Zavirite u neverovatnu interaktivnu izložbu o Mihajlu Pupinu, realizovanu uz podršku Telekoma Srbija!
Izložba "Pupin - od fizičke ka duhovnoj realnosti" svečano je otvorena večeras u Istorijskom muzeju Srbije.
Ovo je prva muzejska postavka takve vrste u Srbiji, koja koristi najsavremenije tehnologije i omogućava da baš svaki segment izložbe bude interaktivan, uz veliku novinu u domaćoj muzeologiji - korišćenje interaktivnih naočara.
Prvi put, publika će moći da vidi dragocene legate naučnika, ali i do sada nepoznati arhivski materijal sa velikim brojem dokumenata, kao što je tajni dosije FBI koji će premijerno biti prikazan.
Izložba je najsveobuhvatniji presek života i dela velikog Pupina, od naučnog i obrazovnog rada, književnih dostignuća za koja je nagrađen Pulicerom, humanitarnom angažmanu za pomoć Srbiji tokom Prvog svetskog rata, ali i tajnom radu za vojsku Amerike, mnogobrojnim gestovima velikodušnosti i darežljivosti, i mecenskog odnosa prema umetnosti.
Izložba je organizovana pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i uz podršku kompanija Telekom Srbija i Nelt. Za javnost će biti otvorena od 25. septembra i trajaće do 20. februara sledeće godine.
"Izuzetno mi je drago što smo mi kao velika nacionalna kompanija podržali ovako značajnu i po svemu posebnu izložbu. Mihajlo Pupin je, pre svega, bio svestrana ličnost, patriota i svakako veliki naučnik, čija su otkrića vezana za telekomunikacije i koja su danas utkana u razvojni put svih velikih telekomunikacijskih operatera u svetu. Kao mnogi drugi društveno odgovorni projekti koje Telekom Srbija realizuje, ova izložba je dokaz naše posvećenosti pravim vrednostima i želja da se oda priznanje velikom čoveku i naučniku- Mihajlu Idvorskom Pupinu", izjavio je Predrag Ćulibrk, generalni direktor Telekom Srbije.
Zаhvаljujući аutorimа izložbe Aleksаndri Ninković Tаšić, dr Dušici Bojić i timu Kodek institutа (kreаtivnа аgencijа LiveViewStudio) u kome se nаlаze svetski pioniri u korišćenju AR tehnologije, ovаko postаvljenа izložbа, nа nаjbolji nаčin predstаvljаće lik i delo ovog velikog nаučnikа, kаo i moderno lice i kreаtivne potencijаle dаnаšnje Srbije.
Svečanom otvaranju prisustvovao je i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac koji je izjavio da ova izložba može da preobrazi našu muzeološku praksu.
"Sad roditelji, bake i deke, čak i oni koji smatraju da je tablet vrsta poslužavnika, mogu na izložbu da povedu svoje najmilije, bez straha da će se klinci, naviknuti na 3D igrice, u muzeju zanesvestiti od dosade. I svi oni uživaće zajedno, i sigurno naučiti nešto novo. Saradnja Telekoma Srbija, Ministarstva kulture, Istorijskog muzeja Srbije, Nelta, Kodek instituta i LiveView Studija, na najvećoj do sada izložbi o Pupinu afirmiše javno-privatno partnerstvo u oblasti kulture. Nadam se da će izložba izazvati veliki interes kod publike, ne samo zbog njegovog blistavog uma i naučnog dela, koje je ostavio iza sebe, već i zato što je važno, da ne dopustimo, da nam naše poslovično kukanje o kulturi, toliko zamuti pogled da prestanemo da primećujemo dobre primere oko nas", naglasio je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.
"Strategija društveno odgovornog poslovanja Nelt Grupe je usmerena ka podršci mladim ljudima u procesu visokog obrazovanja. Sa zadovoljstvom smo pružili podršku ovoj izložbi, jer ona pre svega promoviše značaj nauke i tehnike, i predstavlja svojevrstan podsticaj mladim ljudima da shvate značaj obrazovanja i posvete se razvoju svojih talenata. Na ovaj način zajedničkim snagama pomeramo granice vrednosti ka onome što je poželjno i potrebno našem društvu", istakao je Miloš Jelić, izvršni direktor Nelt Grupe.
