Srpska akademija nauka i umetnosti danas obeležava 150 godina od rođenja našeg naučnika, svetskog glasa - prvog srpskog geografa Jovana Cvijića.
Cvijić je rođen pre vek i po u Loznici i osnivač je Srpskog geografskog društva i Geodetskg zavoda, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor od Univerziteta u Sorboni do Karlovog Univerziteta, nosilac niza prestižnih inostranih nagrada, autor desetina naučnih studija i kapitalnih dela...
Cvijić je naukom počeo da se bavi još kao student Velike škole i tada je nastao njegov rad „Prilog geografskoj terminologiji našoj“, a nastavio je kao srednjoškolski profesor i bečki student proučavajući kraške pojave u istočnoj Srbiji, Istri i Jadranskom primorju i na osnovu toga objavio više radova i svoju disertaciju. Čitav život posvetio je proučavanju Srbije i Balkanskog poluostrva.
Bavio se i geologijom, a njegova monografija o karstu izazvala je veoma povoljne ocene u evropskim naučnim krugovima. Pristupna akademska beseda o strukturi i podeli planina Balkanskog poluostrva na osnovu geološko-tektonske građe proslavila ga je kao prvog južnoslovenskog geotektoničara.
Prilikom osnivanja Beogradskog univerziteta 1905. bio je među prvih osam redovnih profesora koji su zatim birali ceo ostali nastavni kadar.
Osnovao je Geografski zavod Filozofskog fakulteta 1893. godine i bio njegov upravnik od osnivanja do 1927. godine.
Zajedno sa grupom geografa i prirodnjaka osnovao je Srpsko geografsko društvo 1910. u Beogradu. Bio je predsednik ovog društva od osnivanja do svoje smrti. Bio je dva puta rektor BU - 1906/07 i 1919/20.
Postao je naučnik svetskog glasa i dobio je mnoga priznanja. Bio je nosilac engleske, francuske i američke medalje za naučne radove.
Svečanost priređena danas u SANU obležena je porukom predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se značaj ovog intelektualca, koji je svoj naučni i ljudski autoritet stavljao u službu Srbije, vremenom ne umanjuje.
"Momenat lične odgovornosti i gotovo državničkih gestova, nesebično stavljanje svog ogromnog naučnog i ljudskog autoriteta u službu svoje Srbije pred međunarodnom zajednicom, svest da brani nacionalni interes i da u toj odbrani daje sebe, deo su Cvijićeve ličnosti koja je posebna vrlina samo najvećih ljudi", rekao je Nikolić na konferenciji.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić podsetio je na Cvijićeve reči da previše "radimo u kabinetu a premalo na terenu" i da "previše pričamo a malo radimo".
"Nauka može da nam pomogne da napredujemo tehnološki, ekonomski i na ličnom planu", rekao je Verbić i istakao da naša nauka danas vapi za mladim kreativnim ljudima, novim idejama i širinom kakvu je posedovao Cvijić.
Na svečanosti su govorili i predsenik SANU prof. dr Vladimri Kostić, koji je istakao da je samo kod nas potrebno dokazivati ko si, šta radiš, koliko vrediš, zatim rektor UB Vladimir Bumbaširević, predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice Cvijićevog rođenja Vidojko Jović i drugi, a na skupu su uručena i priznanja zaslužnim naučnim radnicima i ustanovama.
