MARSOVAC: SPASILAČKA MISIJA (FILMSKA RECENZIJA)

The Martian (2015)

Distributer: Megakom

Marsovac iz naslova nije, na žalost, nikakav 'mali zeleni', niti je neki starosedelac iz Bredberijevih ''Marsovskih hronika'', nije dakle niti vanzemaljac niti bilo kakav agresor na našu milu planetu, već poznati holivudski glumac Met Dejmon. Ali, ništa se ne žalim, saznao sam to odavno, još početkom godine kada sam u knjižari naleteo na prevod ovog debitantskog romana Endija Vira. Iako u žanru naučne fantastike nekako više volim spejs opere nego hard SF, Virov ''Marsovac'' mi je bio pravo otkriće i verovatno najzabavnija knjiga godine. I već tada sam znao da Ridli Skot uveliko priprema filmsku adaptaciju sa Dejmonom u glavnoj ulozi, tako da sam, čitajući, sve vreme zamišljao Meta u ulozi Marka Vatnija.

I kada sam, konačno, dočekao da film stigne u bioskope, sve mi je izgledalo nekako već viđeno. Crvena planeta, Met u skafanderu, NASA baza na Zemlji, svemirski brod, svemir. Nema tu mnogo odstupanja, svako ko je imao prilike da pročita knjigu zna to vrlo dobro. Vatnijev dnevnik iz knjige ovde je video blog, priča je identična, kao da je istinita, holivudizovana u svakom slučaju. Ostalo je samo još da vidim gde je tu svoje mesto pronašao Ridli Skot.

A to je, znamo svi, dosta pipava stvar, naročito ako se slažemo da ovaj gigant već više od deset godina nije napravio film koji bi pristajao filmografiji na koju nas je navikao u prošlom veku. Trunka zebnje je, dakle, ipak postojala. Na kraju, iako ''Marsovac'' nikada neće moći da strane rame uz rame sa filmovima kao što su ''Blade Runner'' ili ''Alien'', da pomenem samo one iz istog žanra, presrećan sam što, ipak, mogu da kažem da Ridli Skot ovog puta nije razočarao.

Istina, kada sam izlazio iz dvorane, čuo sam jednu zanimljivu opservaciju, kako je ovaj film mogao da režira bilo koji holivudski reditelj i da on ne bi bio ništa lošiji. Teško mi je da se u potpunosti složim sa takvim pogledom na ''Marsovca'', ali mi nije teško da razumem ovako gnevnu reakciju Skotovih fanova. Istina je, rekao bih, negde na sredini.

Za one kojima ništa nije jasno, evo kratkog sadržaja. Šestočlana posada koja je sletela na Mars izvodi rutinsku operaciju na terenu, kada iznenadna oluja počne da nosi sve pred sobom. U opštoj gunguli najgore prolazi Vatni, botaničar po struci, koji usled udara gubi svest i nestaje u oblaku prašine. Prilikom hitne evakuacije, njegove kolege, ubeđene da su izgubile prijatelja i člana posade, nekako uspevaju da se dokopaju svoje letelice i odlaze sa površine planete. Vatni je, naravno, živ i potpuno sam na negostoljubivoj planeti. Bez hrane i kiseonika. Ali Mark se ne predaje. Ne odustaju ni na Zemlji kada shvate da je njihov astronaut živ. A naročito ne odustaje Vatnijeva posada. I upravo o tome je ovaj film, o najlepšim osobinama ljudskih bića.

Ova emotivna priča je sakrivena i spakovana u narativ prepun tehnikalija. Vatni ni iz čega pravi vodu, od jalove marsovske zemlje pravi plodno tlo za sadnju krompira, uz pomoć štapa i kanapa pokušava da uspostavi komunikaciju sa Zemljom, rekonstruiše vozilo kojim će se prevesti do tačke na kojoj bi spasilačka misija trebalo da ga pokupi, od nuklearnog otpada pravi peć koja bi morala da ga sačuva od surovih marsovskih zima i sve slično.

Ali iza suvoparne nauke uvek ipak stoji ljudska domišljatost i kreativnost, kako na Zemlji, tako i na Marsu. Znam da ovo zvuči malo patetično, ali sve do samog kraja filma verovatno niko neće ni pomisliti da je ova bespoštedna borba za život jednog čoveka jeftin način za izazivanje emocija. I upravo se tu vidi razlika između ''bilo kog holivudskog režisera'' i jednog Ridlija Skota. Uostalom, nema puno reditelja koji su u stanju da ovako kompleksnu i komplikovanu situaciju pretvore u jednostavnu i emotivnu priču.

I u neminovnom poređenju sa knjigom Ridli Skot izlazi kao pobednik. Istina, Endi Vir nekako šmekerskije zaobilazi preterano tehničko opravdavanje samog toka priče, ali na polju humora Skot, ali i Dejmon, izvlače maksimum iz sebe. Humor je, uostalom, ključni element u onome što je lajt motiv ove priče, a to je ljudski duh, inventivan i ingeniozan kakav ponekad zaista i jeste.