Publiku na otvaranju oduševila je činjenica da se i sam Pupin "obratio" na otvaranju, putem projekcije na video-bimu koja je učinila da izgleda kao da stoji među gostima u Muzeju. Veliki naučnik je sa video-bima pozdravio okupljene i izgovorio svoju famoznu rečenicu - "čovek je najsrećniji kada iskreno zna da je dao sve od sebe".
Pupin je rođen 1858. u Idvoru, i u čast svog rodnog mesta imenu je u Americi dodao "Idvorski". Obrazovanje je započeo u Idvoru, zatim u Perlezu i Pančevu, a zbog aktivnosti u pokretu Omladine srpske morao je da napusti Pančevo i otišao je u Prag. Nakon očeve smrti, dvadesetogodišnjak u teškoj finansijskoj situaciji odlučuje da pođe u Ameriku, gde je, po svom priznanju, stigao "sa pet centi u džepu".
Izdržavao se radeći fizičke poslove i učeći jezike, i 1879. upisao Kolumbija koledž u Njujorku. Diplomirao je sa izuzetnim uspehom u oblasti matematike i fizike, i nastavio školovanje najpre na Kembridžu, a zatim u Berlinu gde je i doktorirao fizičku hemiju.
Pupin postaje profesor na Kolumbiji, gde proučava elektromagnetne fenomene. Narednih godina, pronalazi elektronsko kolo sa podešavanjem u rezonancu, sekundarne rendgenske frekvencije i ubrzani metod rendgenskog snimanja, a 1896. i svoj najznačajniji pronalazak, Pupinov kalem koji rešava problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Pupinov izum - postavljanje induktivnih kalemova na određena mesta duž vodova - otklonio je štetno dejstvo kapacitivnosti vodova na dužim rastojanjima.
Taj patent doneo mu je svetsku slavu i bogatstvo, i brojna priznanja u naučnim krugovima, a ukupno je od 1894. do 1923. prijavio 34 patenta.
Pupin je aktivno i pisao, i osim brojnih naučnih rasprava, objavio je i svoju autobiografiju "From immigrant to inventor" (1923) za koju je nagrađen Pulicerovom nagradom. Na srpskom je ova knjiga objavljena tek šest godina kasnije, pod naslovom "Sa pašnjaka do naučenjaka". Napisao je i knjige "Nova reformacija: Od fizičke do duhovne stvarnosti" i "Romansa o mašini".
Kao počasni konzul kraljevine Srbije u SAD, Pupin je dao značajan doprinos i definisanju granica Kraljevine SHS nakon Prvog svetskog rata. Lično je pisao Vudrou Vilsonu i predsednik SAD je na osnovu njegovih informacija odlučio da ne prizna Londonski ugovor, po kojem je trebalo da Dalmacija pripadne Italiji, Banat Rumuniji i deo Makedonije Bugarskoj.
Osnovao je fondove u svoje i ime svoje majke Pijade (Olimpijade), za pomoć pri školovanju dece, zadužbinu za kupovinu srpskih umetničkih dela, Savez zajedničkih Srba "Sloga" u Americi, koji se kasnije spojio sa još tri iseljeničke organizacije u Srpski narodni savez.
Pupin je organizovao Kolo srpskih sestara, okupljanje dobrovoljaca za Srpsku narodnu odbranu, bio je na čelu Komiteta za pomoć žrtvama rata, kao i jedan od osnivača Srpskog društva za pomoć deci.
Ime Mihajla Pupina nose njegov Institut u Beogradu, laboratorije za fiziku na Kolumbiji, ali i jedan mali krater na Mesecu! Krajem pedesetih, Univerzitet Kolumbija ustanovio je odličje "Medalja Mihajla Pupina" za izuzetne zasluge naciji u oblasti inženjerstva, nauke i tehnologije.
_______
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.
