Tokom naredne noći nebo će prekriti više od stotinu meteora na čas, a iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" preporučuju građanima koji žele da posmatraju tu pojavu da odu izvan grada, gde vlada potpuni mrak.

"Međutim, to nije moguće skoro nigde postići. Zemlja je strašno svetlosno zagađena, tako da iz Beograda praktično i ne vredi da posmatramo ovu pojavu, jer je zbog dva do tri miliona sijalica nebo toliko svetlo da se gase svi ti mali sitni meteori kojih je najviše", rekao je Srni sekretar Astronomskog društva "Ruđer Bošković" Milan Jeličić.

On je objasnio da prolaskom oko Sunca, jezgo komete koje je uglavnom od leda, isparava i rasipa čestice različite veličine, koje stvaraju široki prsten oko Sunca, kroz koji Zemlja u svom kretanju prolazi otprilike od polovine jula do polovine avgusta.



"Najveća je verovatnoća da će Zemlja u svom kretanju oko Sunca proći kroz najgušći deo tog puta komete i onda se očekuje da u idealnim uslovima bude više od sto meteora na čas", rekao je Jeličić, dodajući da je reč o kometi "Svift-Tatl".

On je naveo da čovek vidi na nebu zvezde od prve do šeste veličine, ali da je beogradsko svetlo toliko jako da sve zvezde šeste, pete i četvrte veličine, odnosno one najslabije, ne mogu viđeti golim okom.


Kada zađe Sunce, sazvežđe Pesej se nalazi negđe na severoistoku, a takozvani radijant, odnosno centar iz kojeg izlaze meteori, nalazi se na samom horizontu, što znači da pola meteora koji idu ispod horizonta za Srbiju, ali i Republiku Srpsku su nevidljivi.

Jeličić je istakao da će negđe oko ponoći gotovo do jutra biti moguće posmatrati ovaj meteorski roj, jer su tada najbolji uslovi.

"Ovaj fenomen će trajati gotovo celu noć. Mi praktično nailazimo na ostatke te komete `Svift-Tatl`, koja je u potpunom mraku, kada će Zemlja u svom kretanju oko Sunca nabasati na taj poslednji prolazak gde je taj prsten oko Sunca najgušći", dodao je Jeličić.

On je podsetio da je meteorska kiša prvi put uočena 10. avgusta 258. godine.