Ena Begović - vila sa Pelješca

Kolumnista MONDA Mladen Nikolić podsetio nas je na još jednu "femme fatale" domaće kinematografije.

Pre nekoliko dana navršilo se 15 godina od tragične smrti jedne od najlepših jugoslovenskih glumica, dive nezaboravnog osmeha i setnih očiju plavih poput njenog voljenog Jadrana. Bez sumnje najlepša Krležina barunica Kasteli koju je publika ikada videla (bilo u teatru, bilo na filmu), neodoljiva Svilena iz Grlićevog "Čaruge", Ena Begović ukrasila je domaću kinematografiju svojim nevelikim ali dragocenim umetničkim opusom. Šarmom i lepotom omađijala je publiku širom bivše Jugoslavije; i danas mnogo je onih kojima Ena važi za najprivlačniju filmsku glumicu koju smo imali.

Ako mene pitate, Savina Geršak i Ena Begović su najlepše žene koje sam video u domaćim filmovima.

Sećam se kako sam kao klinac gledao na TV-u Zafranovićev "Pad Italije" i kako mi se prvih 15-tak minuta filma uopšte nije dopalo, delovalo je konfuzno, priča mi je bila daleka i nerazumljiva; a onda se pojavila ta devojka anđeoske, nestvarne lepote, i kad god bi bila u kadru bilo je nemoguće skrenuti pogled sa Ene Begović. Pamtim je i u sasvim drugačijoj ulozi, diskretnije našminkanu i kostimiranu ali jednako lepu, slatku, neodoljivu - bio je to Šotrin film "Idemo dalje" (i ja sam i dalje uveren kako je to njegovo daleko najbolje ostvarenje, lepše i bogatije i od famoznog "Lajanja na zvezde").

"PAD ITALIJE" - INSERT

Izvor: YouTube


Ena je rođena 1960. u dalmatinskoj provinciji, na poluostrvu Pelješcu. Njena tri godine mlađa sestra Mia, takođe glumica, seća je se kao povučene i zamišljene devojčice koja je volela da čita i sanjari. Po završetku osnovne škole Ena je morala da se preseli u Dubrovnik, gde je pohađala gimnaziju, a boravila u domu za učenike. Kao tinejdžerka, lepa Ena počinje da ispoljava buntovnički duh što je dovelo čak i do izbacivanja iz doma, na maturskoj godini. Sve izraženiji dalmatinski temperament Enu, već tokom gimnazije, dovodi u lokalni studentski teatar "Lero" - njeno ekspresivno lice, senzualnost i lepota koja obara s nogu bili su više nego dovoljni da bude primećena, naročito u ne baš velikom gradu kakav je Dubrovnik.

Naime, na jednu od predstava u kojima je nastupala došao je i mladi filmski reditelj, tek svršeni praški student, Lordan Zafranović. Očaran prelepom tinejdžerkom, poziva je da se pojavi u njegovom debitantskom filmu koji se bavi prikazom tragične ratne zbilje u najlepšem gradu Mediterana. Reč je o antologijskom ostvarenju "Okupacija u 26 slika" (1978), upečatljivoj i potresnoj drami koja i danas važi za najuspelije Zafranovićevo delo.

Tog leta, zahvaljujući malenoj ulozi u kojoj se pojavila (gola), Begovićeva je zasenila sve ostale kolege iz filma svojom pojavom na festivalu u Puli.



Usledile su fotografije na naslovnim stranama brojnih časopisa, slikanje za kultni "Start", pa je Ena munjevito stigla do popularnosti. Iako je te jeseni već započela studije prava u Zagrebu, mnogi su je nagovarali da svakako treba da se mane zakona i sudova i uplovi u glumačke vode. Čim je upoznao, i Rade Šerbedžija se uključio u to ubeđivanje, pa je Ena najzad odlučila da ipak studira dramsku umetnost.

