Jasno je da se bez Rusije, a kamoli protiv Rusije, ne mogu rešiti temeljni problemi koji su doveli do talasa izbeglica, rekao je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.
Čepurin je naveo i da je Rusija spremna i zainteresovana za dijalog.
Potrebna je, kaže, dobra volja, uvažavanje uzajamnih interesa, izgradnja novog sistema međusobnih odnosa, čega su toliko željni obični iljudi i na zapadu i na istoku, rekao je ruski diplomata.
Upozorio je da postoji realna opasnost od povratnog talasa neprihvaćenih migranata u Srbiju, koja ulaže junačke napore da na civilizova način savlada izbegličku krizu.
Čepurin je na konferenciji "Civilna odbrana kao osnova nacionalne bezbednosti države", u Ruskom domu, rekao da će Rusija i Rusko-srpski humanitarni centar nastaviti da operativno pomažu Srbiji u ovoj vanrednoj situaciji.
Prema njegovim rečima, Srbi kao ljudi "sa dobrim srcem i širokom dušom" na human način se odnose prema izbeglicama, ali izbeglice ipak imaju za cilj velike i bogate zemlje zapadne Evrope koje, kako je naglasio, snose i veći deo odgovornosti za patnju ovih ljudi.
Ruski ambasador je ukazao da je problem za Srbiju u opasnim potencijalnim posledicama - u namerama nekih aktera da navodno pomognu u otvaranju centra za stalni boravak izbeglica i od Srbije naprave svojevrsni "rezervoar za taloženje".
"Amerikanci i Britanci su se sakrili iza Lamanša i okeana, dok baltičke države ne žele izbeglice a Mađari grade zid", naveo je.
Čepurin je upozorio da treba imati u vidu da, u skladu sa postojećom propisima EU o proceduri povratka neprihvaćenih migranata natrag u zemlju njihovog prvog ulaska u EU, njihovo vraćanje u Grčku nije moguće.
"Stoga je opasnost od povratnog talasa neprihvaćenih migranata sa severa u Srbiju potpuno realna", rekao je on dodavši da Srbija može da postane talac neefikasne migracione politike EU.
Čepurin je primetio da američki mediji danas kritikuju Evropu zbog suvišne okrutnosti prema migrantima.
Podsetio je da je Rusija u poslednjih godinu, godinu i po dana smestila na svojoj teritoriji 900.000 migranata iz Ukrajine, od kojih je više od 400.000 zvanično priznato kao izbeglice, i svi su dobili smeštaj, hranu i novčanu pomoć.
