U zlo doba devedesetih se kod severnih komšija išlo po sir, narezak, toalet papir i pelene... a danas je šoping podignut za stepenicu više.
Današnji šoping u Mađarskoj, pa i u Hrvatskoj, nije više onaj "socijalni", za čisto preživljavanje, mada čokolade, instant kafe i trajnija hrana i dalje na pijačne tezge stiže preko Horgoša i Kelebije.
Ipak, u kupovini posle 2010. preferira se malo skuplja roba, kao što je kućna tehnika, oprema za bebe, kvalitetne (elektronske i električne) igračke..., pišu "Večernje novosti".
Da biste kupovali "u Mađarskoj", više čak ni ne treba da kročite preko granice, jer izvežbani prodavci koriste Internet za ponudu a robu vam isporučuju na kućni prag. Sve sa garancijom od dve godine koja važi, bar tako kažu, i u Srbiji.
"Mi smo tako kupili televizor za koji garancija važi kod nas", kaže za beogradski dnevnik Marko S. iz Beograda. Njega je televizor koštao 7.000 dinara manje nego da ga je kupio u Beogradu.
Još više su uštedeli u porodici Ivane L, koja je u Segedinu za 700 evra nabavila kolica a bebe, sa sedištem i nosiljkom, a u kućnom budžetu ostavila 200 do 300 evra koje bi inače otišle prodavcu u srpskoj prestonici.
Računica svih "mađarskih šopera" je jednostavna – čak i da je cena ista u Beogradu i Segedinu, Mađari vraćaju 27 odsto PDV-a, pa se na kraju, ako se i plati carina u ovom "mravljem švercu", uštedi bar 15 odsto.
"Pritom često se dobija kvalitetnija roba, jer proizvođači ne isporučuju robu istog kvaliteta na sva tržišta (a Mađarska je ipak EU)", kaže za "Novosti" Aleksandar Milošević, sekretar Udruženja trgovine i usluga Privredne komore Beograda.
