/Od izveštača MONDA iz Lila/

Srbija se izborila sa Finskom, Italija je razbila Izrael, Litvanija u finišu raspršila san Gruzije, ali se u nedelju, u Lilu, ipak najviše pričalo o debaklu Hrvatske u duelu sa Češkom (59:80).

Između ostalih, selektor Srbije Saša Đorđević na specifičan način je upitan da prokomentariše taj meč, ali se nije "upecao".

Iz Hrvatske su celog popodneva i večeri stizale reakcije koje su izazivale pažnju celog regiona. Važniji od poraza bio je manir kojim je doživljen i koji niko od igrača sa šahovnicom na dresu nije znao da objasni u miks zoni.

Kako se došlo do zaostatka od čak 30 poena? Kako igrači koji igraju u NBA ligi i najjačim evropskim klubovima smeju sebi da dozvole da izgledaju kao "hrpa kadeta"?

"Da to znam, bio bih trener ili predsednik saveza i igrali bismo sad u četvrtfinalu", rekao je nakon podnevne utakmice Krunoslav Simon, šireći ruke.

Stoga, MONDO je potražio iste večeri odgovor kod nekoga ko bi mogao da nam pruži to objašnjenje i ko bi mogao da nam otkrije šta se zapravo dogodilo u nedelju popodne na stadionu Lila.

Sagovornik našeg portala stoga je bio Dražen Brajdić, novinar "Večernjeg lista" i autor prepoznat u košarkaškim krugovima na prostoru čitave bivše države.

Da li je on ikad video onako tragičan ili bar slično loš nastup reprezentacije Hrvatske?

"Ne, nisam je nikad video takvu, a 20 godina je pratim, od bronzane medalje 1995 - poslednje medalje koju smo osvojili i tog famoznog odlaska sa postolja. I eto, do dan danas nismo se vratili na to postolje. U svim tim eliminacijskim utakmicama najčešće smo gubili četvrtfinala. Ali, nešto kao ovo u nedelju zaista nisam video. Nikad Hrvatska nije izgledala ovako nemoćno", ocenio je kolega.

U čemu je bio problem? Zašto su Hrvati na terenu izgledali bezvoljno, kao da bi se najradije odmah vratili u svlačionicu?

"Ne bih rekao da su bili bezvoljni, već da su bili kao hipnotisani, kao da im je nešto oduzelo snagu, kao neka čarolija, ne znam ni ja šta. Kao izduvani balon. To je rekao Tomić vec posle Gruzije, u Zagrebu, da se oseća kao izduvani balon i ovo je samo bio nastavak svega toga što se desilo posle Gruzije. Tad su nas razbijali zadnjih pet minuta, a u nedelju celu utakmicu".

"Po pravilu smo mi te eliminacije uvek igrali bolje protiv jačih od sebe. Izgleda da igramo slabo protiv nominalno slabijeg protivnika".

Da li je onda uloga favorita problem? Imamo i mi u Srbiji reprezentaciju u jednom sportu koja nam decenijama stavlja do znanja da "dva i dva" nisu "četiri", ali ipak ostaje nejasno - kako teret očekivanja može biti toliki problem igračima koji dolaze iz najvećih klubova?

"Očigledan je utisak da se oni ne mogu s tim nositi. Kao da im je ovde lakše kad su autsajderi, pa onda nemaju šta da izgube. U ovim utakmicama, u kojima je veliki ulog na stolu i gde je u pitanju, da tako kažem, čast hrvatske košarke, onda oni tu ne uspevaju da urade šta planiraju. I oni su zato zaista očajni. Danas su u miks zoni bili jako tužni i niko nije imao pravi odgovor na pitanje šta se dogodilo".

A, šta se dogodilo?

"Roko (Ukić) je to lepo dijagnosticirao. On je rekao ovako: 'Mi smo se odlučili za način igre da igramo maksimalno intenzivno i 'hard' u odbrani, sa visokim intenzitetom. Kad nam to neko oduzme, onda gubimo sve'. Tu treba postaviti pitanje imamo li uopšte igrače za 'hard' košarku ili je to 'light' ekipa"?

Dakle, problem Hrvatske je bio sistem igre?

"Cela Perasovićeva filozofija nije odgovarala profilu tima kakav je imao".

Šta će se sledeće dogoditi? Kad će se Hrvatska vratiti tamo odakle je sišla 1995?

"Pre svega, na redu je dolazak novog selektora, pošto aktuelnom ističe ugovor sa ovom neuspelom akcijom. Mislim da bi trebalo napraviti novi projekt i izabrati čoveka iz Hrvatske, po mogućnosti profesionalca, da se više ne ide na trenere koji rade u inostranstvu, koji se ne mogu posvetiti praćenju igrača, jer imaju klupske brige".

"Imamo talentovanu generaciju Žižića, Arapovića, Zupca, Bendera… Ti su klinci nekakva naša nada i njih treba prikljuciti Šaricu, Hezonji, zadržati Bogdanovića što je moguće duže i onda videti šta sa veteranima, ko želi, a ko ne želi. Napraviti rekonstrukciju, uneti svežu krv, graditi ekipu kroz kvalifikacije.i najvažnije - trpeti ih".

Dok prati svoju - kako sam kaže - "hrvatsku muku", Brajdić stiže da prati i utakmice reprezentacije Srbije. O "orlovima" ima izrazito visoko mišljenje.

"Nisam gledao protiv Finske, ali prethodno sam pratio, naravno. Svaka čast, zaista".

Naveo je i konkretne elemente u igri i igrače koji mu se posebno sviđaju.

"Em imate borbeni moral, em imate 'glavu i rep', da tako kažem. Imate bekove, što je za modernu košarku jako važno, imate kreativne i agresivne bekove, Teodosića koji je kreativac i strelac, Markovića koji je agresivac i takođe na neki način lider tima. To, eto, mi nažalost nemamo", konstatovao je kolega, pa uz kraću pauzu dodao:

"I da, naravno, imate sjajnog trenera, koji odlično oseća igru".

Uz zadršku da možda nije pozvan da analizira rad Saše Đorđevića, sagovornik MONDA ipak je pristao da iznese svoj stav i o radu šefa struke "orlova".

"Stekao sam utisak da Saši očito za sada više odgovara ovaj reprezentativni koncept nego klupski, koji mu takođe predstoji. Ovde ima tu slobodu tokom godine, pa onda može slobodno pratiti igrače, može razmisljati o njihovim ulogama, sistemu igre i onda sve to zajedno intenzivirati kad krenu pripreme i početi da razvija svoju ideju".

"Sve to, naravno, ne znači da jednog dana neće biti vrhunski klupski trener, ali velika je razlika biti klupski trener i trener reprezentacije. To je nešto sa čime se sada grubo suočio naš selektor Perasović, koji je 'hard worker' i njemu možda više odgovara klupski koncept od ovoga sa kojim nije bilo uspeha".

Polako se bližio kraj utakmice Litvanija - Gruzija i priču smo morali da privedemo kraju, uz veliku zahvalnost kolegi na izdvojenom vremenu.

Debakl Hrvatske vanredno je napunio novinarima iz Zagreba ruke poslom, skratio im vreme boravka u Francuskoj i uz to otkazao predviđeni "ex-Yu" derbi u četvrtfinalu.

Na mogući zvanični okršaj Srbije i Hrvatske čekaćemo bar do 2017, kada će biti održan naredni Eurobasket, godinu posle Olimpijskih igara u Riju, na kojem bi sa prostora bivše Jugoslavije mogli da se nađu samo "orlovi".