”Dok sam tako zadivljena stajala u prvoj novogodišnjoj noći u svom životu, Slobodan mi je dodirnuo ruku. Dok smo igrali, čula sam njegovo srce, nisam znala da srce može tako da se čuje. Ko zna, možda je samo to, njegovo, bilo takvo”, opisala je Mira prvi ples sa Slobodanom Miloševićem.

Opisala je i poslednje dana provedene sa Miloševićem u Hagu gde mu se sudilo za zločine protiv čovečnosti i genocid u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Knjigu je, kako je navela, napisala jer joj je upravo suprug to ostavio u amanet.

Iako je na promociji rečeno da je okosnica memoara “ljubav ovog sada već mitskog para”, u knjizi preovladava njena svojevrsna “politička, ekonomska, sociološka i društvena analiza”. Pisala je Mira i o razbijanju zemlje 90-ih, o oktobarskoj revoluciji, o “izdajnicima”.

U knjizi u dva toma od 1.000 strana, prepunoj detalja, u kojoj obitava 400 likova i hiljade situacija Mira Marković je opisala i Miloševićev odnos sa ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem u kom je izvređala pokojnog premijera.

“Usred tih demonstracija (1995-1996) Đinđić je diskretno i tajno tražio kontakt sa Slobodanom. I došao je jedne večeri u rezidenciju. Rekao je Slobodanu otprilike da opozicija očekuje promenu vlasti. Razgovor je bio kratak i besmislen. Ne znam šta je nervozni, usplahireni Đinđić očekivao. Njegovo političko iskustvo je formirano iz komunikacije s logoreičnim zamlatama kakva je i sam bio”, piše Marković koja je u knjizi iznela niz optužbi na račun pokojnog premijera.

”Pa i Đinđić, jeste da je za vreme bombardovanja pobegao iz zemlje i predlagao da ona bude još neko vreme bombardovana, pa će položiti oružje, jeste da je imao veze sa nemačkom obaveštajnom službom i beogradskim kriminalcima, ali je i takav, moralno problematičan i slab na novac, imao pristalica više nego Koštunica”, između ostalog, piše Mirjana Marković.

MIRINA AUDIO PORUKA

undefined mira marković knjiga

Autorka ovih redova se oglasila i na promociji knjige u Medija centru, doduše ne lično, već putem audio snimka.

“Moja knjiga je biografija vremena u kome su se našle moja zemlja i moja porodica. Ja sam o tom vremenu pisala o tome dok je trajalo, preko dvadeset godina. Odredila sam se prema događajima dok su bili u toku i davala sam ocene i prognoze. I nagoveštavala sam onda, da će se kad nevreme nad našim delom sveta prođe, pojaviti mnogo pisaca o tom nevremenu koji će ga tumačiti sa bezbedne istorijske daljine.

I eto, tako se i dogodilo.

Pročitala sam mnogo takvih tekstova ovih godina. Njima dominiraju dva pristupa kada se radi o tekstovima političkih ljudi i Slobodanovih saradnika. Jedni minimiziraju svoju ulogu u politici iz devedesetih godina, naročito kada se radi o događajima prema kojima postoktobarska javnost u Srbiji i deo svetske javnosti imaju negativne ocene. Takvim svojim pristupom oni se nude postoktobarskoj politici”, navela je Mira.

Kako je rekla, drugi su se ponašali obratno i hipertrofirali su svoju ulogu u tom vremenu, naročito u onim događajima koji su dobili podršku istorije prema kojima pozitivan odnos ipak niko nije mogao da izbegne.

”Oni bi u stvari da se okite bar jednim listom sa lovorovog venca koji pripada mrtvom pobedniku”, naglasila je ona.

Navela je i da je na kraju knjige propustila jednu rečenicu koje se kasnije setila.

”To je jedna Sartrova rečenica i ona glasi: “Da li su mrtvi pali uzalud? Ako svet treba da ostane kakav jeste, onda jesu“. A ja ipak dodajem: Možda neće ostati isti, možda će ipak biti bolji. Takav ishod proizilazi iz prirode homosapiensa. Priroda homosapiensa je oslonac svakog, i mog istorijskog optimizma.

“I, pozdravite Srbiju“, rekla je na kraju i usputno Mira.

Na promociji knjige govorio je i Momir Bulatović, profesor Evropskog univerziteta u Srbiji, ali u predsednik Udruženja “Sloboda” koje se zalaze se za istinu o Slobodanu Miloševiću. On je naveo kako je u knjizi ispričana priča o Miri koja je bila u ilegali iako tek rođena i o Miri koja je i danas u ilegali.

Zdenko Tomanović koji je bio pravni zastupnik Slobodana Miloševića u Hagu i koji ga je, kako je naveo prvi video po dolasku u Hag, ali i poslednji put, govorio je o onome što je više puta iznosio u javnost – "o neustavnosti izručenja Miloševića Hagu i o brojnim nepravdama koje su nanete Miloševiću i njegovoj porodici.”

Mira Marković i njen sin Marko Milošević se nalaze na Interpolovoj poternici za organizovani kriminal zbog šverca cigareta tokom devedesetih godina prošlog veka.

Takođe, Za Mirjanom Marković je raspisana poternica jer se nije odazivala na pozive suda u postupku za nezakonitu dodelu stanova Fonda Srbije, koji traje od 2001.

Ona je napustila Srbiju u februaru 2003. i od tada je nedostupna srpskim pravosudnim organima.

Generalno tužilaštvo Ruske Federacije zvanično je u avgustu 2008. obavestilo Ministarstvo pravde Srbije da su Mirjana Marković i Marko Milošević 22. februara 2006. dobili status izbeglica u Rusiji.

Više svedoka na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije navelo je Miru Marković kao inspiratora ubistva novinara i vlasnika lista “Telegraf”.

Knjigu Mire Marković koja košta 1.400 dinara izdala je kompanija "Novosti" i to baš na godišnjicu oktobarske revolucije.

Radomir Dmitrović, direktor i glavni urednik "Večernjih novosti" je izjavio da je u pitanju koincidencija i da je knjiga slučajno objavljena na godišnjicu revolucije.