Žene u depresiji, muškarci zavisnici i samoubice

Autor:

Ne postoji čovek koji u određenim životnim okolnostima neće imati neki duševni problem, upozorila je direktorka Klinike za psihijatriju "Dr Laza Lazarević" Slavica Đukić Dejanović.

10
A- A A+
Depresija Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

"Naši pacijenti nisu ljudi koji su bahato živeli, to su naša deca, rođaci i prijatelji koji su u jednom momentu imali tačku sloma, a ne treba zaboraviti da svako od nas ima tačku sloma", istakla je Đukić Dejanović u intervjuu za "Politiku".

Kada ići kod doktora

Na pitanje koje su to mentalne tegobe koje zahtevaju stručnu pomoć, Đukić Dejanović je rekla da su to napetosti koje traju danima i koje čovek teško kontroliše, nesanice koje danima muče čoveka i neraspoloženja koja traju duže od desetak dana i koje nemaju realnog povoda. "Svi oblici anksioznosti i teskobe su prvi znaci da čovek mora da porazgovara sam sa sobom, pa ako nije u stanju da olakša sebi, mora da potraži stručnjaka. Važno je reći da teške bolesti, kao što su shizofrenija, bipolarni poremećaji ili paranoidna stanja, ne nastaju preko noći, već postepeno", rekla je ona. Đukić Dejanović je pozvala građane da svake nedelje iskoriste "Otvoreni četvrtak" klinke "Laza Lazarević", kada nisu potrebni ni uput ni najava.

I dok statistika Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da će svaka četvrta osoba na svetu tokom života oboleti od nekog mentalnog poremećaja, Đukić Dejanović povodom 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja, upozorava da je depresija danas na četvrtom mestu po stepenu onesposobljenosti radno aktivnog stanovništva u Srbiji.

Kada je reč o polnoj statistici koja svedoči da žene dva do tri puta češće oboljevaju od depresija, Đukić Dejanović navodi da su žene sklonije depresiji i da svaka peta žena i tek svaki deseti muškarac najmanje jednom u životu imaju neki afektivni problem koji iziskuje stručnjaka.

"Činjenica je da žene češće podležu afektivnim poremećajima, a da muškarci češće pate od bolesti zavisnosti. Kada govorimo o mentalnim bolestima, rizik od suicida je veći kod muškaraca, iako su žene češće depresivnije od muškaraca", istakla je ona.

Komentarišući navode psihijatara koji se bave bolestima zavisnosti da žene sve više piju, Đukić Dejanović je ukazala da u našem društvu, nažalost, postoji visoka tolerancija za alkohol, pa nema intimnog jubileja bez pića, ali kada se kod žene razvije zavisnost, postajemo veoma netolerantni.

"Iako žena zaslužuje podršku porodice i ima pravo da bude lečena kao muškarac, ona se ne doživljava kao bolesna, već kao besna, a za porodicu je njen alkoholizam često neoprostiv greh. I to je jedan vid diskriminacije žena", istakla je ona.

Na konstataciju da je nasilje među mladima u porastu, direktorka klinke "Dr Laza Lazarević" je navela da je način na koji mediji plasiraju informacije o nasilju u društvu nekada vrlo traumatičan za mlade i da indukuje nepoželjna ponašanja.

"Informaciju o tome da se negde dogodilo nasilje treba početi sa tim šta se desilo sa počiniocem nasilja i da li je on kažnjen, a ne treba navoditi čitav niz olakšavajućih okolnosti kojima se objašnjava zašto je on bio nasilan", kaže Đukić Dejanović.

"Ako sumnjamo da je naš komšija nasilan, moramo ga prijaviti. Tako šaljemo poruku detetu da je nasilje neprihvatljivo. Deca moraju tome da se uče još od vrtića", navela je ona i dodala i da decu moramo da učimo još od vrtića da će u životu naići na nasilnika, na nekoga ko im nudi drogu, da će se suočiti sa bolestima prljavih ruku i traumama.

Sve vesti