Osobe koje su alergične na polen ambrozije ovih dana ne mogu nikuda da krenu bez pakovanja maramica. Iako ova biljka oslobađa izuzetno visoku koncentraciju polenovih zrnaca u vazduhu još od kraja jula, tegobe su najintenzivnije krajem avgusta i početkom septembra.

Procenjuje se da svaki osmi stanovnik u svetu i svaki peti žitelj Srbije ima alergijsku reakciju na ambroziju. Broj obolelih neprestano se povećava, jer se ovaj korov za 365 dana raširi čak i do 20 kilometara u prečniku.

Uobičajeni simptomi preosetljivosti na polen ambrozije su intenzivan svrab očiju i nosa, suzenje, crvenilo, kijanje, obilna vodenasta sekrecija iz nosa, zapušenost nosa. U nekim slučajevima mogu da se jave i kašalj, osećaj teskobe u grudima, sviranje i šištanje. To su alarmantni simptomi koje ne treba zanemarivati, već treba što pre potražiti pomoć lekara.

"Osobe koje imaju alergiju na ambroziju, pored tegoba u disajnim putevima, kijavice i astme, mogu da imaju i kožne promene u vidu ekcema, ili takozvani oralni sindrom intolerancije na neke vrste svežeg voća i povrća", kaže za "Novosti" primarijus dr Dušica Jarić, specijalista za plućne bolesti.

"Najčešće to osete kao svrab, peckanje usana, jezika, grla, kada jedu neko sveže, termički neobrađeno voće ili povrće, na primer, krastavac, dinju, lubenicu, kivi, bananu i drugo."

Tegobe vezane za polen ambrozije iz godine u godinu variraju. Kada je leto kišovito, tegobe mogu biti blaže, a kada je suša, bez kiše, sa mnogo sunca i vetra, koncentracije polena su veće, a problemi izazvani polenom ambrozije - intenzivniji. Takođe, tegobe variraju i u zavisnosti od drugih stanja, kao što su udružene virusne infekcije, prehlade i slično.

"Dugotrajan alergijski rinitis je faktor rizika za pojavu astme, pa se dešava da nakon 10 godina osoba primeti da nema samo kijanje i svrab nosa već počinju i kašalj, teskoba i nelagodnost pri disanju, škripanje u grudima. Zato se savetuje da se primeni blagovremena i redovna preventivna terapija, koja treba da počne već krajem jula i da se kontinuirano primenjuje do kraja septembra. To znači, kada treba da udišete vazduh u kome ima polena na koji ste alergični, koristite sprej za nos ili inhalatore koji sadrže lekove protiv upale disajnih puteva", ističe dr Jarić.

Najefikasniji lekovi su lokalni inhalatorni kortikosteroidi, koji se u vrlo malim dozama nalaze u spreju za nos ili inhalatoru.

"Postoje izražen strah i predrasude kod pacijenata a, nažalost, i zdravstvenih radnika da su inhalatorni kortikosterodi opasni lekovi i da ih treba izbegavati. Njihova primena nema sistemske neželjene efekte i prema ARIA smernicama prva su linija u lečenju teškog perzistentnog alergijskog rinitisa. Uz ove lekove se mogu dodavati antihistaminici u obliku tableta i sirupa ili u vidu sprejeva za nos ili kapi za oči."