Velt: Srpska - jeftinoća i Kusturičin "Diznilend"

Autor:

Nemački dnevnik ''Velt'' piše o Republici Srpskoj (RS), kao ''crnoj rupi'' na turističkoj karti Evrope i navodi da bi niske cene mogle biti jedan od razloga, zašto bi tamo trebalo otputovati.

14
A- A A+

''Sigurno da ćete tako lepu prirodu, kao na Sutjesci i Jahorini, naći i u Sloveniji, Austriji i Hrvatskoj. Ali teško da ćete naći prenoćište s doručkom za 35 maraka (18 evra), ili na primer u Trebinju svežu pastrmku s roštilja sa krompirom i spanaćem za šest maraka. E, tu teško da možete pronaći zamerku", prenosi Tanjug reportažu Alana Poznera.

On napominje da se Trebinje, u kojem se može prošetati osmanlijskim starim gradom i popiti kafu u austrougarskom delu grada pod čuvenim Platanima, nalazi samo pola sata od jadranske obale i preskupog Dubrovnika.

"A na zelenoj pijaci pod platanima možete kupiti čuveni 'sir iz mešine', domaću šljivovicu, povrće, med, suvo meso", piše ''Velt'', a prenosi nemački radio ''Dojče vele''(DW).

''U kakvu Republiku? Srpsku? Nikad čuo. Gde ti je to? Aaa, u Bosni", tako počinje reportažu o Srpskoj novinar ''Velta'', citirajući reakcije prijatelja i kolega na pomen da će tamo da putuje.

"A to je već dobar znak", navodi, Pozner i piše da su užasne slike sada prošlost.

''Još pre 20 godina Bosna i Hercegovina je bila mesto odakle su stizale stravične vesti. Iz gradova poput Sarajeva i Mostara, Banjaluke, Višegrada i Srebrenice stizale su slike kuća u plamenu, kolona izbeglica, vojnika, masovnih grobnica... Ali te užasne slike odavno su prošlost koju i Bosna i Hercegovina (BiH) sada polako može da zaboravi. Došlo je vreme da se zemlja ponovo otkriva kao turističko odredište. I to njen srpski, hrišćansko-pravoslavni deo - Srpska koja je crna rupa na turističkoj karti Evrope i toliko nepoznata da imate osećaj kao da se radi o Mesecu", piše novinar i napominje da je multikulturna slika BiH, kao iz Andrićeve "Na Drini ćuprije", zapravo samo nostalgično sećanje.

''Godine 1995. zemlja je podeljena na dva autonomna entiteta: muslimansko-katoličku federaciju i srpsko pravoslavnu RS. Granica između entiteta je nekadašnja linija fronta iz građanskog rata. Kontrolnih punktova i vojnika više nema. Jedino što upada u oči jeste srpska trobojka pored puta što označava srpski deo države, kao i natpisi na ćirilici. Posvuda su nikle nove crkve. Ali, sa ove, kao i sa one strane granice, govori se isti jezik, svi pripadaju južnoslovenskoj etničkoj grupi naroda i svi plaćaju 'konvertibilnom markom', koja zapravo odgovara nekadašnjoj nemačkoj marki. Svi imaju istu, jugoslovensku prošlost, svuda se pije šljivovica i svuda je ista balkanska kuhinja. I ovde se turistima govori da je vreme mržnje prošlost, ali ipak nema ni približavanja jednih drugima", piše ''Velt''.

Balkanski Diznilend

List dalje piše o Andrić gradu u Višegradu ili (kako ga autor naziva) "Balkanskom Diznilendu", koji je osmislio Emir Kusturica. ''Emir Kusturica se krstio i prešao na pravoslavnu veru. Za njega je i Radovan Karadžić koji je pred Haškim sudom optužen za genocid i druge zločine, heroj. A u kafićima Andrić grada vise fotografije ostalih heroja: Gavrila Principa, ali i Vladimira Putina", piše Pozner i napominje da je Višegrad pre rata bio većinski muslimanski (zapravo je u gradu živelo 70 odsto muslimana), a danas samo oko deset odsto.

''Kao u nekom propalom braku svi žive u jednoj državi. Nijedan Srbin ne navija za reprezentaciju BiH, a državnu zastavu zovu 'vartina zastava' (Varta, čuvena kompanija za baterije ima iste boje na logou). I bez obzira na to što su džamije u RS obnovljene sredstvima EU, one ostaju prazne kao što ostaju prazne i pravoslavne crkve u Federaciji BiH'', navodi autor i ističe da je Federacija u ovoj podeli sa pitoresknim Mostarom, Sarajevom gradom partija i hodočasničkim mestom Međugorje dobila bolje karte.

"Ali čovek može da poseti oba dela zemlje i to bi zapravo trebalo da učini. Jer i u RS ima lepota koje bi trebalo otkriti: rafting i kajak u kanjonima u okolini Banjaluke, pecanje u kristalno čistoj vodi, skijanje na olimpijskoj Jahorini, vožnja mauntinbajkom, planinarenje ili lov u planinama i prašumama Nacionalnog parka Sutjeska nad kojim kruže orlovi, a stanuju srne i jeleni, divlje svinje, vukovi i medvedi", savetuje dnevnik.

"Ali nijedan grad ne odslikava u toj meri tzv. etničko čišćenje kao Srebrenica gde je u julu 1995. ubijeno oko 8.000 ljudi. U Potočarima se mogu videti hiljade belih nišana, a na svakom stoji napisan stih iz Kurana na arapskom i srpsko-hrvatskom", kaže se u tekstu.

Tu je i Banjaluka, ranije industrijski grad, a danas poznata zahvaljujući univerzitetima, kafićima i barovima, kaže autor.

"Preko dana grad deluje uspavano, jer mnogi stanovnici uživaju preko dana pored Vrbasa gde pecaju i roštiljaju. Sve je idilično do trenutka dok ne dođu dvojica muškaraca srednjih godina koji uzvikuju stare ratničke parole i uzdižu tri prsta, pozdrav srpskih nacionalista'', piše ''Velt''.

''Igor posmatra scenu bez reakcije na licu. Taj gimnazijalac je lokalni heroj - najbolji banjalučki skakač s mosta. On se takmiči i u skokovima sa Starog mosta u Mostaru. A, most koji su gradile Osmanlije, uništen u poslednjem ratu, obnovljen je - takođe zahvaljujući nemačkom novcu. Turistima koji borave u Dubrovniku stari grad u Mostaru i Stari most su omiljena destinacija, a turistički vodiči rado pričaju da je obnova Starog mosta zapravo simbol prevladavanja mržnje i nasilja. Ali stvarnost je ipak drugačija", zaključuje Pozner.

Sve vesti