Da skratim: ''Marsovac'' je od onih blokbastera za koje je potrebno uključiti mozak, film u kojem se nauka i fantastika, u skladu sa nazivom žanra, zaista stapaju u doživljaj koji je u isto vreme i luda zabava, ali i dokaz da nauka može da bude uzbudljiva i inspirativna. Ovaj film nema ambiciju da bude ''važan'' i ''dubok'', da postavlja egzistencijalna pitanja i da se bavi smislom postojanja kao što to čine, na primer, (inače odlični) ''Gravitacija'' ili ''Interstellar'', ili čak ni kao onaj Skotov nesrećni ''Prometej''; ''Marsovac'' je mejnstrim film koji možda ne zadire duboko u misterije ljudskog bića, ali ga na kraju podjednako dobro objašnjava i definiše.

Trijumf ''Marsovca'' je potpun bez obzira na manjkavosti koje su vidne. Povremeni prazan hod, besomučna ekspozicija i neizbežno holivudsko finale nisu smetnja da se na kraju balade pomire ne samo Amerika i Kina, mejnstrim publika i armija štrebera, fizika i botanika, već i umetnost i zabava, što već poprilično liči na onog Ridlija Skota kojeg znamo iz nekih prošlih vremena. Da li je to ohrabrenje pred najavljeni nastavak ''Prometeja'' teško je reći, ali nada, kako nas ''Marsovac'' lepo uči, zaista umire poslednja.

Ja: ****

The Martian (2015)

Distributer: Megakom

Marsovac iz naslova nije, na žalost, nikakav 'mali zeleni', niti je neki starosedelac iz Bredberijevih ''Marsovskih hronika'', nije dakle niti vanzemaljac niti bilo kakav agresor na našu milu planetu, već poznati holivudski glumac Met Dejmon. Ali, ništa se ne žalim, saznao sam to odavno, još početkom godine kada sam u knjižari naleteo na prevod ovog debitantskog romana Endija Vira. Iako u žanru naučne fantastike nekako više volim spejs opere nego hard SF, Virov ''Marsovac'' mi je bio pravo otkriće i verovatno najzabavnija knjiga godine. I već tada sam znao da Ridli Skot uveliko priprema filmsku adaptaciju sa Dejmonom u glavnoj ulozi, tako da sam, čitajući, sve vreme zamišljao Meta u ulozi Marka Vatnija.

I kada sam, konačno, dočekao da film stigne u bioskope, sve mi je izgledalo nekako već viđeno. Crvena planeta, Met u skafanderu, NASA baza na Zemlji, svemirski brod, svemir. Nema tu mnogo odstupanja, svako ko je imao prilike da pročita knjigu zna to vrlo dobro. Vatnijev dnevnik iz knjige ovde je video blog, priča je identična, kao da je istinita, holivudizovana u svakom slučaju. Ostalo je samo još da vidim gde je tu svoje mesto pronašao Ridli Skot.

A to je, znamo svi, dosta pipava stvar, naročito ako se slažemo da ovaj gigant već više od deset godina nije napravio film koji bi pristajao filmografiji na koju nas je navikao u prošlom veku. Trunka zebnje je, dakle, ipak postojala. Na kraju, iako ''Marsovac'' nikada neće moći da strane rame uz rame sa filmovima kao što su ''Blade Runner'' ili ''Alien'', da pomenem samo one iz istog žanra, presrećan sam što, ipak, mogu da kažem da Ridli Skot ovog puta nije razočarao.

Istina, kada sam izlazio iz dvorane, čuo sam jednu zanimljivu opservaciju, kako je ovaj film mogao da režira bilo koji holivudski reditelj i da on ne bi bio ništa lošiji. Teško mi je da se u potpunosti složim sa takvim pogledom na ''Marsovca'', ali mi nije teško da razumem ovako gnevnu reakciju Skotovih fanova. Istina je, rekao bih, negde na sredini.

Za one kojima ništa nije jasno, evo kratkog sadržaja. Šestočlana posada koja je sletela na Mars izvodi rutinsku operaciju na terenu, kada iznenadna oluja počne da nosi sve pred sobom. U opštoj gunguli najgore prolazi Vatni, botaničar po struci, koji usled udara gubi svest i nestaje u oblaku prašine. Prilikom hitne evakuacije, njegove kolege, ubeđene da su izgubile prijatelja i člana posade, nekako uspevaju da se dokopaju svoje letelice i odlaze sa površine planete. Vatni je, naravno, živ i potpuno sam na negostoljubivoj planeti. Bez hrane i kiseonika. Ali Mark se ne predaje. Ne odustaju ni na Zemlji kada shvate da je njihov astronaut živ. A naročito ne odustaje Vatnijeva posada. I upravo o tome je ovaj film, o najlepšim osobinama ljudskih bića.

