Prpa: Luka Pejović najviše ličio na ubicu Ćuruvije

Pejović je bio pripadnik rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije (JSO) i ubijen je 5. decembra 2000. godine u "sačekuši" na Topčiderskom brdu.

"Mislim da su mi tada rekli da je Pejović ubijen i da ima to karakteristično bledilo lica na kojem sam ja insistirala", navela je Prpa i dodala da joj je policija takođe rekla da se Pejović drugovima žalio da će biti ubijen jer je "odradio novinara".

Za vreme Koštuničine vlade krenula je nova istraga sa novim pitanjima. Inspektori su je, kako je rekla, pitali "da li su oči bile plave, a u mraku je videla crne, da li su bila kontakna sočiva..."

Prethodno, na pitanje advokata gde je otišla nakon likvidacije Ćuruvije, Prpa je navela da je odjurila je do zgrade i pozvala Gordanu Sušu da bi obavestila novinare i Danicu Drašković da zove hitnu pomoć i da je obavesti da je na Slavka pucano.

Očekivala je, kako je objasnila, da Danica Drašković može da interveniše i da hitna pomoć stigne brzo, međutim, hitna pomoć je stigla sat vremena kasnije, posvedočila je ona.

Da je Ćuruvija mrtav, saznala je od policije koja je došla na uviđaj.

Na pitanje o cedulji, koju je potvrdila da je našla zalepljenu na spomen ploči Slavku Ćuruviji na mestu gde je ubijen, ona je rekla da su na njoj pisala dva imena sa pojašnjenjem da su to pripadnici KOS-a koji su ubili Ćuruviju.

"Cedulju sam odnela kod ministra Dušana Mihajlovića. U toku istrage za vreme ministrovanja Mihajlovića, policija je pokušavala da dođe do podataka da li je KOS učestvovao, ali to nije urodilo plodom", navela je Prpa.

Ona smatra da nije tačno da ga KOS nije pratio.

"U opisu njihovog posla je bilo da prate njegovu međunarodnu aktivnost i sastajanje sa strancima...", navela je ona.

Upitana zašto se njenim iskazima poklanja malo pažnje, odnosno istraga ide u drugom smeru od onoga što ona trvdi, Prpa je navela da je to pitnaje etike jednog društva i jednog sistema.

"Ova država nije vršila svoju ustvanu funkciju, nije štitila svoje građane već ih je ubijala. To je pitanje etičkih temalja i mnogo je veće od moje i Slavkove sudbine", rekla je Prpa odgovarajući na pitanje branioca optuženih Zore Dobričanin Nikodinović.

Na pitanje Dobričanin Nikodinović, zašto se poklanja pažnja "svedoka saradnika koji nema više šta da izgubi (Milorad Ulemek Legija), Prpa je navela da ne zna o kakvom se savezu elita tu radi ne znam, to je pitanje za buduće istoričare".

Ona je potvrdila da je dobijala pisma sa pretnjama smrću u toku istrage pred Specijalnim sudom u januaru 2007. godine.

"To je intenzivirano nakon moje izjave u sudu... u pismu je pisalo da me ovog puta neće samo udariti u glavu...", ispričala je Prpa.

Pisma je predala policiji i obavestila predsednika Borisa Tadića, specijalnog tužioca i direktora policije Milorada Veljovića, ali nema nikakve informacije šta se dalje događalo.

Odgovarajući na pitanja branioca optuženog Radomira Markovića advokata Dušana Mašića, Prpa je potvrdila da je Ćuruvija imao dugove prema bankama zbog stalnih kredita za novine i štamparije, kao i da je dobijao donacije.

"Uvek je bio u vrsti pokušaja da jednu sistuaciju premosti. Novine su mu zabranjivane, uništavan je neprestanim plenidbama i uništavanjem imovine u njegovoj redakciji je radilo preko 300 ljudi na celom spratu u Borbi", ispričala je ona.

Prema njenim rečima, nakon puta u Vašington, američki kongres je odlučio da mu pomogne da obnovi novine.

"Krajem marta smo dobili email iz Vašingtona i odobreno mu je 250.000 dolara da obnovi celu izdavačku delatnost. Ali novac nije stigao jer je ubijen", posvedočila je Prpa.

Na pitanje advokata da li je dobio 400.000 dolara pred ubistvo, ona je rekla da nikakvog novca nije bilo, ali da je Slavko voleo da se pričom o tome šegači i dovodi novinare u zabludu.

