Srbija stala zbog “Oluje”

Novinarima okupljenim ispred Crkve svetog Marka u Beogradu, ministar Aleksandar Vulin je rekao da su sirene u centru grada verovatno pokvarene, javio je naš reporter. Odsustvo crkvenih zvona objasno radovima koji se trenutno izvode na crkvi u Tašmajdanskom parku.  

U beogradskoj Službi za obaveštavanje i uzbunjivanje Beti su rekli da su se danas u podne oglasile "one sirene koje rade" i da će tokom dana ta Služba, od opština, prikupiti precizne podatke o tome koje su sirene radile, a koje nisu.

Gradski menadžer Goran Vesić, na pitanje novinara zašto nema sirena, odgovorio je da ih on, istina, nije čuo ispred Gradske skupštine, gde su zaposleni u upravi grada odali poštu žrtvama akcije "Oluja" minutom ćutanja, ali da ih je "čuo negde u daljini".

Vesić je rekao da su zaposleni u gradskoj upravi i u svim gradskim preduzećima inicirali da se uključe u obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane Srbe.

Vesić je rekao da je "ceo grad stao u podne", kao i da su se i vozila gradskog prevoznika zaustavila na minut.

Počast je odata u više gradova Srbije, kao i u Leskovcu u kom se nalazi premijer. Premijer se u 12 časova na putu Leskovac - Crna Trava, zaustavio, izašao iz automobila i odao poštu stradalim i prognanim Srbima, a sa njim poštu su odali i ministar privrede Željko Sertić, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, kao i članovi delegacije.

Kako javljaju čitaoci Monda, sirene se nisu čule u Vranju, a čule su se u Kraljevu, Ivanjici, Dragačevu, Zaječaru...

Pogledajte kako je bilo u  Novom Sadu:

Vlada Srbije pozvala je građane da danas tačno u podne zastanu i uz sirene za uzbunu i crkvena zvona odaju poštu Srbima stradalim pre 20. godina.

 Ranije danas u crkvi Svetog Marka u Beogradu, održan je parastos Srbima stradalim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Okupljeni su prošetali od crkve Svetog Marka do Centra Sava, se održava Memorijalna akademija.

Kolona se kretala pored Narodne skupštine i hotela Moskva, niz Prizrensku ulicu, preko Brankovog mosta do Centra Sava.

U 14 sati u Velikoj dvorani Centra Sava, u organizaciji Koalicije udruženja izbjeglica, održana je Memorijalna akademija "Oluja - da se ne zaboravi zločin", na kojoj je biti prikazan film o stradanju Srba i izveden umetnički program.

Memorijalnoj akademiji,  prisustvovao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, članovi Vlade Srbije i Narodne skupštine, ostali državni organi, srpski patrijarh Irinej i brojni građani.

Okupljenima se prvi obratio patrijarh Irinej istićući da su se posle toliko godina Srbi okupili da iskažu sve ono što ih boli. "Nažalost, mi smo postali jedan od tragičkih naroda. Mi smo jako mali, ali po žrtvama koje smo podneli veliki narod", rekao je Irinej.

"Tragični su narodi koji svoju istoriju kulturu i bitisanje temelje na krvi. Nijedan takav narod nije propevao", rekao je patrijarh i ocenio da pravda božija nikog neće zaobići.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je da su u Hrvatskoj ”pali tako nisko” da patnju i stradanje slave kao pobedu, kao i da slave osnivanje "ustaške države koja je bila priznata samo od Hitlera".

Ceo govor predsednika pročitajte OVDE.

Nekoliko hiljada ljudi prisustvovalo je  prethodno pomenu koji je ispred Crkve Svetog Marka služio patrijarh.

Okupljeni su nosili transparente "Ne zaboravi", "4. avgust 1995. godine - Statistika 'Oluje' - 2.000 Srba ubijenih, 250.000 Srba proteranih! Da se ne zaboravi" i "'Oluja' = Zločin", a pročitan je i spisak imena poginulih i nestalih od 4. avgusta do 30. septembra 1995. godine.

Vladika crnogorsko-primorski Amfilohije nazvao je ratove na prostoru bivše Jugoslavije bratoubilačkim i kazao da su nastavak zločina iz Prvog i Drugog svetskog rata.

"Ono što se naziva 'Olujom' i 'Bljeskom' bio je bljesak mržnje bratoubilačke. 'Oluja' je ispunjena bratoubilaštvom i bogoubilaštvom. Ovde smo da budemo svedoci onoga što se dogodilo sa narodom u 20. veku", kazao je Amfilohije i dodao da svi narodi u regionu treba da se pokaju i gaje bratsku ljubav.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta kazao je novinarima nakon pomena da je skup organizovan kako bi se pokazalo da je u bivšoj Jugoslaviji stradao veliki broj Srba, da se zatraži da se sve žrtve ravnopravno tretiraju i da se osude svi zločinci "bez obzira na nacionalnost".

"Pola miliona Srba je prognano, a tu računam one koji su se izjašnjavali kako Jugosloveni, neopredeljeni ili po regionalnoj pripadnosti. 300.000 prognanih živi, 100.000 u inostranstvu, a mali broj, oko 50.000, mahom starijih, se vratio u Hrvatsku", kazao je Linta.

Evo kako je bilo danas u Beogradu:

Aleksandar Vulin kazao je novinarima nakon skupa da je povratak izbeglica nešto na šta Hrvatska treba da odgovori, i da to više nije "srpska odgovornost".

"Hrvatska mora glasno da kaže: 'Želimo ove ljude i njihove potomke nazad'", kazao je Vulin.

Pre parastosa građani su palili sveće u priprati, a sa zvučnika su čitana imena ubijenih i nestalih tokom i posle akcije "Oluja".

Posle parastosa, Aleksandar Vulin i delegacija Koalicije udruženja izbeglica, u Tašmajdanskom parku položili su venac na spomen ploču Srbima stradalim u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.