Ova emotivna priča je sakrivena i spakovana u narativ prepun tehnikalija. Vatni ni iz čega pravi vodu, od jalove marsovske zemlje pravi plodno tlo za sadnju krompira, uz pomoć štapa i kanapa pokušava da uspostavi komunikaciju sa Zemljom, rekonstruiše vozilo kojim će se prevesti do tačke na kojoj bi spasilačka misija trebalo da ga pokupi, od nuklearnog otpada pravi peć koja bi morala da ga sačuva od surovih marsovskih zima i sve slično.

Ali iza suvoparne nauke uvek ipak stoji ljudska domišljatost i kreativnost, kako na Zemlji, tako i na Marsu. Znam da ovo zvuči malo patetično, ali sve do samog kraja filma verovatno niko neće ni pomisliti da je ova bespoštedna borba za život jednog čoveka jeftin način za izazivanje emocija. I upravo se tu vidi razlika između ''bilo kog holivudskog režisera'' i jednog Ridlija Skota. Uostalom, nema puno reditelja koji su u stanju da ovako kompleksnu i komplikovanu situaciju pretvore u jednostavnu i emotivnu priču.

I u neminovnom poređenju sa knjigom Ridli Skot izlazi kao pobednik. Istina, Endi Vir nekako šmekerskije zaobilazi preterano tehničko opravdavanje samog toka priče, ali na polju humora Skot, ali i Dejmon, izvlače maksimum iz sebe. Humor je, uostalom, ključni element u onome što je lajt motiv ove priče, a to je ljudski duh, inventivan i ingeniozan kakav ponekad zaista i jeste.

Da skratim: ''Marsovac'' je od onih blokbastera za koje je potrebno uključiti mozak, film u kojem se nauka i fantastika, u skladu sa nazivom žanra, zaista stapaju u doživljaj koji je u isto vreme i luda zabava, ali i dokaz da nauka može da bude uzbudljiva i inspirativna. Ovaj film nema ambiciju da bude ''važan'' i ''dubok'', da postavlja egzistencijalna pitanja i da se bavi smislom postojanja kao što to čine, na primer, (inače odlični) ''Gravitacija'' ili ''Interstellar'', ili čak ni kao onaj Skotov nesrećni ''Prometej''; ''Marsovac'' je mejnstrim film koji možda ne zadire duboko u misterije ljudskog bića, ali ga na kraju podjednako dobro objašnjava i definiše.

Trijumf ''Marsovca'' je potpun bez obzira na manjkavosti koje su vidne. Povremeni prazan hod, besomučna ekspozicija i neizbežno holivudsko finale nisu smetnja da se na kraju balade pomire ne samo Amerika i Kina, mejnstrim publika i armija štrebera, fizika i botanika, već i umetnost i zabava, što već poprilično liči na onog Ridlija Skota kojeg znamo iz nekih prošlih vremena. Da li je to ohrabrenje pred najavljeni nastavak ''Prometeja'' teško je reći, ali nada, kako nas ''Marsovac'' lepo uči, zaista umire poslednja.

Ja: ****

The Martian (2015)

Distributer: Megakom

Marsovac iz naslova nije, na žalost, nikakav 'mali zeleni', niti je neki starosedelac iz Bredberijevih ''Marsovskih hronika'', nije dakle niti vanzemaljac niti bilo kakav agresor na našu milu planetu, već poznati holivudski glumac Met Dejmon. Ali, ništa se ne žalim, saznao sam to odavno, još početkom godine kada sam u knjižari naleteo na prevod ovog debitantskog romana Endija Vira. Iako u žanru naučne fantastike nekako više volim spejs opere nego hard SF, Virov ''Marsovac'' mi je bio pravo otkriće i verovatno najzabavnija knjiga godine. I već tada sam znao da Ridli Skot uveliko priprema filmsku adaptaciju sa Dejmonom u glavnoj ulozi, tako da sam, čitajući, sve vreme zamišljao Meta u ulozi Marka Vatnija.

I kada sam, konačno, dočekao da film stigne u bioskope, sve mi je izgledalo nekako već viđeno. Crvena planeta, Met u skafanderu, NASA baza na Zemlji, svemirski brod, svemir. Nema tu mnogo odstupanja, svako ko je imao prilike da pročita knjigu zna to vrlo dobro. Vatnijev dnevnik iz knjige ovde je video blog, priča je identična, kao da je istinita, holivudizovana u svakom slučaju. Ostalo je samo još da vidim gde je tu svoje mesto pronašao Ridli Skot.

