Upravljanje izbegličkom krizom biće test za EU, zapadni Balkan i njegovu evropsku perspektivu, poručili su Federika Mogerini, Johanes Han i Maroš Ševčović.
"Događaji ovog leta podsetili su nas na to koliko je zapadni Balkan ključan za EU iz još jednog razloga. Evropa se suočava s najozbiljnijom izbegličkom krizom od kraja Drugog svetskog rata i ceo naš kontinent je pogođen time. Nijedna zemlja ne može da rešava tako vanredno pitanje sama, ali svaka zemlja mora da odigra svoju ulogu u ovom zajedničkom izazovu", navode visoka predstavnica EU Federika Mogerini, komesar za proširenje EU Johanes Han i potpredsednik Evropske komisije za Energetsku uniju Maroš Ševčovič, u autorskom tekstu za beogradski list "Kurir".
Prema njihovim rečima, potreban je koordinisan odgovor na nivou EU i najviši nivo saradnje između Unije i suseda.
"Spremni smo da damo snažniju podršku i značajnu finansijsku pomoć našim partnerima, da im pomognemo u izgradnji kapaciteta u graničnoj kontroli i u borbi protiv trgovine ljudima. Takođe, potrebno nam je i da oni odrade svoj deo posla u rešavanju krize", dodaje se u autorskom tekstu.
Mogerinijeva, Han i Ševčovič upozoravaju da se evropska debata o migraciji prečesto pretvarala u beskorisnu igru prebacivanja krivice.
"Moramo da prestanemo da upiremo prstom jedni na druge i da radimo zajedno kako bismo pronašli zajednička rešenja. Ovo se više ne može odlagati. U pitanju su život i dostojanstvo velikog broja ljudi koji beže od rata, siromaštva i progona", ističu evropski zvaničnici.
"Niko se ne zalaže za otvaranje granica EU. Ali imamo odgovornost prema tim ljudima. Vrata EU ne mogu ostati zatvorena pred izbeglim, izgnanim i proteranim ljudima u egzil. Ako se to desi, onda to nije više Evropa. Upravljanje ovom krizom biće važan test za EU, zapadni Balkan i njegovu evropsku perspektivu", navode oni u tekstu.
BEČKA DEKLARACIJA - SNAŽNA PORUKA
Evropski zvaničnici još ističu da veruju da Bečka deklaracija, usvojena u četvrtak, šalje snažnu poruku podrške evropskoj perspektivi, regionalnoj saradnji, međupovezanosti regiona i poboljšanim društveno-ekonomskim uslovima za sve, uključujući i mlade.
Zvaničnici iz Brisela naglašavaju i da su četiri sporazuma između Beograda i Prištine postignuta u Briselu - o energetici, telekomunikacijama, uspostavljanju Zajednice srpskih opština i mostu u Mitrovici - ključan korak u normalizaciji odnosa između dve zemlje.
"Kao što to pokazuje nedavni napredak u dijalogu Beograda i Prištine, jača uloga EU na zapadnom Balkanu može biti samo od koristi našim partnerima i nama. EU i zapadni Balkan dele isti prostor i iste interese - mi verujemo da možemo da delimo i istu evropsku budućnost", smatraju Mogerini, Han i Ševčovič.