Na početku svedočenja, Prpa je navela da joj Miroslav Kurak , koji je opužen kao neposredni ubica Slavka Ćuruvije ne liči na osobu koja je pucala na Ćuruviju.

Prpa koja je bila u društvu Ćuruvije kada je ubijen u prolazu zgrade u Svetogorskoj gde su živeli, potom je ukazala da je ubicu gledala sa zemlje, on je stajao iznad nje.

"Lice mu je otkriveno samo je na glavi imao crnu vunenu kapu i jaknu. Lice je amorfno, bez nekih fizičkih karakteristika. Imao je široko lice, i krupne crne oči i bio je izuzetno bled"  , ispričala je Prpa koja je prilikom napada zadobila udarac u glavu.

Prpa je opisala da ubica nije bio mogo visok, po njenoj proceni oko 175 centimetara, nabijen, izbildovan i kratkog vrata.

Prema njenim rečima, 11. aprila na dan ubistva, Ćuruvija i ona krenuli su u šetnju oko 14 sati i po povratku, u pasažu kuće u Svetogorskoj ulici gde su živeli, Slavko je "počeo da pada kao da se sapleo".

"Slavko je počeo da pada i držao me je za ruku. Okrenula sam se da vidim šta se dešava i tada sam dobila udarac u glavu i pala. Slavko je pao pre mene i ja za njim. Dok sam ležala videla sam čoveka koji je prilazio s pištoljem ka nama koji smo ležali na zemlji. Prišao je Slavku i pucao u mu glavu", ispričala je Prpa.

Onda je čovek s pištoljem došao do nje.

"Ja sam ćutala i gledala i on je ćutao i okrenuo se i mirno i polako otišao sa mesta zločina", rekla je Prpa.

Odgovarajući na pitanje tužioca da li su na licu mesta bile dve osobe iako je videla samo jednog čoveka, Prpa je navela da osoba koja je pucala nije mogla da istovremeno nju udari.

"Zbog toga sam imala osećaj da je mene neko drugi udario. Najviše zbog toga što smo gotovo istovremeno padali", ipričala je ona.

Prpa je takođe istkala da je ubistvo Slavka Ćuruvije rezultat represije koja je krenula od oktobra 1998. kada je donet u to vreme novi Zakon o informisanju.

"Slavko Ćuruvija je proganjan na način koji je prvi put zabeležn u političkoj praksi kada je u pitanju nezavisno novinarstvo. Osnov za to je bio Zakon o informisanju", rekla je Prpa svedočeći na suđenju optuženim pripadnicima DB-a za ubistvo Ćuruvije.

Prema njenim rečima, na osnovu tog zakona je bilo moguće ne samo kažnjavanje novnara glavnog urednika i direktora medija, već je uvedena kolektivna krivica.

Takođe je uvedena plenidba imovine ne samo redakcijske već i privatne imovine, navela je Prpa tvrdeći da su se sudske odluke o zatvaranju novina donosile u roku od 24 sata što se Slavku i dogodilo prvo sa listom Evropljanin pa i sa ostalim.

Prpa je takođe navela da su ona i Ćuruvija želeli da napuste Srbiju i da je on pokušao da nađe stan u Crnoj Gori, ali da je posle odustao.

Nije želelo da ide iz Srbije govoreći "šta mi mogu - mogu samo da me streljaju...", navela je njegova nevenčana udovica.

Ona je takođe dodala da Ćuruvija nije imao političke ambicije, iako se šalio da će osnovati svoju stranku jer nijedna ne valja.

Prethodno je svedočila ćerka ubijenog novinara Jelena Ćuruvija Đurica, koja je istakla imovinosko pravni zahtev prema optuženima, ali nije opredelila iznos.

Odgovarajući na pitanja odbrane, ona je navela da su iza njenog oca ostali samo dugovi i prazni računi i da ne zna da je primio bilo kakav "veliki novac".

"Mi smo nasledili ono što smo nasledili, a novca nije bilo. Samo dugovi prazni račun i sefovi", rekla je Jelena Ćuruvija.

Slavko Ćuruvija (1949), bio je novinar i izdavač, osnivač listova Nedeljni telegraf, Dnevni telegraf i Evropljanin.

Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.

Ključni svedok u ovom procesu, koji će svedočiti pred sudom na jednom od narednih suđenja, je nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, nakon čijeg svedočenja je pokrenuta zvanična istraga protiv optuženih.

Ulemek takođe služi jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkoj Zabeli zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, zločina na Ibarskoj magistrali i zločina "zemunskog klana".