Zafranović joj je, dve godine kasnije, velikodušno ponudio daleko ozbiljniju ulogu u svom narednom filmu, ratnoj drami "Pad Italije" (1981). U to vreme, Begovićeva je bila na trećoj godini Akademije ali, za razliku od beogradske, na zagrebačkoj filmskoj školi studentima glume bilo je dozvoljeno da se pojavljuju u filmskim ulogama tokom studija. Iako je "Pad Italije" na festivalu u Puli proglašen najboljim jugoslovenskim filmom za 1981, istina je da se sa ove vremenske distance taj film pamti možda i jedino po učešću prekrasne plavojke sa Pelješca koja je preko noći postala najpoželjnija zvezda domaće kinematografije.

"IDEMO DALJE" - INSERT

Izvor: YouTube



Tokom sledeće, 1982. godine Ena Begović pojavila se u dva celovečernja filma: prvo u srpskoj produkciji, filmu "Idemo dalje" Zdravka Šotre, a zatim i u debitantskom ostvarenju hrvatskog sineaste Miroslava Mikuljana "Hoću živjeti".

Šotrina nostalgična priča o mladom partizanu (izvanredni Dragan Nikolić) koji silom prilika postaje učitelj u posleratnoj provinciji jedan je od najnagrađivanijih jugoslovenskih filmova u inostranstvu. Svi ga pamtimo po onom vicu Bate Stojkovića u kojem je Srbin "ispao najpametniji" i po atipičnoj ulozi (nemačkog vojnika) drugog velikog Bate (Živojinovića) - "Šopenhauer". Ena je, razume se, bila najlepši ukras ovog filma, a Gagi Nikoliću sam potajno zavideo na njenim poljupcima i zagrljajima, i znam da nisam bio jedini.

U "Hoću živjeti", uverljivoj savremenoj drami o teškoćama i borbi slavonskih farmera za svoje mesto u društvu koje sistematski zapostavlja poljoprivredu, Ena Begović je igrala gluvonemu devojku Terezu, uz bok Milanu Štrljiću koji je u to vreme bio jedan od najpopularnijih domaćih glumaca. Ova temeljna i odlično izvedena drama jedan je od najzrelijih društveno angažovanih filmova tog vremena, nepravedno potcenjen i praktično zaboravljen. Ovde je Ena imala nešto kompleksniji glumački zadatak ali je iznenađujuće dobro iznela pomenutu ulogu.

Posle položenog diplomskog ispita, Begovićeva dobija stalni angažman u Hrvatskom narodnom kazalištu. U njemu je bila aktivna do poslednjeg dana, ostanak u najprestižnijem zagrebačkom teatru nije se dovodio u pitanje tokom narednih 16 godina. Tu će ostvariti izuzetno zapažene role, vođena idejom da ostavi mnogo dublji trag kao pozorišna, a ne filmska glumica. Tu leži razlog njenog odsustva sa bioskopskog platna sredinom osamdesetih godina - na žalost hiljada gledalaca širom bivše domovine, Ena se u najvećoj meri posvetila pozorištu.

Vratiće se u bioskope tek sa ulogom u atipičnom trileru "Kraljeva završnica" (1987) sa Irfanom Mensurom kao glavnim protagonistom. Film nije mogao da se pohvali pozitivnim kritikama uprkos tome što je u pitanju žanrovski ogled nesvakidašnji za ondašnju YU kinematografiju.

"GLEMBAJEVI" - INSERT

Izvor: YouTube


U narednoj godini Ena Begović pojaviće se u "pozorišnom filmu" Antuna Vrdoljaka "Glembajevi", kao i u pitkoj komediji, nastavku kultnog "Balkan Ekspresa". U oba pomenuta filma, dijametralno različita, tematski baš koliko i stilski, Ena igra fatalne žene - u pretencioznoj ekranizaciji Krležinog klasika to je famozna barunica Kasteli, lažna aristokratkinja bez morala, pokretač i katalizator sloma nekada imućne i potentne buržujske porodice; u "Balkan Ekspresu 2" oživela je harizmatičnu špijunku koja uz to i zanosno peva, jednom rečju, Mata Hari i Bili Holidej u jednom (i to kakvom) telu.