A to je, znamo svi, dosta pipava stvar, naročito ako se slažemo da ovaj gigant već više od deset godina nije napravio film koji bi pristajao filmografiji na koju nas je navikao u prošlom veku. Trunka zebnje je, dakle, ipak postojala. Na kraju, iako ''Marsovac'' nikada neće moći da strane rame uz rame sa filmovima kao što su ''Blade Runner'' ili ''Alien'', da pomenem samo one iz istog žanra, presrećan sam što, ipak, mogu da kažem da Ridli Skot ovog puta nije razočarao.

Istina, kada sam izlazio iz dvorane, čuo sam jednu zanimljivu opservaciju, kako je ovaj film mogao da režira bilo koji holivudski reditelj i da on ne bi bio ništa lošiji. Teško mi je da se u potpunosti složim sa takvim pogledom na ''Marsovca'', ali mi nije teško da razumem ovako gnevnu reakciju Skotovih fanova. Istina je, rekao bih, negde na sredini.

Za one kojima ništa nije jasno, evo kratkog sadržaja. Šestočlana posada koja je sletela na Mars izvodi rutinsku operaciju na terenu, kada iznenadna oluja počne da nosi sve pred sobom. U opštoj gunguli najgore prolazi Vatni, botaničar po struci, koji usled udara gubi svest i nestaje u oblaku prašine. Prilikom hitne evakuacije, njegove kolege, ubeđene da su izgubile prijatelja i člana posade, nekako uspevaju da se dokopaju svoje letelice i odlaze sa površine planete. Vatni je, naravno, živ i potpuno sam na negostoljubivoj planeti. Bez hrane i kiseonika. Ali Mark se ne predaje. Ne odustaju ni na Zemlji kada shvate da je njihov astronaut živ. A naročito ne odustaje Vatnijeva posada. I upravo o tome je ovaj film, o najlepšim osobinama ljudskih bića.

Ova emotivna priča je sakrivena i spakovana u narativ prepun tehnikalija. Vatni ni iz čega pravi vodu, od jalove marsovske zemlje pravi plodno tlo za sadnju krompira, uz pomoć štapa i kanapa pokušava da uspostavi komunikaciju sa Zemljom, rekonstruiše vozilo kojim će se prevesti do tačke na kojoj bi spasilačka misija trebalo da ga pokupi, od nuklearnog otpada pravi peć koja bi morala da ga sačuva od surovih marsovskih zima i sve slično.

Ali iza suvoparne nauke uvek ipak stoji ljudska domišljatost i kreativnost, kako na Zemlji, tako i na Marsu. Znam da ovo zvuči malo patetično, ali sve do samog kraja filma verovatno niko neće ni pomisliti da je ova bespoštedna borba za život jednog čoveka jeftin način za izazivanje emocija. I upravo se tu vidi razlika između ''bilo kog holivudskog režisera'' i jednog Ridlija Skota. Uostalom, nema puno reditelja koji su u stanju da ovako kompleksnu i komplikovanu situaciju pretvore u jednostavnu i emotivnu priču.

I u neminovnom poređenju sa knjigom Ridli Skot izlazi kao pobednik. Istina, Endi Vir nekako šmekerskije zaobilazi preterano tehničko opravdavanje samog toka priče, ali na polju humora Skot, ali i Dejmon, izvlače maksimum iz sebe. Humor je, uostalom, ključni element u onome što je lajt motiv ove priče, a to je ljudski duh, inventivan i ingeniozan kakav ponekad zaista i jeste.

Da skratim: ''Marsovac'' je od onih blokbastera za koje je potrebno uključiti mozak, film u kojem se nauka i fantastika, u skladu sa nazivom žanra, zaista stapaju u doživljaj koji je u isto vreme i luda zabava, ali i dokaz da nauka može da bude uzbudljiva i inspirativna. Ovaj film nema ambiciju da bude ''važan'' i ''dubok'', da postavlja egzistencijalna pitanja i da se bavi smislom postojanja kao što to čine, na primer, (inače odlični) ''Gravitacija'' ili ''Interstellar'', ili čak ni kao onaj Skotov nesrećni ''Prometej''; ''Marsovac'' je mejnstrim film koji možda ne zadire duboko u misterije ljudskog bića, ali ga na kraju podjednako dobro objašnjava i definiše.

Trijumf ''Marsovca'' je potpun bez obzira na manjkavosti koje su vidne. Povremeni prazan hod, besomučna ekspozicija i neizbežno holivudsko finale nisu smetnja da se na kraju balade pomire ne samo Amerika i Kina, mejnstrim publika i armija štrebera, fizika i botanika, već i umetnost i zabava, što već poprilično liči na onog Ridlija Skota kojeg znamo iz nekih prošlih vremena. Da li je to ohrabrenje pred najavljeni nastavak ''Prometeja'' teško je reći, ali nada, kako nas ''Marsovac'' lepo uči, zaista umire poslednja.

Ja: ****