scene kada u filmu ''Skyfall'' Danijel Krejg ''gine'' na vozu u pokretu.

(Setio sam se, Čečeni petljaju nešto sa nervnim gasom.)

Zbog svega toga, bolje da što pre stavim sve na papir, pa da naredne srede mogu da se podsetim. Pisaću brzo.

Dakle Itan Hant je ubeđen da može da dokaže da je postojanje ozloglašene zločinačke organizacije Sindikat stvarno i da samo on može da ih raskrinka. Ali već pri upoznavanju sa novim zadatkom (trejdmark ''Nemoguće misije'': ovog puta zadatak je zabeležen na gramofonskoj ploči koja samo što se nije samouništila), Hant upada u košmarnu situaciju u kojoj i sam postaje zarobljenik Sindikata. U bekstvu mu pomaže misteriozna operativka ove organizacije koja za svoje postupke ne daje ama baš nikakvo objašnjenje. Tako da našem heroju ostaje samo jedan trag – zlokobni plavokosi muškarac sa naočarima, kasnije identifikovan kao Solomon Lejn.

Da stvare budu još nepovoljnije po Kruza, paralelno sa ovim događajima, njegova tajna organizacija IMF postaje plen CIA-e i Alana Hanlija (Boldvin), njenog direktora, koji pak ima neku drugu misiju – da potpuno razmontira i rasformira IMF. I tu tek počinje jurnjava po celom svetu, od klasičnih (Beč), preko egzotičnih (Maroko) i sve do očekivanih (London) lokacija, trka koja će na kraju da nam otkrije pravu prirodu Sindikata i sudbinu IMF-a.

Tom Kruz je priča za sebe, fizički na prvi pogled impresivan, ali sa nekim naznakama koje najavljuju starenje u stilu Pola Makartnija, recimo, ili kako je S. još bolje primetio – Bajage. Teško da će još dugo moći da bude akciona zvezda. Ali svejedno, koga više briga za Toma Kruza. Vezano za njega, mene u stvari sada najviše zanima da pogledam onaj HBO dokumentarac ''Going Clear'' o sajentologiji, samo to i ništa drugo.

I sve ostalo je užasno predvidljivo i nezanimljivo u ''Otpadničkoj naciji'' – kompletan kasting sve sa tipskim Sajmonom Pegom i neoriginalnim Šonom Harisom u ulozi glavnog negativca Lejna, dosadne i rutinerske akcione scene začinjene praznim dijalozima, kao i blago nategnuti humoristički momenti koji su sve samo ne smešni. Ponekad možda i jesu, ali samo ponekad.

I tako. Dobri momenti stižu samo na kašičicu. Dosta zanimljiva središnjica filma, naročito scena upada u središte Sindikata i ronilačka epizoda Toma Kruza, kao i otmica britanskog premijera, Alek Boldvin koji kao da je i dalje Džek Donahi iz ''30 Rock'', neodoljiva naslovna tema Lalo Šifrina, komplikovan, ali relativno intrigantan zaplet i još poneka sitnica. Ipak, premalo za serijal koji ima pretenzije da zaseni i samog Bonda.

R. me je podsetio na još jedan detalj koji me je u stvari malo i zabrinuo. Reditelj treće Misije, Džej Džej Abrams, ovde je, sve sa svojom produkcijskom kućom Bad Robot, potpisan kao producent filma, te je tako u istom trenutku postao glavnokomandujući u tri ogromne holivudske franšize – Zvezdane staze, Nemoguća misija i Zvezdani ratovi. R. je izgovorio kako verovatno niko do sada nije ni imao toliku moć u novijoj holivudskoj istoriji, dok sam se ja, i pored odličnih Star Trek filmova ovog uspešnog filmadžije, više u sebi, na kraju ipak zapitao ne bi li trebalo da posle ovog filma budem možda i zabrinut pred premijeru sedme Star Wars priče?

A ovu ''Misiju'' sam, eto, samo par sati nakon svetske premijere, već bio zaboravio.

Ja: **1/2

Povezano

Sve vesti