Vukovarsko Gradsko veće izglasalo je izmene gradskog Statuta po kojima nisu predviđene dvojezične ploče na gradskim ustanovama, institucijama, trgovima i ulicama u Vukovaru. Čirilica nije potpuno izbačena ali se koristi "na zahtev".
Izmenama Statuta nisu predviđene dvojezične table na gradskim ustanovama, institucijama, trgovima i ulicama u Vukovaru.
Za izmene koje su naložene odlukom Ustavnog suda, glasalo je deset odbornika vladajuće koalicije HDZ-HKS uz podršku člana HDSSB-a Slavice Jelinić, koja je osigurala presudni glas za prihvatanje izmena Statuta. Protiv ili uzdržani su bili iz redova SDP-a, SDSS-a, HNS-a i SNS-a, javlja 24sata.hr.
Usvojena je i Statutarna odluka o ostvarivanju ravnopravne službene upotrebe jezika i pisma srpske nacionalne manjine na području Grada Vukovara, kojom bi se "postupno osiguravala individualna prava građana srpske nacionalnosti u Vukovaru".
Korišćenje ćirilice u službene svrhe odobrava se "na zahtev stranke" u postupku.
Opozicija u vukovarskom Gradskom veću smatra da predložene izmene Statuta grada ne garantuju veća prava pripadnicima srpske nacionalne manjine od onih koja su im zagarantovana aktuelnim Statutom iz 2009. godine, javlja Srna.
Predlogu izmena Statuta protivili su se odbornici opozicionih stranaka, posebno SDSS-a čiji je predsednik Kluba odbornika Dejan Drakulić u raspravi utvrdio da je time pripadnicima srpske nacionalne manjine osigurano manje prava nego što ih sada imaju.
"Nigde u Statutu ne piše da je uvedena ravnopravna upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma u Vukovaru", zamerio je Drakulić u ime Kluba odbornika SDSS-a.
Predsednik Kluba odbornika SDP-a, Goran Bošnjak, zamerio je predlagaču da se stavlja u poziciju zakonodavca i "poigrava" se s pravima nacionalnih manjina u Vukovaru.
"I ono malo prava što ste predvideli ograničavate, pa tako pravo da građani srpske nacionalnosti mogu gradske akte dobiti na ćiriličnom pismu sužavate tako što propisujete da to mogu dobiti nakon pisanog zahteva", rekao je Bošnjak.
Gradsko veće obavezalo bi se da razmatra u oktobru svake godine dostignuti nivo "razumevanja, solidarnosti i dijaloga među građanima Vukovara, te da u skladu s raspravljenim i donesenim zaključcima donosi odluku o mogućnosti, odnosno potrebi proširivanja opsega osiguranih individualnih prava pripadnika srpske nacionalne manjine koji žive u gradu Vukovaru novim pravima", prenose hrvatski mediji.