Begovićeva je legendarnu baronicu oživela i na pozorišnoj sceni, nekoliko godina kasnije u matičnom HNK i ta joj je uloga predstavljala naročiti izazov; bilo je krajnje vreme da joj i kritičari i ljudi iz struke odaju priznanje za glumačko umeće. Njena baronica Kasteli je nešto mlađa od Krležinog "originala" što je, u izvesnom smislu, približava današnjim sponzorušama; u isto vreme ledeno proračunata i neurotično impulsivna, Ena je kreirala kompleksnu ulogu koja joj je, s punim pravom, donela pulsku Zlatnu arenu. Nagradu je odbila da primi, nezadovoljna odlukom stručnog žirija da je tretira kao sporednu, a ne glavnu žensku ulogu. Godinama kasnije izjavljivala je kako joj je uloga baronice Kasteli najdragocenija u karijeri.


U predvečerje rata, Rajko Grlić najzad uspeva da složi sve kockice za realizaciju dugo očekivanog filma o životu Jove Stanisavljevića Čaruge, legendarnog slavonskog "crvenog hajduka". Izvanredan scenario i ista takva glumačka podela Grliću je poslužila na sjajan način u radu na ovom, ruku na srce, pretencioznom projektu.

"Čaruga" (1991) je poslednji jugoslovenski film sa oreolom autentičnog umetničkog ostvarenja visoke klase. Fenomenalni dvojac Ivo Gregurević - Davor Janjić priču o Čarugi začinio je izvanrednom glumom, uz asistenciju Petra Božovića i, naravno, Ene Begović. Njena senzualnost i harizma ovde su došli do punog izražaja - Svilena je stopostotna femme fatale, zanosna do bola, kokainski zavisnik, impulsivna, dekadentna i neukrotiva. I dok je Čaruga otelotvorenje čoveka oslobođenog društvenih stega, hedoniste koji živi od danas do sutra, Svilena predstavlja onaj drugi svet, van Čaruginog domašaja, ljude koji žive na visokoj nozi, bezbrižno i daleko od sivila svakodnevice. Njihova romansa, divlja i duboko erotična, za njega je izlaz, prilika za novi život, dok je za Svilenu puka avantura, doduše, jedna od lepših i uzbudljivijih. Ena i Ivo su u "Čarugi" ostvarili jednu od najupečatljivijih ljubavnih veza, i po snazi, i po senzibilitetu, u istoriji domaćeg filma.

Posle epopeje o slavonskom Robinu Hudu više nije bilo velikih filmova u njenoj karijeri. Nastavila je da nastupa u HNK-u, uz pojavljivanje u nekolicini uglavnom bledih hrvatskih filmova.



A onda nas je Ena iznenada napustila, pre 15 leta. Tog avgusta 2000. godine vest o njenoj tragičnoj pogibiji munjevito je obišla čitav prostor bivše zajedničke države - Ena Begović stradala je u nesrećnom spletu okolnosti, na jadranskom ostrvu Braču.

Imala je 40 godina. Dogodilo se to svega mesec i po nakon Eninog porođaja. Njena kćerka je, srećom, preživela taj nesrećni džip "Čiroki" koji je Enu zauvek razdvojio od njene porodice i prijatelja.

"Kad pitam ljude kakva sam bila u predstavi, svi kažu - lepa. Htela sam oduvek da se nametnem kvalitetom, glumom, a onda sam se malo opustila i pomislila, pa zašto ne bih i dobro izgledala...", govorila je.

Jeste, svojom lepotom, gracioznošću i glumačkim darom obeležila je jednu epohu – kraj jugoslovenskog filma. Ena Begović - kraljica nebeska.

------------------------------------------------------------------
SVE KOLUMNE Mladena Nikolića

Povezano

Sve vesti