Vanredni sastanak posvećen izbegličkoj krizi i planu koji predviđa obavezujuće kvote kako bi se oko 160 000 izbeglica iz Afrike i sa Bliskog Istoka rasporedile po zemljama članica u zavisnosti od kapaciteta za njihov prihvat, protiče u znaku oštre podele među članicama.

Dok Francuska i Nemačka, koje su spremne da preuzmu gotovo trećinu od ukupnog broja izbeglica, podržavaju plan, grupa srednjeevropskih i baltičkih zemalja mu se oštro protive.

Žan Klod Junker je juče i danas vodio intenzivne razgovore sa stalnim predstavnicima zemalja članica u Briselu, a telefonski je razgovarao i sa šefovima država i vlada koji su se izjasnili protiv plana, pokušavajući se da ih ubedi da promene stav.

Sudeći po izjavama neposredno uoči današnjeg sastanka, u tome nije sasvim uspeo, jer je više ministara ponovilo da obavezujuće kvote ne dolaze u obzir.

Tako je Robert Kalinak, ministar policije Slovačke, rekao novinarima da ga je njegova vlada obavezala da glasa protiv kvota, ističući da Slovačka insistira da članice same odlučuju koliko će izbeglica primiti, umesto da im se to nameće iz Brisela.

U medije je u međuvremenu procurio nacrt zaključaka koji su usaglasili ambasadori, odakle proizilazi da bi Junkerov plan mogao biti prihvaćen u znatno razblaženoj verziji, tako da članicama omogući punu kontrolu nad prihvatom izbeglica.

Evropski komesar za unutrašnje poslove Dimitris Avramopulos rekao je, međutim, da će Komisija nastaviti sa pokušajima da ubedi ministre da su obavezujuće kvotE neophodne da bi se izbeglička kriza rešila.

"Naš plan je jasan i nalazi se na stolu", kazao je komesar novinarima ulazeći u sedište Saveta.

Među merama oko kojih su ministri unapred uspeli da se slože je jačanje spoljnih evropskih granica, između ostalog i agresivnijim merama prema krijumčarima ljudi, uključujući i ovlašćenja evropskim patrolnim brodovima u Mediteranu da pucaju na krijumčare i potapaju brodove za prevoz izbeglica.

Sem toga, biće usvojena i jedinstvena evropska lista "bezbednih zemalja", čiji će građani prolaziti kroz proceduru za dobijanje azila po hitnom postupku, tako da će lakše moći da budu deportovani ako im zahtev bude odbijen.

Prema Junkerovom planu, na taj spisak biće stavljene sve zemlje koje su kandidati za članstvo, što uključuje i Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju, a isti tretman imaće i građani Kosova.

Uspostavljanja unutrašnjih kontrola granica, koje se sprovode u Nemačkoj, Austriji i Mađarskoj, a najavile su ih još neke zemlje, neće biti predmet današnje diskusije, jer Šengenski sporazum, kako je ranije saopšteno u Komisiji, daje suvereno pravo članicama da u vanrednim situacijama privremeno suspenduju slobodan protok ljudi unutar EU.

Istovremeno, iz Brisela je najavljeno da je Mađarska zatražila hitnu pomoć u hrani, lekovima, ćebadi i sanitetskoj opremi kako bi mogla da zbrine izbeglice i da donacije već pristižu.