Zemlje zapadnog Balkana su se danas u Beču obavezale da neće jedna drugu blokirati na evropskom putu, kao i da će uložiti veće napore za napredak u unutrašnjim reformama.
Deklaracijom Samita o zapadnom Balkanu u Beču zemlje učesnice su se obavezale da nesuglasice međusobne nesuglasice neće zloupotrebiti jedna protiv druge u procesu evropskih integracija, kao i privhataju podršku Evropske komisije u rešavanju bilateralnih sporova.
Prihvatajući sve što su zemlje regiona do sada učinile u popravljanju unutrašnje situacije, zaključeno je da je potrebno više napora kako bi se ubrzali domaći reformski procesi prevashodno kada je reč o vladavini prava, upravljanje privredom, i reforme javne administracije, kao i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Učesnici su se dogovorili da nastave sastanke u ovom formatu, kako bi se implementirala agenda dogovorena u Berlinu prošle godine i ona koja je proširena u Beču, a što bi ubrzalo i razne projekte koji su se pojavili između dva Samita.
Sve zemlje zapadnog Balkana čvrsto veruju da njihova budućnost leži u EU, a da napredak svake zemlje zavisi od individualnih napora da ispuni Kopenhagenške kriterijume i uslove iz procesa stabilizacije i pridruživanja.
Deklaracijom je konstatovano da, iako je bilo napretka u ostvarivanju strukture regionalne saradnje proteklih godina, potrebno je više napora kako bi se rešile bilateralne nesuglasice.
Šta više, potrebni su konkretni koraci političkih lidera zapadnog Balkana ka trajnom pomirenju u regionu, što je ključno za stabilnost i podršku stvaranja jugoistočne Evrope sposobne da prevaziđe nasleđe prošlosti.
Srpski i kosovski premijer potvrdili su, kako se navodi u zaključku Samita, svoju odlučnost da intenziviraju proces normalizacije.
Takođe potrebno je da se povećaju napori u iznalaženju kompromisa između Makedonije i Grčke kada je reč o nazivu nekadašnje jugoslovenske republike.
Zemlje zapadnog Balkana su se saglasile da je radikalizam, terorizam i nasilni ekstremizam prevashodno stranih boraca koji se bore u Siriji i Iraku zahteva jačanje saradnje i veću razmenu informacija.
Kada je reč o ilegalnoj migraciji oni su podvukli značaj pripreme konferencija na visokom nivou koja će se baviti izazovima zapadno-balkanske rute.
Poboljšanje uslova za život u regionu, posebno obezbeđivanje realne perspektive za budućnost mladih i povećanje njihovog poverenja u institucije je ključni cilj reformskog procesa, navodi se u zaključcima Samita.
MILIJARDE EVRA; STOTINE HILJADA RADNIH MESTA
Na zapadnobalkanskom samitu u Beču dogovoreno je da EU izdvoji 600 miliona evra za regionalne infrastrukturne projekte. Potvrđena 24 projekta, vredna 7,7 milijardi evra, 200.000 novih radnih mesta.
Na samitu je zatražena značajnija pomoć u rešavanju probelma izbeglica i konastatovano da je neophodno što pre otvoriti prva poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU.
Samit, koji okuplja lidere regiona i EU, otvorio je austrijski kancelar Verner Fajman, koji je istakao je da Austrija sa zemljama zapadnog Balkana ima veoma bliske ekonomske i društvene veze koje su, kako je ocenio, veoma dobre i koje su vremenom napredovale.
"Poverenje je ključni činilac u ovoj bliskoj saradnji. Moramo da učinimo šta možemo kako bismo izgradili stabilne i pouzdane ekonomske uslove i društvene odnose", rekao je Fajman i zahvalio svima koji su inicirali današnji samit i onima koji, kako je rekao, ovim teškim vremenima insistiraju na ideji da je region jedinstven.
Samit u Beču dao je i prve rezultate - austrijski vicekancelar i ministar privrede Rajnhold Miterlene najavio da će EU države zapadnog Balkana podržati sa 600 miliona evra za energetske, saobraćajne i železničke projekte.
Miterlener je preneo novinarima da je potvrđeno 24 projekata, koji će biti realizovani narednih godina u vrednosti od oko 7,7 milijardi evra, čime treba da bude postignut rast bruto BDP-a od jedan posto godišnje u zemljama zapadnog Balkana s ciljem da se u narednih 15 godina otvori 200.000 novih radnih mesta.
Inače, dogovoreni paket podrške predviđen je za 10 različitih perioda koji će biti pokrenuti u narednom periodu, a među kojima je autoput Niš-Priština-Drač, kao i modernizacija železničke pruge između Beograda i Sarajeva.
Upravo je autoput Niš-Priština-Drač bio tema jednog od prvih sastanaka danas u Beču, a prisustvovali su mu premijeri Srbije i Albanije Aleksandar Vučić i Edi Rama, kosovski premijer Isa Mustafa, ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc, predsednik Evropske investicione banke (EIB) Vernr Hojer i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da Srbija već krajem 2016. godine može da počne radove na izgradnji deonice od 77 kilometara tog autoputa, a premijer Albanije je rekao da je neophodno da Evropa podrži zemlje zapadnog Balkana konkretnim projektima.
Vučić i Rama u više navrata su potencirali značaj izgradnje auto-puta od prošlogodišnjeg Berlinskog samita za koji su istakli da je važan infrastrukturni projekat za region s ciljem povezivanja dva naroda.
Čakrabarti je naglasio da će EBRD učiniti sve kako bi ubrzao realizaciju ovog izuzetno značajnog projekta za ceo region, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.
